Мајка која је крајем августа у Жаркову оставила у контејнеру свог тек рођеног сина, а преживео је захваљујући невероватно срећном стицају околности, патила је од постпорођајне депресије, па је оптужена за знатно лакше кривично дело од тешког убиства у покушају, саопштило је ових дана Друго основно јавно тужилаштво у Београду. Како се истиче у саопштењу, ова мајка је првобитно била осумњичена за тешко убиство у покушају, за које је запрећена казна од 10 до 40 година затвора. Међутим, када је тужилаштву достављен налаз вештака који сведоче да је постнатална депресија довела до немилог догађаја, ово дело је преквалификовано и у оптужном предлогу мајка се терети за кривично дело „покушај убиства детета при порођају”, за које је запрећена казна до пет година затвора. Њој је у међувремену укинут притвор, одређен након хапшења, па се сада брани са слободе.
Овај случај чедоморства у покушају на најдраматичнији начин је скренуо пажњу јавности на феномен постпорођајне депресије, која се јавља након рађања бебе и последица је хормонске турбуленције. Већина убистава новорођенчади данас се углавном објашњава овим поремећајем, а психијатријска статистика каже да од постпорођајне депресије болује свака десета жена која је донела дете на свет. По интензитету и трајању симптома и њиховој опасности по здравље мајке и бебе, постпорођајна депресија има три појавна облика – посторођајну тугу, познатију као „беби блуз”, постпарталну депресију и постнаталну психозу.
– Резултати једног мултицентричног истраживања говоре да је број мајки које болују од овог поремећаја исти и у Уганди и у Шкотској и износи 0,5 одсто. Чињеница да се постпартална депресија јавља међу породиљама и у развијеним и у неразвијеним земљама значи да је биолошки фактор одлучујући у њеном настанку. У психијатрији данас преовлађује схватање да ову депресију, осим наследног фактора, узрокује и хормонална турбуленција , јер када жена роди дете у њеном организму долази до наглог пада естрогена, а за хомеостазу организма неопходна је оптимална количина овог хормона – објашњава др Зоран Ђурић, неуропсихијатар и судски вештак.
Наш саговорник додаје да се због интензивних хормоналних промена велики број жена у периоду „бабиња, који трају четрдесетак дана након порођаја, осећа рањиво, напето и уплашено. Међутим, нагли пад естрогена у неким случајевима може изазвати психо-моторни немир, а некада увести жену и у стање постпарталне депресије или психозе.
– И закон препознаје посебно психолошко стање у коме се жена налази после порођаја и ако у том периоду она почини неко кривично дело као што је, примера ради, чедоморство, неће јој се судити на исти начин као особи која исто кривично дело почини у неком другом периоду живота. У неким случајевима давање хормона може довести до побољшања психичког стања особе, а некада је у терапију неопходно увести и психијатријске лекове – закључује др Ђурић. Он примећује да се трудноћа не без разлога назива „друго стање” и додаје да се, с друге стране, у својој дугој каријери сусретао и са душевно болесним пацијенткињама које је трудноћа препородила и постале су добре мајке.
Међутим, покушај убиства сопственог детета свакако је последња карика у низу неразумевања како основни биолошки нагон може да се извитопери у сопствену супротност, а чедоморство је најстрашнији доказ како тежак психијатријски поремећај може да затре архетипски нагон ка заштити потомства и одлучи о судбини своје деце. Стручњаци који се баве изучавањем олуја и бура душе које настају након доласка бебе на свет тврде да у периоду бабиња постоји чак 18 пута већи ризик од развоја психијатријских поремаћаја. Форензички психолог Милан Костић упозорава да је тај ризик чешћи код жена које су већ имале неки ментални поремећај.
– Ако је жена хиперсензитивно реаговала на раније стресне догађаје у животу и ако је крхкије менталне структуре, долазак детета на свет може узбуркати њено душевно стање. Међутим, и разне спољашње околности, као што су нежељена трудноћа, проблематичан однос са оцем детета или конфликти у породици пре доласка детета на свет, такође могу утицати на појаву постнаталне психозе. Ово обољење најчешће настаје у садејству више фактора, али је важно рећи да се по клиничкој слици не разликује од праве психозе – особа може имати халуцинације и параноидне идеје. Иако је ово реактивна психоза, што значи да настаје као реакција на одређени догађај, у овом случају на трудноћу, мора се адекватно лечити јер носи висоик ризик од чедоморства и суицида – закључује овај психолог.
Тужна прича с неизвесним крајем
Поводом немилог случаја у Жаркову, неки медији преносе најновије изјаве мајке која је бебу бацила у контејнер да жели да јој у скоријој будућности деца (старатељима је поверен старији син) буду враћена. Правници су међутим, врло резвисани у тумачењу такве могућности. Прво: питање је када ће лечење од постпорођајне депресије бити окончано а потом и шта ће након те терапије рећи стручњаци и социјални радници као и да ли ће њихове процене говорити у корист жене која се одмах по рођењу бебу однела у смеће. Уз све то не зна се да ли ће и колико бити кажњена за оно што је учинила – што значи да тужна прича са срећним крајем за сада није реална.
