уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:01

Америка блокира реформу ММФ-а

Аутор: Дејан Јововићсреда, 02.10.2019. у 18:00
(Срђан Печеничић)

Потребна је темељна реформа Међународног монетарног фонда, за почетак, пре свега, у самом механизму одлучивања, односно прерасподели националних квота и гласачке снаге земаља чланица, коју спречавају посебно САД, пошто имају могућност да блокирају доношење свих најважнијих одлука.

Свака земља чланица ММФ-а има утврђену националну квоту, изражену у специјалним правима вучења (СПВ), обрачунској јединици и резервној активи, а та је квота једнака њеном упису у Фонду. Квоте су кључна одредница гласачке моћи у одлукама ММФ-а, која се базира на једном гласу за сваких 100.000 СПВ квоте, плус 250 „базних” гласова, што значи „колико улога –толико гласова“.

ММФ није организован као Генерална скупштина Уједињених нација у којој важи принцип: једна земља – један глас, већ као акционарско друштво, где економска и финансијска снага и значај земље чланице зависе од уписаног капитала, тј. квоте. Тренутна квотна формула договорена је као део реформи Фонда из 2008, у којој БДП учествује са 50 одсто, отвореност привреда са 30 одсто, варијабилност привреда са 15 одсто и монетарне резерве са пет одсто.

САД су, после петогодишње блокаде, деблокирале већ усвојену реформу Фонда 2010, односно 14. Општу ревизију квота, која гласачка права земаља треба да усклади са новом економском реалношћу у свету. Сви услови за ступање на снагу повећања квота задовољени су тек јануара 2016. године. Државе са убрзаним привредним развојем из БРИКС групе (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка), као и друге земље у развоју, добиле су тада на свој гласачки конто додатних шест одсто од укупног броја гласова у ММФ-у.

Ово треба да буде прерасподела квота прелазног раздобља, јер је на дневном реду већ 15. реформа квота. Она треба да приближи структуру квота и гласачка права у ММФ-у реалној економској снази и значају који поједине земље данас имају. Одбор гувернера ММФ-а позвао је да се убрзано ради на 15. ревизији, са циљем да се она „заврши до пролећног састанка 2019, а најкасније до годишњег јесењег заседања ММФ-а и Светске банке”. У оквиру ове ревизије треба и да се утврди нова квотна формула.

Досадашњом 14. реформом квота у ММФ-у донекле је ојачана улога земаља са убрзаним развојем. Четири од пет земаља БРИКС-а – Бразил, Кина, Индија и Русија – први пут су укључене у „првих десет” највећих чланица ММФ-а, а са њима су САД, Јапан, Француска, Немачка, Италија и Велика Британија. Земље БРИКС-а добиле су веће квоте, односно 14,7 одсто укупних гласова у ММФ-у. Кинеска квота, трећа по величини (иза Јапана) износи 6,4 одсто укупних квота, и 6,0 одсто свих гласова у Фонду. Највећа квота од 17,4 одсто свих квота и 16,5 одсто укупних гласова у ММФ-у припада САД, а 15,1 одсто гласова довољно је да се блокира доношење најважнијих одлука, које се доносе са 85 одсто гласачке већине.

Изгледа да Москва највише ради на томе да БРИКС добије удео гласова у ММФ-у који ће му омогућити право вета. Рад на прерасподели квота у корист земаља у развоју и тржишта у динамичном успону наставља се у оквиру 15. реформе квота – акумулације капитала Фонда, и ту се планира „намакнути” потребних 0,4 одсто удела, колико групи БРИКС недостаје да добије право вета у ММФ-у.

ММФ је више пута упозорен, а и сам је свестан да данашњи свет није онај из 2010, када је усвојена 14. ревизија квота, што показују показатељи привредног раста БРИКС-а, где је Кина већ неколико година светски лидер, када је реч о привредном расту. У земљама БРИКС-а живи преко 42 одсто светског становништва на око петини земаљске територије и оне са око 23 одсто учествују у светском БДП-у и са око 17 одсто у глобалној трговини, а имају четири представника у Извршном одбору ММФ-а. То би морало да се одрази и на квоте у ММФ-у, из којих проистичу и гласачка права у том телу. Иако је очигледно да је постојеће стање глобалне моћи неодрживо, САД тешко прихватају нову реалност. Иако је Америка и даље представља најјвећу економију света мерено у номиналном БДП-у, Кина је лидер ако се мери на основу паритета куповних снага. БРИКС непрестано „подсећа” ММФ и Светску банку да ће у случају неуспеха реформи лако успоставити свој, „паралелни глобални финансијски систем, независан од Бретон Вудса” (система међународне монетарне политике, односно правила у оквирима којих су се одвијали трговачки и финансијски односи међу водећим индустријским земљама у првих неколико деценија након Другог свјетског рата).

Амерички министар финансија Мнучин рекао је да се САД противе повећању квотних удела у ММФ-у, али подржавају проширење дела кризног фонда ММФ-а, Новог аранжмана за позајмљивање (НАП).

У тренутку када се ММФ спрема да објави 15. Општу ревизију квота за годишње заседање ММФ-а и Светске банке (које ће се одржати у Вашингтону од 14. до 20. октобра 2019., САД одговарају да ће блокирати реформу, односно укинути редистрибуцију квота земаља у ММФ-у, у корист повећања кризног фонда.

Уписи квота представљају централни финансијски ресурс ММФ-а вредан 661 милијарду долара. Два додатна извора за финансирање укључују НАП са 253 милијарде долара и билатералне уговоре о задуживању који износе 440 милијарди долара. Укупни ресурси ММФ-а износе 1,3 билиона долара или 1,6 одсто светског БДП-а.

Америка је лукаво смислила свој глобални план у ММФ-у. Снагом вета хоће да нову реформу квота стави ад акта, а да новим средствима подржи само НАП, где се не дира управљачка структура унутар ММФ-а и тиме избегава могућност

евентуалног добијања права вета групације БРИКС.

Економиста – научни саветник

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари3
cbba2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мр Радомир Шћепановић
SAD pokušava da održi monopol u svemu. Kina i Rusija su kupovale zlato preko trećih država i niko tačno ne zna koje su to količine. $ se smanjuje sa svojom upotrebom u svetu. $, € su bez realnog pokrića. Kina i Rusija ne kupuji hartije od vrednosti FED-a, kao nekad.
Milan M. Mišković
Nisam optimista kada su u pitanju fundamentalne reforme u formalnom upravljanju MMF, jer je teško verovati da će SAD odustati od svog prava veta u MMF. Ne može se očekivati ni da će razvijene industrijske zemlje odustati od svojih glasačkih prava, kako bi nerazvijenim zemljama omogućile da imaju više glasova. Kao što kaže DŽ. Stiglic, " one će čak izneti prividno logičan argument: "glasačka prava, kao u svakoj korporaciji, su određena na bazi doprinosa kapitalu institucije".
nikola andric
Najveci duznik u ljudskoj historiji ima najveci uticaj u IMFu. Dvaset hiljada milijardi dolara je americki dug. Ameri nikad nisu trazili pomoc od IMFa koji je osnovan sa idejom ''balansiranja'' medjunarodnih dugova. Balans placanja izmedju dve zemlje moze biti slucajan izjednacavnaje balansa izmedju drzava pomaze celokupnom uskladjivanju. Ameri stampaju dolare pa im IMF nije potreban. Svetske snage su se promenile posle drugog vetskog rata ali Ameri ne mogu da se oproste od svetske dominacije.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља