четвртак, 05.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:23

Досадашњи модел развоја није одржив

Аутор: Проф. др Радован Пејановићпетак, 27.09.2019. у 18:00
(Новица Коцић)

Готово сви савремени велики економисти (Стиглиц, Тирол, Кругман, Родрик, Пикети, Милановић и други) дуже времена упозоравају свет на неодрживост досадашњег модела развоја и на нужност преласка на одрживи развојни модел.

Џозеф Стиглиц (амерички економиста, нобеловац) констатује („Слободан пад”, „Велика подела”, „Евро”) да је „неолиберални експеримент доживео спектакуларни фијаско”. У недавно објављеном ауторском тексту („Након неолиберализма”) Стиглиц заговара концепт „прогресивног капитализма”, заснованог на четири приоритета. Први приоритет је поновно успостављање равнотеже између тржишта, државе и цивилног друштва. Владе су дужне, по Стиглицу, да обликују и ограничавају тржишта путем регулације, пре свега животне средине, здравства, безбедности и других врста регулације. Посао владе, по њему, је да ради оно што тржиште не може или неће, као што је  инвестирање у науку, технологију, образовање и здравље људи. Други приоритет, по Стиглицу, јесте препознавање да је „богатство нација” резултат друштвене организације, засноване на владавини права и подвргнуте демократским проверама. Трећи приоритет је суочавање са све јачом концентрацијом тржишне моћи великих компанија. Четврта кључна ставка на прогресивној агенди, по Стиглицу, јесте раскидање везе између економске моћи и политичког утицаја. Стиглиц предлаже, због свега тога, свеобухватну агенду у напред скицираним оквирима, уз напомену да се из глобалне кризе може изаћи глобалним мерама, уз консензус, обавезност и одговорност свих субјеката на међународној сцени. То је „најизводљивија и најживописнија алтернатива идеологији која очито није успела”, закључује Стиглиц. Предложена агенда представља најбољу прилику да избегнемо озбиљне економске и политичке проблеме пред којима се свет данас налази.

Жан Тирол (француски економиста, нобеловац) поставља питања („Економија за опште добро”): где је нестала тежња ка општем добру и на који начин економија може допринети њеном постизању? Опште добро је вишедимензионални појам којем се морамо вратити. Тирол упозорава да се, при томе,  треба чувати крајности: не смемо из тржишног фундаментализма прећи у државни тоталитаризам. Као што се не сме лично добро остваривати на уштрб општег добра, не сме се исто тако ни опште добро остваривати на рачун личног добра. Због тога Тирол прихвата гесло: да – тржишној привреди, не – тржишном друштву! Држава и тржиште, по Тиролу, треба да се међусобно допуњују. Држава има потребу за регулацијом, а тржиште за конкуренцијом. Нова улога државе јесте „да одреди правила игре и интервенише како би ублажила несавршеност тржишта, а не да замени тржиште.” Тирол наводи примере погрешне индустријске политике државе. Због тога је нужна реформа државе како би била способна да преузме нову улогу у друштву, у функцији опште добробити. У трагању за чиниоцима који би требало да помире, колико год је то могуће, личне и заједничке интересе, Тирол предлаже успостављање адекватних и јаких институција друштва. У одговору на друго питање Тирол сматра да у друштву треба да  се отвори расправа о циљевима опште добробити, и да се  развију политике којима би се концепт остварио и реализовао. Тирол поручује да, поред тога,  савремена држава мора имати финансијска средства да „одржава систем социјалне заштите”. То се може постићи ако се реформише (рационализује) јавни сектор и тиме се смање трошкови без ремећења њихове функционалности („трошити мање, а смисленије”).

Кад је реч о климатским претњама, тј. глобалном загревању, и Стиглиц и Тирол су јасни и  недвосмислени: треба учинити економске актере одговорним. Економски актери морају, наиме, да се присиле на интернализацију негативних екстерналија, њихових емисија угљендиоксида, што је у ствари начело: загађивач плаћа! Што се тиче загађења њихова препорука гласи: опорезивање загађивача! Еколошки императив може бити поштован, наиме, само ако се поштује и економски. С тим у вези веома је важно да се државе врате преговорима о овом планетарном горућем и егзистенцијалном проблему – на прави колосек. Недавно истраживање групе међународних научника показује и упозорава, наиме, да је тренутна стопа загревања на Земљи виша од било које у последњих две хиљаде година. Реч је о преседану у климатској историји Земље. Студија, такође, показује да је узрок антропоген („трагедија заједничког добра”).

Слично мисле и Тома Пикети („Капитал у 21. веку”) и Бранко Милановић („Глобална неједнакост”). Сви они су сагласни да се економији мора вратити морална димензија, која подразумева одговорност за опште добро. Нова економија треба да инсистира на неопходности усклађивања личних интереса са колективним циљевима. „Врлина себичности” (Ајн Ренд) и „слобода избора” (Милтон Фридман) очито су злоупотребљени. Потребна нам је нова парадигма развоја.

Неприхватање оваквих и сличних идеја паметних, мудрих и учених људи води економску политику (и на националном и на глобалном нивоу) у синдром „слепог путника” (Тирол) или „пијаног возача” (Стиглиц). Економске политике, које креирају и спроводе политичари, морају бити утемељене на науци, а не на „генију” хибриса и „свезнајућег” аутократе. Ако не будемо и даље поштовали ову елементарну логику прети нам судбина „Титаника”, са несагледивим последицама.

Универзитет у Новом Саду

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

Коментари3
a4a40
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nenad
Slozio bih se sa Nobelovcima i strucnjacima i samo dodao , nesto onako prostim seljackim jezikom. Da bi imali odrziv ekonomski sistem potrebno je KOLAC malo pravednije deliti . U protivnom POTOP . Ovakav neoliberalni koncept je neodrziv . Nemozes zakucati bednike na krajnje minimalnu zaradu , a onda se cuditi kako ti isti ne kupuju robu , ne trose . Pa sta da trose kad im ne ostaje ni za puko fizicko prezivljavanje . Ekologija je ozbiljan problem , ali je resiv samo prvo politicare pomlatiti.
Милан М. Мишковић
Није могуће капиталистичкој економији у оквиру капитализма као друштвеног система вратити моралну димензију, која подразумева одговорност за опште добро, без критике политичке економије и тектонских друштвених промена глобалног финансијског капитализма (неолиберализма). Критика политичке економије данас је, нажалост, протерана из економске реторике.
Gustav Floberka
Gde smo tu mi? Umemo li sami da se organizujemo, i ako da, gde su predlozi? Pustite vi te reforme svetskih razmera, to kad ovi veliki krenu, mi moramo da se uklapamo. Do tada - kako, sa kim, kuda?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља