петак, 18.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:12

Транзиција ка зеленој економији у транспорту

​Данас постоји одређени консензус да електрификација у сектору транспорта представља нову реалност и доноси зелена решења која ће се даље развијати као одговор на постојеће еколошке проблеме
Аутор: Др Дејан Златковићсреда, 25.09.2019. у 18:00
(Фото Пиксабеј)

Економски развој једне земље и региона у великој мери је детерминисан развојем тржишта транспортних услуга и уклањањем основних транспортних баријера кроз промовисање безбедне, ефикасне и на принципима заштите животне средине засноване и доступне транспортне услуге. Неометани проток људи, роба и услуга олакшава трговинску размену, смањује време и трошкове транспорта и чини економију конкурентнијом.

С друге стране, транспортни сектор је један од главних катализатора загађења ваздуха и важан је део емисије непожељних азотних оксида (НОx). На глобалном нивоу, приближно трећину укупне потрошње енергије и 20 процената укупних емисија угљендиоксида (ЦО2) узрокује транспортни сектор. Уважавајући неопходне потребе и растућу тражњу за транспортом, потрошња енергије и емисија штетних гасова теже да се додатно увећају претећи циљевима Париског споразума и Циљевима одрживог развоја Уједињених нација (UN Sustainable Development Goals).

Транзиција ка зеленој економији представља стратешко опредељење да се неопходне инвестиције које доприносе побољшању животне средине ставе у средиште инвестиционе активности као подршка систематском решавању еколошких проблема (квалитета ваздуха, буке и елиминисања негативних екстерналија). То захтева холистички приступ у дефинисању будуће транспортне политике.

Данас се у академским и стручним круговима разматрају различити модели у циљу смањења емисија штетних гасова кроз спровођење мера ниских емисија (промовисање коришћења електричне енергије, алтернативних, синтетичких горива и биогорива), затим путем мера повећања ефикасности (различите форме подељене мобилности, увођење аутономних возила) и путем промовисања еколошки подобнијих видова превоза. Свака од ових мера захтева промене у понашању корисника и поверење у нове начине реализације мобилности.

Иновације, истраживања и нове технологије у транспорту углавном су базиране на принципима декарбонизације и усмерене на смањење ЦО2. У 2017. години око 1,5 одсто од укупно регистрованих нових аутомобила у Европској унији, чинили су електрични аутомобили (ЕЕА, 2018), док је ван уније Норвешка била лидер са приближно 40 процената нових електричних возила (ЕАФО, 2018). Међутим, иако електрична возила у току експлоатације не емитују штетне гасове, сам начин њихове производње разликује се у односу на производњу конвенционалних возила и подразумева иницијално већу потрошњу енергије која најчешће не стиже из обновљивих извора. Уз то, треба имати на уму и питања циркуларне економије при производњи и будућем рециклирању батерија у којима се налазе ретки метали (кобалт, никл и манган). Упркос томе, данас постоји одређени консензус да електрификација у сектору транспорта представља нову реалност и доноси зелена решења која ће се даље развијати као одговор на постојеће еколошке проблеме.

Корак даље иду истраживања на употреби водоничних горива. Водоник је најзаступљенији хемијски елемент у универзуму и пружа невероватан потенцијал као гориво. Може се произвести из различитих извора – угља, нафте, природног гаса, биомасе и воде. Иако пружа разне могућности, вештачка производња водоника је данас скупа и сложена. Тренутно, водоник се претежно производи из метана воденом паром путем хемијских процеса трансформације која укључују емитовање угљенмоноксида. Могућа је и производња електролизом слане воде али је тренутна технологија производња водиничних горива енергетски веома интензивна и вишеструко скупља од производње конвенционалних горива. Тренутно је у свету произведено свега око 12,000 аутомобила на водонични погон. Међутим, изгледи су да ће употреба водоничних горива наћи своју примену у будућности, нарочито кад је реч о савладавању већих растојања.

Редефинисање транспортне политике је, стога, неопходно базирати на новим трендовима и технолошким решењима уз такозваниleapfrog приступ, односно прескакањем застарелих традиционалних приступа и фокусирањем на питања повећања реализације мобилности на бази електричне енергије (добијене коришћењем обновљивих извора енергије) и алтернативних горива, пружањем адекватних подстицаја за коришћење електричних возила, уз развој пратеће инфраструктуре ради аутономије кретања на већим растојањима, као и усредсређивањем на питања циркуларне економије и развијања неопходних капацитета за рециклажу електричних компоненти и батерија.

Економиста у Европској банци за обнову и развој

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

Коментари0
0a67b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља