уторак, 12.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55

Публика је као пас, све осети

Марина Абрамовић је, испред Музеја савремене уметности, пред многобројном публиком, говорила о уметности и причала о својим узбудљивим перформансима
Аутор: Марија Ђорђевићнедеља, 29.09.2019. у 16:10
Предавањем је завршила боравак у Београду (Фотографије Бојана Јањић/МСУБ)

Када је 70 их година Марина Абрамовић изводила своје перформансе у Студентском културном центру, пред 20 људи, то је била гужва. А више од 40 година касније, у суботу у парку испред Музеја савремене уметности, где је уметница одржала јавно предавање, било је много, много више људи.

Није било тих 6.000 који су се домогли бесплатних улазница, али је било праве публике, правих слушалаца. Углавном младих људи. Седело се на трави, на црвеним јастучићима, који су нам подељени на улазу, и све је изгледало као неки уметнички Вудсток.

„Добро вече, децо”, обратила се Марина публици, „и добро вече, моја генерацијо.”

С узбуђењем у гласу говорила је о томе какав треба да буде уметник, шта је то уметност перформанса, ко све може да буде уметник.

„Када ми дође студент на почетку и каже да хоће да буде уметник, ја га одмах вратим кући, јер уметник се не постаје, уметник се рађа с даром. Питање је како да препознаш тај дар, како да вам идеје постану опсесија. Кад си уметник требало би да имаш грозницу, да се жртвујеш”, рекла је Марина Абрамовић.


Говорила је о свojoj мајци и свом оцу, истакнутим комунистима, о свом детињству... 

На два екрана емитоване су фотографије њене породице, међу којима и патријарх Варнава, деда ујак њене мајке. Говорила је о свojoj мајци и свом оцу, истакнутим комунистима, о свом детињству, као и о уметницима с којима је почела свој рад у Студентском културном центру у Београду.

Публика је видела снимке њених перформанса често на граници живота и смрти. Причала је о искуству у Напуљу, када су присутни позвани да јој раде шта желе, о искуству с питоном на глaви, који је још пре уласка публике почео да клизи па јој је дресер змија рекао да мора да умири пулс, видели смо сусрет Марине и Улаја на Кинеском зиду...

„У перформансу нема глуме. За разлику од позоришта, где нож није прави а уместо крви се просипа кечап, у перформансу је све истинско. А публика је као пас. Све осети. Осети ваш страх, несигурност. Зато је веома важна та размена енергије с публиком”, рекла је Марина.

Позвала је публику да пусти глас, да вичемо заједно с њом, као у перформансу „Ааа-Ааа”, а на крају смо, на њен позив, стајали затворених очију а свако је особи поред себе ставио руке на рамена. У потпуној тишини стајали смо тако седам и по минута.

Чуло се само зујање дрона.

Марина Абрамовић је синоћњим предавањем завршила двонедељни боравак у Београду. Музеј је био отворен и после овог догађаја а изложба ће трајати до 20. јануара.


Коментари15
44f28
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zika
I mase repom srecna sto je dobila kosku.
Umetnik je kao pas
Sve oseti.
др Слободан Девић
"А више од 40 година касније, у суботу у парку испред Музеја савремене уметности, где је уметница одржала јавно предавање, било је много, много више људи." - па зашто не кажете колико? Те "много-много", те "многобројна публика"? Очигледно није било ни тих 6 хиљада колико бесплатних улазница су деили. Срамота белосветска ...
Бинср
Све су то платили порески обвезници. Докле ће трајати иживљавање деце комунизма, безбожника над већинском традционалном Србијом?
Radomir B. Ristic
Komunisti i njihova deca su bili i ostali vecina u Srbiji, od 1945. pa do danas. Cudi me da Vam to nije ocigledno. Sto se tice nas 4 miliona Srba van Srbije, mi smo tradicionalni Srbi, ili sto bi komunisti iz kruga dvojke rekli, mi smo seljaci (u "gradjanskom" zargonu sinonim za primitivci). Mi smo ljudi koji veruju u Boga, idu u crkvu, neguju srpki folklor, tradicionalne narodne pesme, obicaje, druzenje. Uvek se zalazemo u svojim zemljama za interes Srbije, ali "elita" u matici to ne vidi tako.
Препоручујем 4
Mrgud
Drzavni projekat.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља