недеља, 07.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 25.09.2019. у 18:00 Др Дејан Златковић

Транзиција ка зеленој економији у транспорту

​Данас постоји одређени консензус да електрификација у сектору транспорта представља нову реалност и доноси зелена решења која ће се даље развијати као одговор на постојеће еколошке проблеме
(Фото Пиксабеј)

Економски развој једне земље и региона у великој мери је детерминисан развојем тржишта транспортних услуга и уклањањем основних транспортних баријера кроз промовисање безбедне, ефикасне и на принципима заштите животне средине засноване и доступне транспортне услуге. Неометани проток људи, роба и услуга олакшава трговинску размену, смањује време и трошкове транспорта и чини економију конкурентнијом.

С друге стране, транспортни сектор је један од главних катализатора загађења ваздуха и важан је део емисије непожељних азотних оксида (НОx). На глобалном нивоу, приближно трећину укупне потрошње енергије и 20 процената укупних емисија угљендиоксида (ЦО2) узрокује транспортни сектор. Уважавајући неопходне потребе и растућу тражњу за транспортом, потрошња енергије и емисија штетних гасова теже да се додатно увећају претећи циљевима Париског споразума и Циљевима одрживог развоја Уједињених нација (UN Sustainable Development Goals).

Транзиција ка зеленој економији представља стратешко опредељење да се неопходне инвестиције које доприносе побољшању животне средине ставе у средиште инвестиционе активности као подршка систематском решавању еколошких проблема (квалитета ваздуха, буке и елиминисања негативних екстерналија). То захтева холистички приступ у дефинисању будуће транспортне политике.

Данас се у академским и стручним круговима разматрају различити модели у циљу смањења емисија штетних гасова кроз спровођење мера ниских емисија (промовисање коришћења електричне енергије, алтернативних, синтетичких горива и биогорива), затим путем мера повећања ефикасности (различите форме подељене мобилности, увођење аутономних возила) и путем промовисања еколошки подобнијих видова превоза. Свака од ових мера захтева промене у понашању корисника и поверење у нове начине реализације мобилности.

Иновације, истраживања и нове технологије у транспорту углавном су базиране на принципима декарбонизације и усмерене на смањење ЦО2. У 2017. години око 1,5 одсто од укупно регистрованих нових аутомобила у Европској унији, чинили су електрични аутомобили (ЕЕА, 2018), док је ван уније Норвешка била лидер са приближно 40 процената нових електричних возила (ЕАФО, 2018). Међутим, иако електрична возила у току експлоатације не емитују штетне гасове, сам начин њихове производње разликује се у односу на производњу конвенционалних возила и подразумева иницијално већу потрошњу енергије која најчешће не стиже из обновљивих извора. Уз то, треба имати на уму и питања циркуларне економије при производњи и будућем рециклирању батерија у којима се налазе ретки метали (кобалт, никл и манган). Упркос томе, данас постоји одређени консензус да електрификација у сектору транспорта представља нову реалност и доноси зелена решења која ће се даље развијати као одговор на постојеће еколошке проблеме.

Корак даље иду истраживања на употреби водоничних горива. Водоник је најзаступљенији хемијски елемент у универзуму и пружа невероватан потенцијал као гориво. Може се произвести из различитих извора – угља, нафте, природног гаса, биомасе и воде. Иако пружа разне могућности, вештачка производња водоника је данас скупа и сложена. Тренутно, водоник се претежно производи из метана воденом паром путем хемијских процеса трансформације која укључују емитовање угљенмоноксида. Могућа је и производња електролизом слане воде али је тренутна технологија производња водиничних горива енергетски веома интензивна и вишеструко скупља од производње конвенционалних горива. Тренутно је у свету произведено свега око 12,000 аутомобила на водонични погон. Међутим, изгледи су да ће употреба водоничних горива наћи своју примену у будућности, нарочито кад је реч о савладавању већих растојања.

Редефинисање транспортне политике је, стога, неопходно базирати на новим трендовима и технолошким решењима уз такозваниleapfrog приступ, односно прескакањем застарелих традиционалних приступа и фокусирањем на питања повећања реализације мобилности на бази електричне енергије (добијене коришћењем обновљивих извора енергије) и алтернативних горива, пружањем адекватних подстицаја за коришћење електричних возила, уз развој пратеће инфраструктуре ради аутономије кретања на већим растојањима, као и усредсређивањем на питања циркуларне економије и развијања неопходних капацитета за рециклажу електричних компоненти и батерија.

Економиста у Европској банци за обнову и развој

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа
Коментари0
8bd59
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља