уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:36

Амфитеатри Универзитета у Београду све празнији

На УБ остало непопуњено више од две хиљаде места, чак шест стотина на буџету, јер је због мањег наталитета и веће факултетске понуде недовољно академаца за све понуђене индексе
Аутор: Драгана Јокић-Стаменковићсреда, 02.10.2019. у 20:00
Неколико година уназад приметно је мање бруцоша (Фото А. Васиљевић)

Због Европских универзитетских игара заказаних за 2020. годину у Београду нова академска година на највећем универзитету у Србији почела је јуче, раније него пре, и окончаће се такође раније – 20. јуна. То, како наглашава Петар Булат, проректор за наставу Универзитета у Београду (УБ), не значи да ће студенти имати мање рокова и времена за учење, већ ће само јулски рок наредне године бити померен за јун, као што је октобарски недавно одржан у септембру.

Наш саговорник наглашава да су старије генерације студената због уписа оцена обично са предавањима стартовале и до 7. октобра, док је овога пута на већини београдских факултета све почело и пре 1. октобра. Врата 31 факултета у главном граду отворена су за око 13.500 студената, док су 2.383 академске столице укупно остале упражњене. Од тога није попуњено 609 буџетских и остало  је 1774 самофинансирајућих места. И сам Булат истиче да је то већ приметан мањак индекса на Универзитету у Београду, али да је тако неколико година уназад. Иначе, према одлуци Владе Србије овог октобра су за најуспешније на ранг-листама за основне и интегрисане академске студије и основне струковне студије на високим школама у земљи обезбеђена 29.423 буџетска места, али ни она нису свугде попуњена.

Проректор Булат, који је професор на Медицинском факултету, сећа се и ранијих времена када је Србија имала занемарљив број непопуњених академских клупа. Све то повлачи и питање да ли се данашњи средњошколци теже одлучују на наставак школовања?

Проф. др Булат сматра да није то у питању, већ да за све више упражњених факултетских места постоје два разлога. Један је све слабији наталитет, а други већа факултетска понуда. До средине деведесетих година прошлог века у Србији нису постојали приватни факултети већ само државни.

– Самим тим било је и мање академских места за бруцоше. А и када су се појавили први приватни факултети имали су само неколико смерова, док је данас понуда много богатија. У унутрашњости земље, такође, отвара се све више државних факултета и академских смерова, па онда и то смањује број свршених средњошколаца који долазе у Београд на студије – објашњава Булат.

Он примећује да је интересовање студената све више усмерено на егзактне науке, па су поприлично попуњене квоте на београдском Медицинском, Стоматолошком, Фармацеутском, Ветеринарском, Електротехничком, Машинском факултету, као и на Факултету организационих наука. То што је остало упражњених столица на Рударско-геолошком и Пољопривредном факултету је уобичајена појава, али професор Булат истиче да је изненађујуће што су на Грађевинском факултету квоте поприлично непопуњене. Такође, пажњу последњих година привлачи и податак да све мање студената уписује Филолошки факултет и да је интересовање смањено на катедрама за српски језик и књижевност. Булат каже да је, иначе, све више упражњених места на факултетима који школују наставнике, што само говори о положају те професије и могућности запослења у њој.

– Нова академска година је почела и поручујем студентима да одмах почну да уче, јер ће јулски испитни рок да се заврши до 20. јуна. То се посебно односи на бруцоше, јер су прве године на факултетима често и најтеже, због промене начина учења и средине у којој бораве – истакао је проректор за наставу Универзитета у Београду.


Коментари48
90eac
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Istinomer
Mnogo je ovo ozbiljnija tema nego što se misli.Ovo je kičma države i ne treba je tek tako paušalizovati.Mnogo je bitna tema i molim da se prikažu-puste svi komentari.Moj definitivni stav je iako sam završio državni fakultet da su isti posebno u prirodnim naukama toliko prevaziđeni da ukoliko se nešto uskoro korenito ne promeni uskoro niko više neće upisivati građevinu,matematiku,fiziku.Glavni uzrok odnos profesora na pojedinim predmetima na kojima se deca škaniraju zbog bahatosti strašnih profa.
Branislav
Свакако је ово питање изузетно важно за друштво и треба му прићи што озбиљније. Неби на одмет било и питање како задржати и тај број будућих дипломаца, јер масовно одлазе, а трошак школовања није баш занемарљив. Испада да школујемо кадрове за иностранство-запад.
Препоручујем 5
Филолог
Данашње генерације имају много више начина да сазнају шта им нуде факултети и да ли са тим знањем могу бити конкурентни на тржишту. Бајке више не пролазе, Богу хвала!
Ukinuti privatne fakultete
Najbolje bi bilo dati prvenstvo i punu podršku starim državnim fakultetima sa tradicijom i kvalitetom nastave a broj privatnih fakulteta rigorozno smanjiti i napraviti reviziju šta se tu radi i ko na njima uopšte predaje.
Ne terajte decu u izgnanstvo zbog strašnih profa
Slažem se,prvo treba poći od državnih fakulteta sa svojm produktivnostima,odnosno sa svojim već prepoznatljivim jednocifrenim prolaznostima.To godinama traje,deca nam beže glavom bez obzira,a takozvane baba roge profe i dalje primaju platu kao da je sve normalno.Zamisli da si vlasnik privatne firme u kojoj imaš saradnike sa produktivnošću na radu od 30%.Svakog prvog eto ih po platu,rezultata nigde,ali filozofije i raznih objašnjenja zašto je to tako puna kapa.Ekipi ne ide,izmene slede ili 2.liga
Препоручујем 4
Татјана Јовановић
Коначно су схватила наша, иначе, паметна деца да од српског високог образовања нема много вајде. Друго, хвала Богу да их све мање уписује којекакве филологије, од којих ће само повећавати чекалачки стаж у НСЗ или мотати каблове за бедне новце. Мене лично радује ова вест, јер се њоме коначно разбија вишедеценијски мит да ишта вредиш само ако имаш факултетску диплому, што је светлосним годинама далеко од истине. Коначно, манте се мантре да државни фак. вреди више од приватног; можда било некад.
Dusan T
Evo jednog predloga uzroka, koji nema veze sa ponudjenim odgovorima. Na studije idu gotovo sva deca akademskih gradjana. Posto Srbija, u poslednjih 30 godina, gubi citave generacije sa tehnickih fakulteta i prirodnih nauka, ostali su samo genetski talenti za pravo i ekonomiju. Sada je, eto, stigla na red i ta velika generacijska rupa, koja nema cime da se popuni.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља