уторак, 12.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55

Човек којем сви верују

Трудим се да емисија буде испуњена позитивним и поучним животним причама из Србије, оне која постоји и која се неизмерно воли. Та збирка народних исповести и слика из брдовите или уређене српске свакодневице победила је звучне, култне и високобуџетске формате на којима раде десетине и стотине људи, каже аутор емисије „Нећете веровати”, која се с великим успехом емитује на ТВ Прва
Аутор: Гвозден Оташевићчетвртак, 26.09.2019. у 15:09
Гвозден Николић (Фото Прва)

Агенција „Nielsen Audience Measuerment” објавила је половином прошлог марта податке о гледаности појединих телевизијских програма за суботу (16. март) и тада се ауторска емисија Гвоздена Николића (55) „Нећете веровати” нашла на шестом месту с 655.359 претплатника који су је пратили.

С недељном репризом, укупно милион гледалаца и то у конкуренцији националних дневника, музичких звезда и ванредног обраћања министра српске полиције.

То није обично већ славно шесто место јер ову збирку прича ствара и склапа један човек, сам. Николић би на својој мешавини нагласака из родних Коштунића под Сувобором и Чачка, где данас живи, казао: сам ко пањ у шуми, или сам ко бабин зуб.

После те незаборавне суботе почастио је колеге у чачанском „Гласу западне Србије”, чији је оснивач и власник, на брзину појео један залогај и журно кренуо на пут од 200 километара.

Телевизија је од наше планете начинила једно глобално село па смо се тако, путујући заједно на задатак, 10. новембра прошле године на велику вежбу Војске Србије на Пешетри, о мразовитом јутру на минус пет Целзијуса, зауставили код Сјенице у селу настањеном муслиманима да бисмо купили неке ситнице у дућану. Продавачица га уздржано пита:

– Јесте ли ви онај Гвозден Николић с телевизије, или сам погрешила?

Није погрешила ни она ни стасити човек у озбиљним годинама, сигурног држања, који је Николићу пришао горе, на полигону где се спремала вежба, и представио се:

– Ви сте Гвозден Николић? Ја сам генерал Драган Паскаш, у своје време начелник Генералштаба Војске Србије. Одушевљен сам вашим емисијама, ниједну не пропуштам.

Често се догоди и да, разним поводима гостујући у овом делу Србије, председник републике Александар Вучић, стојећи за микрофоном, убаци:

– Је ли тако, Гвоздене?

Дакле, ко је Гвозден Николић?

– Потекао сам из сиромашке куће која је била подељена, лево су били укућани, а десно стадо, док је отац превозећи камен запрегом стицао хлеб за све нас. И пружио ми животну прилику да завршим Техничку школу у Чачку. Ту сам стао и није ми жао. Касније сам могао на компензацију да за две седмице добијем диплому неког од нових факултета, али ми није падало на памет. То сам ја, какав-такав.

Били смо заједно у Грачаници на Космету, у рано пролеће 2001. носећи брашно за српску нејач, и тад се уверили да се ничега не боји. Војници Кфора из шведске мисије наредили су нам да не мрдамо из порте, али је Николић ипак изашао у варошицу, бележећи камером како живи тај несрећни народ.

Швеђани су га убрзо пронашли и вратили у манастир, претећи да ће му узети и камеру и слободу, а он им је кратко рекао: „Но проблем.” Желео је да својој редакцији, тада је био камерман ТВ Чачак, донесе што бољи материјал, који су му на крају вратили пред одлазак.

Године 2008. узео је своју камеру, изашао на чачанску калдрму, унајмио једно поткровље од седам квадрата у Рајићевој улици преко пута градске већнице, и кренуо да прави репортаже. Ваљда ће их неко купити.

Шта га води док спрема прилоге и склапа емисију „Нећете веровати”?

– Трудим се да буде испуњена позитивним и поучним животним причама из Србије, оне која постоји и која с неизмерно воли. Та збирка народних исповести и слика из брдовите или уређене српске свакодневице победила је звучне, култне и високобуџетске формате на којима раде десетине и стотине људи – каже Гвозден Николић

Његови прилози бележе остареле дрвосече и сточаре с Голије, голотрбе малишане из сиротињских кућа, занесењаке који су животе осмислили на свој начин, веште домаћице које пишу поезију поред шпорета наложеног буковином, с којег се шири мирис гибанице, заљубљене сањаре и даровите мајсторе који рукама могу да начине све што виде.

И то је стара, али доказана врста народног памћења и памети, која и гледаоце у велеградима подсећа на драге боје завичаја, из којег су у опанцима отишли ко зна кад и преобули се у ципеле.

– Увек сам знао да у народу постоји на хиљаде добрих и поучних примера, иако нисам мудрац. Ништа нисам измислио већ само отворио неки нови прозор Србији, онај кроз који се не виде „Фарме” и други ријалитији. Ово је само делић нормалне Србије која није поклекла пред црним хроникама с насловних страна – објашњава Николић.

Тако се збило да је, благодарећи његовим прилозима у емисији, осам сиромашких кућа, од Сувобора до Голије, добило нови кров, уз помоћ дародаваца. Једном је привредник из Пожаревца, гледајући Николићеву репортажу, дошао на замисао, и остварио је, да сагради кућу непознатој жени која сама подиже троје деце у приземљуши код Чачка.

Кућа је на исти начин никла и на имању Небојше Јовановића, „легенде с Мораве”, који је из реке извадио 11 утопљеника и свакога дана живи од онога што заради данас.

Ових дана биће укровљена најновија у овом низу, за чобанина с обронака Муртенице. Реч је о сестри и брату, Миљани и Павлу Весовић, који су зимовали под лименом стрехом од шест квадрата. Уселиће се за њихову крсну славу, Лучиндан.

Што би рекао Доситеј, живот има и прикљученија. Шта би био без љубави?

Тако су у емисији „Нећете веровати” освануле приче о Милијани Богдановић из Пилатовића код Пожеге и њеном пола века старијем изабраника Милојку Божићу, који су се недавно венчали. И о Радиши Јовановићу из Трудеља, који с две супруге живи заједно, има укупно шесторо потомака. Кажу стари: не зна се која је душа срећна, која грешна.

Емисија „Нећете веровати” као ауторско дело Гвоздена Николића почела је на ТВ Прва априла прошле године и до сада је било 48 наставка. Иде даље, наравно. Помажу му, као сниматељи, синови Драган, Иван и Јован, а колегиница Милица Папић у монтажи. Кад све среде, пошаљу интернетом у Београд и ето програма.

Николић данас у „Гласу западне Србије” има 13 запослених, ова продукцијска кућа ради за канале Прва, Пинк, РТВ, О2 и за Танјуг и екипе су свакодневно на терену, од Колубаре до Лима. Гвозден је пуно енергије утрошио и на оснивање и осмишљавање Првог сабора виолиниста Србије, који је у Прањанима под Сувобором одржан од 16. до 18. августа.

– Верујем да је то почетак дуговеке традиције и да ћемо једнога дана по популарности стићи Гучу – обећава Гвозден Николић.

 


Коментари2
d1676
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Новинара-истраживача-извештача не чини диплома, већ "њух" и срце! Гвозден уме да "напипа" тему и од ње направи народски изговорену причу.
Milan
Verovanje ima nesto sa religijom a ne sa faktima,cinjenicama itd.Najbolje je verovati svojim ocima i koristiti vise organ mozak umesto srca.Srce je samo za retke!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља