среда, 11.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:26

Две деценије улагања дијаспоре у матицу

петак, 20.09.2019. у 13:02
(Фото Фонд дијаспоре за матицу)

Прошлог викенда, у сали Парохијског дома при Храму Светог Саве у Београду, одржана је скупштина Удружења „Фонд дијаспоре за матицу” и обележена двадесета годишњица ове хуманитарне и културне организације. У присуству великог броја делегата дијаспоре из различитих региона планете, као и представника матице, сачињен је биланс дводеценијског деловања овог вида окупљања народносне, социјалне и културне енергије српског народа расутог по ближим и даљим меридијанима. Како је у закључку речено, овај начин сарадње с домовином показао је велику виталност.

Фонд је основан августа 1999. године, непосредно после бомбардовања Србије од стране НАТО-држава. Обједињеном енергијом хуманитарних, научних и културних радника из дијаспоре и матице прикупљена је велика материјална помоћ и уложена у обнову порушених школа, болница, мостова, путева, цркава, манастира и других објеката намењених примарним људским потребама. На позив за помоћ одазвали су се наши људи с различитих дестинација, али и многи њихови инострани пријатељи. Само у прве две године од оснивања, на рачун фонда слило се око 14 милиона ондашњих марака.

На челу Управног одбора фонда је угледни професор Универзитета у Берлину др Милоје Милићевић, а на челу Надзорног одбора позната хуманитарна радница из Немачке др Љиљана Вернер. Како је речено на скупштини, органи фонда – у коме седе, уз јавне и научне раднике из земље и дијаспоре и представници Српске православне цркве – све послове обављају волонтерски и на начелима пуне транспарентности. Строго се води рачуна о сваком динару (или евру), а помоћ се дели онима којима је најпотребнија. Осим помоћи у изградњи порушених мостова у Новом Саду, код Варварина и Трстеника (мост код Варварина у целини је финансирала дијаспора из Швајцарске), издвојена су велика средства за отклањање последица катастрофалних поплава 2014. у Србији и 2015. у Републици Српској (Обреновац, Краљево, Параћин, Крупањ, Кладово, Коцељева, Осечина, Ваљево, Рековац, Голубац, а у Републици Српској – Шамац, Челинац, Зворник, Нови Град и Лопаре). Средствима фонда изграђено је Дечје обданиште у Брњици код Грачанице, обновљени су манастир Дубоки Поток код Косовске Митровице и Парохијски дом у Пећи, а упућена је вишекратна помоћ центрима за колективни смештај избеглица на Космету. Фонд сваког месеца уплаћује знатну помоћ народним кухињама на Косову, Хуманитарног организацији „Мајка девет Југовића”, удружењима жена Космета, културним и студентским установама из наше јужне покрајине и другима. Финансирао је набавку опреме за школе и факултете на Космету, и помогао куповину сеоских имања за Србе прогнане после агресије НАТО-а. У оквирима ове организације делује и Фонд „Сања Миленковић”.

Ова организација годинама припрема подизање меморијалног центра свим српским  жртвама, попут сличних споменика у Јеревану и Тел Авиву, приводи крају издавање „Србослова”, књиге за исељенике с најважнијим чињеницама из српске историје, а у плану је и подизање „Српског дома” у Београду као места још креативнијег сусрета дијаспоре и матице.

На скупштини је било речи и о доприносу дијаспоре очувању јединства српског културног простора. Професор Миливоје Павловић, члан управе и један од оснивача фонда, рекао је на скупштини да је – осим српског народа – и српска култура дијаспорична и да се непрестано обогаћује у преплету са другим културама, примајући туђе утицаје и позајмљујући своје особености.

Закључивши да се односи дијаспоре и матице данас и у медијима третирају озбиљније него раније (похвале су упућене и „Политици”) чланови скупштине заложили су се за обнављање ранијег министарства за дијаспору уверени да би његовим радом комуникација са матицом била подигнута на још виши ниво.

Александар Николић,
професор у пензији


Коментари2
e8078
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

bogdan basaric
Ukidanjem ministarstva za Rasejanje, savremna Srbija je pokazala da se boji, svog naroda, koji je nazalost sve brojniji. Proces odlaska iz otadzbine, cini se kao nezaustavljiv. Srbija je jedina zemlja u svetu, koja ne neguje na najbolji nacin svoje odnose sa gradjanima, koji su potrazili novu domovinu. Nasim gradjanima se bave, mnoge dobroanmerne ali i manje casne organizacije po svetu. Svetao primer je svakako Fond koji predvodi najugledniji Srbin u SRN dr Miloje Milojevic, prekaljeni borac .
Боро
Професоре, у пензији, најљубазније вас молим да уместо већ скоро одомаћених страних речи, покушате да користите наше старе, већ скоро заборављене речи, као например РАСЕЈАЊЕ уместо латинизма ДИЈАСПОРА. У искреној вери да ће ова молба наићи на добронамеран пријем. Боро.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља