среда, 20.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:59

Само масовна вакцинација спречава повратак малих богиња

Аутор: Данијела Давидов-Кесарсреда, 02.10.2019. у 22:55
(Фото Д. Јевремовић)

Упркос томе што је у Србији пре месец дана одјављена епидемија малих богиња, грађани не смеју да се опусте и опет почну масовно да одбијају вакцинацију своје деце ММР вакцином, јер постоји могућност да се болест опет појави. Проблем је што је оболевање од морбила присутно у региону: Румунији, Бугарској, Босни и Херцеговини и Македонији, а у Хрватској је проглашена епидемија са најмање 35 оболелих. Самим тим постоји могућност да се вирус „донесе” у Србију.

Како истиче епидемиолог професор др Зоран Радовановић, иако тренутно код нас обухват вакцинацијом износи око 95 одсто, то не значи да не постоје популационе групе где је обухват нижи, као што је на пример случај са неким ромским насељима. У таквим групама, где је мање деце вакцинисано, постоји могућност да се вирус који је унет даље прошири, али се не очекује да ће доћи до велике епидемије попут оне у протекле две године.

– Епидемијска ситуација тренутно је безбедна, али је битно да обухват деце вакцинацијом повећавамо, а не да станемо, јер се опет можемо суочити са проблемом – сматра др Радовановић.

У току 2019. године у нашoј земљи пријављено је 15 оболелих. Последњи пријављени случај оболевања од малих богиња био је у јуну у Бору. Наша земља је једина на подручју европског континента успела да сузбије епидемију ове болести. То је препознато и од „Иницијативе за глобалну елиминацију малих богиња и рубеола” која је одржала састанак у септембру у Вашингтону, где је Србија представљена као пример добре праксе у заустављању епидемија. Посебно је истакнута спремност здравственог система да током трајања епидемије организује и омогући вакцинисање припадника „пропуштених” генерација деце и осетљивих група здравствених радника.

Професор др Дарија Кисић Тепавчевић, епидемиолог Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, каже да је обухват вакцинацијом ММР вакцином од 94,3 одсто на националном нивоу назначен као доказ из праксе како јак колективни имунитет, који се сада бележи у Србији, заиста спречава даље ширење малих богиња.

У првој половини 2019. године на територији Европе пријављено је готово 90.000 оболелих што чиме је премашен целокупан број заражених од ове болести уј претходној години . Такође, 2019. су 42 земље пријавиле циркулацију вируса.

– Крајем августа су четири земље, које су претходних година имале статус елиминације вируса морбила, поново пријавиле његово присуство на својој територији. У већини земаља у нашем окружењу (Хрватска, Босна и Херцеговина, Македонија, Бугарска, Румунија) и даље се региструје присуство овог вируса па постоји реална опасност од уношења ове инфекције. Савремени услови живљења и честа путовања такође олакшавају могућност преношења вируса малих богиња. У првој половини ове године у нашој земљи су пријављена четири импортована случаја (из Русије, Украјине, Аустрије, Македоније) малих богиња, али је снажан заштитни бедем колективног имунитета, који се сада овде бележи, онемогућио даље ширење вируса – појашњава др Кисић Тепавчевић.

У претходној години у европском региону Светске здравствене организације пријављено је 82.596 случајева морбила у 47 од 53 земље, са 72 смртна исхода, највећи број у последњој декади. Најмасовније епидемије међу земљама ЕУ пријављене су у Румунији, Италији, Пољској и Француској, са 35 смртних исхода. Око милион грађана у Европи није вакцинисано основним вакцинама против болести које се могу спречити вакцинацијом, због чега се повећава број држава које се суочавају са епидемијама, како се раније мислило, већ заборављених болести.

Малишани и невакцинисани најподложнији вирусу

Вирус морбила се преноси капљично, а остаје активан у ваздуху или на зараженим предметима до два сата. Најзаразнији је период четири дана пре добијања богиња и четири дана после. У почетку особа не мора да има симптоме болести, попут повишене температуре. Најподложнија су деца млађа од годину дана, они који нису вакцинисани или су примили само једну од две вакцине, старије становништво које није добило цепиво, јер је познато да је обавезна вакцинација уведена тек 1971. године

Преминуло 15 људи

Обухват ММР вакцинацијом у другој години живота је на почетку епидемије 2017. на нивоу целе земље изнио 81 одсто, док је у највећим градовима попут Београда и Ниша био испод 70 одсто. Крајем децембра 2017. пријављен је први смртни исход од малих богиња после 20 година. Од почетка октобра 2017, закључно са 27. августом ове године на подручју Србије регистровано је 5.798 случајева малих богиња и 15 смртних исхода који се могу довести у везу са овом инфекцијом. Вакцинација против малих богиња, заушака и рубоела (ММР) на територији Србије у 2018. спроведена је са обухватом од 93,4 одсто . У претходном периоду спроведена је допунска имунизација „пропуштених” годишта, односно одраслих људи који нису вакцинисани првом дозом ММР (13.674 особе), другом дозом (3.233 особе), као и оних којима су биле потребне обе дозе (1.452 особе)).


Коментари17
99ecf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milos
U gotovo celom svetu, vakcinacija je neobavezna. I nismo mi jedni izolovan slucaj koji se bavi vakcinacijom. Cak je i Carli Sin ostavio svoju tadasnju zenu jer je odvela decu na vakcinisanje bez njegove dozvole i znanja. Ono sto mogu reci je da svaki roditelj zeli najbolje za svoje dete i treba mu to omoguciti. Procenat vakcinisanja bi sigirno bio veci kad ljudi bili informisani o mogucim posledicama, garancijama da se detetu nece nista dogoditi, kao i to da se zna koje supstance idu u vakcinu.
milojica dragicev
Državi nije lako da nadje mehanizam kako da ljudi privoli na neke poteze, ovo je vreme društvenih mreža, velike informisanosti, izbori i politički poeni su jedno a zdravlje vlastite dece je nešto sasvim drugo. Ljudi ne veruju u opravdanost vakcina!
др Милан Лекић
Само масовна, свеобухватна вакцинација миграната спречила би појаву малих богиња у Србији. Према табели Светске здравствене организације, Авганистан се сматра најактивнијим жариштем вируса малих богиња у свету. Др. Радовановић то редовно прећуткује, јер би као експерт за епидемиологију то морао знати? Пошто се у Србији вакцинишу српска деца, у судару са невакцинисаним Авганистанцима резултат је - адаптација и јачање природног имунитета код њих а потпуна декомпозиција истог код српске деце...
Бранислав Станојловић
Ако је тако, вакцинишите САМО против малих богиња, а не неком сумњивом мешавином од које неко прави грдну лову.
Filip
Epidemije se javljaju i u populacijama sa 100% vakcinisanih, vakcinacija nije garant da do epidemija neće doći. Pre oko godinu dana, u jednoj školi u Srbiji je došlo do epidemije velikog kašlja, gde je oko tridesetoro dece obolelo i sva su bila uredno vakcinisana.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља