среда, 23.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:43

Село се и само расељава

Аутор: Др Миодраг Д. Игњатовићпонедељак, 30.09.2019. у 18:00
(Фото Г. Мирковић)

Да имамо „као што немамоˮ одговарајућу и социологију, посебно ону села од Сретена Вукосављевића, а још „придеˮ социјалну психологију, много шта би нам било и јасно и јасније. На пример: зашто нам се, и то готово епидемично, села расељавају, а и младеж, богме и многи, како се каже „радно активниˮ тобож ,„привременоˮ расељајавају изван наше лепе Србије? У Скендер-беговој улици у Београду стотине и стотине чекају визу за Словенију, сертификати о знању немачког, норвешког, чак и финског готово да су надјачали глобалну тражњу што је важила за енглески језик.

Већ деценијама наша лепа домовина буквално је узбуркана што се народа тиче. Покреће се српски живаљ и кад треба, а, богме – и кад не треба. Све је мање младежи и, што је и разумљиво, она хоће да ипак боље живи. Мезимци и мезимице олако остављају чак и имућна домаћинства, а остарели преци с болом у души ипак то и благосиљају. „Ако сам се ја мучио и мучим се још, нек он, она, они бар проживе!ˮ Питају ме неки моји пријатељи из богатог Великоморавља: „Пошто су и станови у Београду? Купили бисмо нештоˮ… Две генерације из те куће рмбачиле као ,„ауслендериˮ, прави замак скућили, а унука иде на студије, наравно у Београд и ,„да се дете не потуца по – ти домови и с газдарицеˮ.

Србија, навео је тај податак још др Драган Веселинов, као професор Факултета политичких наука у својој књизи „Аграрна политика”, била је још у 19. веку „,аграрно пренасељена земљаˮ. Данас, нажалост, такорећи земљу нема ко ни да обрађује. Тешко да ће и агитпроп Милана Кркобабића очувати народ на, тачније језички речено – у селу (селима). Србија је деценијама повлачила, а нажалост и даље повлачи, тотално погрешне потезе. Бујање наше станоградње малтене није ништа друго до препаковање и то мало преосталог рода не само сеоских насеља већ, што је такође последица, мањих градских насеља која су вековима била, како-тако, можда и најача брана миграцијама према великим градовима. И најновије мере, попут гашења посебно средњих школа, општинских судова, катастара – да не помињемо брутално уништавање индустрије – и те како су погурале миграционе таласе. Да никако не зазвучи као носталгија за покојним социјализмом и комунама, али ваља бар признати да то стоји иза тога „Пошто су ти становиˮ не само у Београду, већ и Крагујевцy, Нишу, Новом Саду... Нема шанси да Кркобабићево задругарство заустави Србима изгледа досуђене сеобе!

Зато они који воде Србију – последњи је час – треба да ставе прст на чело. А наука која се тим бави још и више. Праве палате по мањим општинским центрима данас се нуде на продају, „са свеˮ вртовима и фонтанама највише за 500 до 600 евра по квадрату, што је једва трећина од цена голубарника по Миријеву или Земун Пољу. За свако радно место плаћамо инвеститору и до 5.000 евра, колико се продаје хектар моравске земље. (У Војводини, Шумадији, па и около све три Мораве и читав посед са зградама може се купити за двадесетак хиљада!). Станове за избеглице, без обзира на то да ли су дошли из градова или руралних крајева, градимо углавном по градовима. Индустријом покушавамо да решимо проблеме вишеструко увећаних већих градова. Да ли је неко укидајући општинске судове и средње школе уопште размишљао чиме ће и како бар везати младе у мањим срединама да остану и ту живе?

Тачна је, рекли бисмо и неизбежна, чињеница да ће не тако далеко у будућности више од половине човечанства живети по градовима. Али, да ли тим путем треба да иде Србија у којој једва да сеоско домаћинство треба да живи, и то животом који задовољава савременог човека на упросечених четири-пет хектара? Или, да ли грађанин из једне Раче треба због њих или због ,„господеˮ из судско-управне бирократије и шанси за школовање да ,„шипчиˮ у суд у Аранђеловцу, а намерник гимназијалац да тражи стан у Крагујевцу.

Србија и те како треба да се угледа и на Америку и, уопште развијен свет, али српски „фармерˮ још увек тавори на својој земљици или плаћа закуп, а најезда на већ двомилионски Београд и станоградњу логична је: то што уложиш ту увек ће вредети и пет пута више нo у каквој паланци...

Књижевник

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

Коментари11
96f30
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ш.
Баш ме занима по којој логици се села празне због броја пољопривредника?
DraganaS
Polazno rešenje je u stvari vrlo jednostavno.Država da omogući fer i poštene uslove seljacima.Ništa manje ni više,nego što to rade razvijene industrijske države .Regulisan uvoz,redovno kontrolisan i sankcionisan i evo već prvih rezulatata.Šta ?Ne radi nacionalna laboratorija?Pa o čemu pričamo gosodo.Kontrolisan izvoznički lobi ,akreditacija većeg broja izvoznika ,a ne samo par povlašćenih.Šta,promenili ste zakon ? Samo par njih može da izvozi.Ma hajte molim vas.Pisanija ,trice i kučine.
DraganaS
Nedavna slika Odbora za oporavak sela na kojoj je prosek godina oko 80 je prava slika "brige" i "logičnog "razmišljanja ove države na temu sela i odseljavanja.Budimo realni i skreni .Ni ova ni prethodna vlast nisu bile zaineteresovane.Ona prethodna je rasprodala u budzašto,privatizovala ko zna kako ,bez imalo ulaganja ,sa veštačkim subvencijama i bez prave politike za poljoprivredu .Ova sadašnja licemerno pokušava stvoriti osećaj "brige" u želji da zadrži verne glasače preko 65 godina.
Mihailo Krunić
Potičem sa sela. Možda se ova migracija mogla smanjiti i putem poteza. Recimo da je marerijal za izgradnju kuća i drugih pomoćnih objekata potrebnih poljoprivrednicima, bio oslobođen u potpunosto poreza. Takođe, da je porez za kupovinu poljoprivrede mehanizacije bio simboličan, verujem da bi bilo manje bežanja iz sela. Evo bi možda smanjilo migraciju, bar u nekom procenru.
Александар Михаиловић
Жалосна истина која указује на резултате владавине свих овомиленијумских власти, али, по њиховим хвалоспевима ми смо у златном добу и никада нам није било боље. Једино што нам даје шансу су пољопривреда, прерађивачка индустрија и туризам, а то уништавамо. Доказ да смо неозбиљни је и тај да Кркобабић води нешто о чему појма нема, осим демагогије и рада да се о трошку народа организује нова организациона инфраструктура ПУПС-а која ће народ поново да убеди да гласа за оне који су за разграничења.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља