среда, 23.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:43

Форензика праисторије Винче

Одувек центар идеја и људи, култура – феномен који се развија у овом делу Европе у 7. и 6. миленијуму п. н. е. предмет је напредних археолошких анализа – оно што се наслућивало, сада се може потврдити или рећи да није тачно
Аутор: О. Јанковићуторак, 01.10.2019. у 22:00
(Фото: О. Јанковић)

Панчево – Десет метара слојева људске праисторије и историје, настали непрекидним животом од 7000 година – локалитет Винча, епоним од Северне Македоније до Мађарске, источне Босне до Бугарске – огромна територија на којој живе људи с истим или сличним традицијама, веровањима, који преваљују огромне дистанце да би размењивали добра. Винча, одувек центар који је привлачио идеје и људе, култура – феномен који се развија у овом делу Европе у 7. и 6. миленијуму п. н. е. Важна јер омогућава целу хронологију периода млађег каменог доба – неолита у ком се дешавају велике промене и данас предмет археолошких истраживања, чије најновији напредак доноси изложба „Форензика древности”, аутора Ненада Тасића и Кристине Пенезић, постављена у Народном музеју Панчева.

Људи Винче приви пут граде куће, живе на једном месту узгајају стоку, баве се пољопривредом, долази до великог обрта и седелачког начина живота, а дуговечност самог локалитета омогућава праћење свих тих друштвених процеса. Прва ископавања датирају од пре више од века и 1908. године и од тада је Винча у фокусу истраживања праисторије Балкана. Након две серије ископавања на трагу академика Николе Тасића, Милутина Гарашанина, Боре Јовановића, 1998. године започета је нова која и данас траје.

„Помак у последњих двадесетак година је оно што су нам донели 20. и 21. век – употребу физичко-хемијских анализа и метода које нам омогућавају већу резолуцију података. Оно што се наслућивало, сада можемо да потврдимо или кажемо да није тачно. Тако знамо прецизну хронологију, величину насеља, колико је људи ту живело, о разменама, трговини, кретањима и утицајима који су стизали са стране, али и колико су Винчанци утуцали на околне регионе”, наводи Кристина Пенезић из Института Биосенс у Новом Саду

До средине октобра археолози су опет на ободу Винче, налазишту Бело Брдо на десној обали Дунава, 35 километра низводно од ушћа са Савом, док су предмети и резултати из претходних недеља ископавања већ у једној витрини панчевачке изложбе. Поставка је, према речима аутора, својеврсној презентацији археолошког посла, савремених тенденција које се спроводе на Винчи, али и омаж последњих 20 година рада – 105.872 котиране тачке, 66 бушотина, преко 50.000 сакупљених фрагмената, 220 учесника ископавања из 12 земаља, 17 теренских кампања, 1251 квадратна метра ископане површине – екипама ентузијазму сарадњи с колегама и институцијама из земље и иностранства, летњим школама студената.

„Ово је 21. година како смо начели нова теренска истраживања. Тај пут није био увек прав и раван. Пројекат је преживео осам влада, министара културе… Некад смо били љубимци, некад пасторчад, а тренутно је ситуација лепа. Изгледа да је сазрела свест да Винча може да буде и корисна као место културног, па и туристичког окупљања, мултифункционална, као и наша ископавања, мултидисциплинарна”, напомиње Ненад Тасић, професор на катедри за археологију Филозофског факултета у Београду, наглашавајући да изложба показује и колико су се пратили савремени трендове, не само у археологији, већ и у технологији, попут дигитализације теренске документације. Акценат сада није на науци већ на заштити.

„Локалитет тренутно трпи последице једног клизишта, које је природно и добар део, око двадесетак одсто, нестаје. Тренутно стварамо услове да на пролеће започне озбиљан процес санације, постављање стубова који ће га штитити од даље ерозије, како би могли безбедно да наставимо ископавања и тај посао ће трајати бар годину дана”, каже за „Политику” професор Тасић.


Коментари5
161df
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Дејан.Р.Тошић
Континуитет бивствовања људске цивилизације у Старчеву и Винчи је чињеница коју потврђује и насилни дисконтинуитет који се одиграо 4500 пре нове ере, кад је целокупна цивилизација нестала,да би се након тога изнова наставила до дана данашњег. Доказ да се потоп одиграо на Дунаву доказује и цивилизација Лепенског Вира која је такође истовремено пре 4500 нестала у катастрофи али су тадашњи људи са Лепенског Вира преживели катастрофу потопа јер су мигрирали на севее Европе пре 7000 година пре н. е.
Читалац-коментатор
Велики потоп се десио пре 4500 година, само је једна породица преживела, како су онда људи са Лепенског Вира мигрирали на север и преживели?
Препоручујем 3
Dzordz Petrovic
Može li dodatno objašnjenje o starosti Vinče - u tekstu piše "Deset metara slojeva ljudske praistorije i istorije, nastali neprekidnim životom od 7000 godina – lokalitet Vinča "fenomen koji se razvija u ovom delu Evrope u 7. i 6. milenijumu p. n. e. Ova dva podatka su različita. A gledano unazad - kada je prvi put postavljena izložba 2018 RTS je izvestio da Vinča potiče iz 5000 p.n.e i da je trajala 800 godina.
Raca Milosavljevic
... hvala Politici za ovu lepu pricu ... prva adresa i prva tema za vecinu turista pogotovu stranih u Beogradu bi pod obavezno trebala da bude Vinca pa onda redom .... jer to je svedocanstvo o neprestanoj borbi za opstanak ovde tokom 7527 godina po Vincanskom kalendaru ...
Beograđanin
:)))))
Препоручујем 6

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља