среда, 23.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:15

Колико су преплаћени кредити у „швајцарцима”

Корисник који је 2008. године узео кредит од 5,7 милиона динара, на рок од 30 година и с каматом од четири одсто годишње, до 2019. платио је банци 6,5 милиона динара
Аутор: Јелица Антељпонедељак, 30.09.2019. у 12:31
(Фото А. Васиљевић)

Просечно потраживање власника корисника кредита индексираних у швајцарском франку према банкама у Хрватској износиће, према првим проценама, око 50 одсто исплаћене главнице с каматама. Оно што је после одлуке Врховног суда Хрватске потврђено јесте да су банке радиле незаконито, да је валутна клаузула ништава и да су повређена колективна права корисника ових кредита. Сасвим довољно разлога да дужници пресавију табак и у приватним тужбама затраже од банака оно што су годинама неправично плаћали.

И у Хрватској, која има 120.000 оваквих кредита, али и у Србији, где их је тек 18.000, дужници постављају иста питања – да ли су и они преплатили свој кредит и да ли ће у случају да су потписали уговор о конверзији или свој кредит раније конвертовали у евро имати право да туже банке. Из Удружења за заштиту корисника ових кредита су једногласни – свако ко је подигао овакав кредит од 2008. године сигурно га је преплатио, а износ у појединачним случајевима зависи од висине кредита, камате, рока на који је кредит узет, да ли је уговор раскинут или не, као и од активираних средстава обезбеђења у време уговарања...

У Удружењу ЦХФ Србија за „Политику” су направили рачуницу једног кредита у „швајцарцима” који илуструје у суштини на који начин су и у којој мери ови кредити преплаћени.

– Корисник који је 2008. године узео кредит од 5,7 милиона динара, на рок од 30 година и с каматом од четири одсто годишње, до 2019. платио је банци 6,5 милиона динара. Без индексације кредита, дужник би у овом случају дуговао око 9,8 милиона динара – наводе у овом удружењу.

Стање дуга по овом кредиту ове године је у динарима (пре конверзије) само на име главнице износило 8,5 милиона динара, а после конверзије у евро 5,2 милиона динара. Дакле, без индексације кредита валутом швајцарског франка, корисник кредита би 2019. године дуговао банци, на име главнице и камате, укупно четири милиона, а након конверзије дугује само на име главнице износ од преко пет милиона, објашњавају надлежни.

Уговором о конверзији којим је банка дужнику отписала 38 одсто главног дуга, умањене су будуће рате и доведене практично на ниво као да је корисник од почетка имао кредит у еврима, али прекомерно плаћање које је трајало од 2013. године, а нарочито после 2015. није у целости обештетило корисника кредита јер су банке инсистирале да се Закон о конверзији односи само на будуће време, али не и на период пре тога, када је највећа штета по кориснике и направљена.

На питање колико процењују да би банке у Србији у једном тренутку требало да врате корисницима у Србији, у Удружењу ЦХФ кажу да немају такву рачуницу, нити се они као удружење баве тим питањем.

– Нико не жели да се изјашњава о томе, што је и логично, јер су кредити и различитих износа и времена отплате, камата. Додатан проблем изазвало је то што су банке једнострано повећавале камате што је пореметило и главнице, па је практично немогуће говорити о неком износу, чак и оквирном – кажу за „Политику” у овом удружењу.

Интересантније је, додају, питање колико ће банке приходовати по основу Закона о конверзији јер је то сигурно у суми веће него што ће корисницима кредита по свим основама платити. Оне нису имале ниједан динар ликвидног одлива, већ само рачуноводствена смањења пласмана (који свакако нису били реални), а с друге стране, добијају 15 одсто вредности укупно конвертованих кредита, и то путем емитовања државних обвезница.

– Дакле, банке нису имале никакав трошак, већ само расход, али зато би било поштено да кажу и колико прихода ће имати због донетог закона, с обзиром на то да су се конверзијом од преко 90 одсто спорних кредита ослободиле великог броја проблематичних пласмана, а тиме и резервација за те кредите који су сада поново постали редовни у отплати. Та ослобођена средства расположива су банкама за нове пласмане – кажу у овом удружењу. Они објашњавају да не треба заборавити ни чињеницу да се банкама због конверзије озбиљно смањио ризик ненаплативости ових кредита, који је извесно био у узлазној путањи због апресијације вредности швајцарског франка у односу на евро. Од маја 2019. године, када је донет закон, за само три месеца швајцарски франак је апресирао преко 3,5 одсто, што је озбиљан раст.

Друго питање које је већ сада актуелно јесте колико новца ће банке вратити Националној корпорацији за осигурање стамбених кредита – НКОСК – имајући у виду да сва плаћања која је НКОСК извршио нису призната кориснику кредита за умањење дуга, већ ће их он у будућности платити.

– Један исти дуг тако ће бити плаћен два пута – једном корпорација, други пут корисник. Због свега наведеног, нико ту неће много ни изгубити ни добити, већ се само извршити одређене расподеле, а посебно треба имати у виду да је удео кредита индексираних у швајцарским францима већ 2019. године био мањи од пет одсто укупних пласмана, те нема говора о било каквим значајним утицајима ових кредита на банкарски сектор – закључују у удружењу.


Коментари17
a57d4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

bole
Potpisujem sve napisano.
Zvezdana
Hypo Alpe Adria banka ad, ( sa novim imenom Addico ) Raiffaisen banka, Intesa banka i sledece u nizu su napravile (sve sa promenjenim imenima fransizom ) najvecu pljacku civilnog stanovnistva na ovim prostorima kao sto pise u IV Zenevskoj konvenciji : da je na prostorima ex Yu ucinjen ratni zlocin pljacke civilnog stanovnistva od banaka. Banke od 05. Okt. u Srbij.niko ne kontrolise.Overa bilansa od NBS i "nezavisne strane revizorske kuce" kosta 5 000evra! Kontrolori EK i NDRI bi pali u bedak.
NY
Kolika god da je masa kredita index u sch, valja preispitati trenutno stanje i na osnovu ove presude razmotriti bolje rese za ostecene povecanjem kreditnih rata od jan. 2015e do danas. Verujem da je presuda u Hrvatskoj pazljivo vagana i ona treba da bude pokretac da se slicno donese u Srbiji. Interesi ostecenih NE treba da se cepaju vec svi imaju zajednicki interes da se izbore za odstete ! cak i za one koji su kredit isplatili i pretrpeli gubitak. Drzava mora da stiti interese gradjana pre svi
miloje
Ovi krediti su bankarska prevara....
Mirjana Lomić
Zašto od 2008.god. Slučajnost ili to neće važiti za nas koji smo se zadužili pre navedene godine 2008.g.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља