петак, 22.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:57

Улазница у српску кинематографију

Маријана Јанковић, данска глумица и редитељка пореклом из наших крајева, каже да је улога у филму „Пијавице” њена улазница у српску кинематографију
Аутор: Александра Мијалковићпетак, 20.09.2019. у 20:17
Маријана Јанковић (Фото лична архива)

Један од наших „бисера расутих по свету” је Маријана Јанковић, глумица и редитељка рођена у Југославији (у Берану), стасала у Данској, награђивана у Њујорку и Холивуду. Домаћа публика има прилику први пут да је види у филму „Пијавице”, чије приказивање је управо почело у биоскопима.

Премијера снажне и храбре приче о неуништивости шпијунаже, њеном опстанку свуда и за сва времена – коју је редитељ Драган Маринковић, радећи на сценарију заједно с Душаном Спасојевићем, снимио подстакнут истоименим романом Давида Албахарија – била је на овогодишњем Фесту, након чега су уследила признања. На 19. Беверли Хилс филмском фестивалу је проглашен за најбољи играни филм, а на 52. Међународном филмском фестивалу у Хјустону освојио је „Platinum Remi Award” за филм и „Gold Remi Award” за камеру.

Маријана тумачи лук загонетне Маргарете, коју је у њој „препознао” Спасојевић.

– Ова улога је за мене савршена „улазница” у српску кинематографију, јер се по много чему уклопила с мојом сопственом животном причом и сензибилитетом: Маргарета је пуна тајни, сложена личност, слојевита, пуна занимљивих детаља за глумицу. Било ми је задовољство да (најзад!) радим с домаћим глумцима, пре свега с Николом Ђуричком. Допао ми се успорени ритам филма (по чему одудара од већине других новијих српских филмова у којима се све дешава брзо „да се публика не би досађивала”), бескомпромисним ставом, визуелном лепотом. Усудио се да неке ствари остави публици да протумачи на свој начин – каже Маријана Јанковић за „Политику”.

Управо по тим особинама „Пијавице” је подсећају на „нордик ноар”, споре, сведене, мрачне северњачке трилере типичне за савремену данску кинематографију. У једној таквој серији ће се Маријана ускоро појавити на данској телевизији, и у два филма.

Иако је глумачку каријеру, након завршене Академије драмских уметности у Копенхагену (2006. године) почела у класичном позоришту, и то играјући јаке женске ликове, временом се „пребацила” на филм. Након бројних улога странкиња (јер се, како каже, својим тамним очима и јужњачким темпераментом веома разликовала од стандардних данских младих глумица) решила је да се измакне од овог стереотипа и да прихвата само улоге које јој се заиста допадају, сматрајући да је већ доказала свој таленат и посвећеност. Према њеном мишљењу, греше глумци који упадну у клише и остану „вечити странци” из страха да им другачије улоге неће ни понудити.

– Више се не плашим да ли ћу добити нови посао, већ размишљам с узбуђењем какав ће он бити – примећује наша саговорница.

Код нас махом непознато, име Маријане Јанковић се на међународној филмској сцени већ прочуло – прво, по улози у Оскаром овенчаном кратком данском филму „Хелијум” (2014), затим по сарадњи с контроверзним Ларсом фон Триром у „Кући коју је Џек саградио” (2018), најзад и по њеном редитељском првенцу „Маја”, аутобиографској причи у којој тумачи лик своје мајке, а који је ове године освојио, поред осталих, и награду на фестивалу Трибека у Њујорку.

– Ларсу се одувек дивим, и мада „Џек” није мој омиљени филм овог редитеља, била ми је част да у њему одиграм једну малу улогу. Кад вас Ларс фон Трир позове, не одбијате! Сем тога, он је диван, маштовит и духовит човек с којим је дивно радити. Ту врсту духовитости и креативности поседује и Драган Маринковић – наводи глумица.

Њен први редитељски подухват „Маја” показује како изгледа одрастати у новој земљи, у овом случају између две веома различите културе, „узавреле” балканске и „хладне” нордијске. То за једну шестогодишњу девојчицу – колико је било Маријани кад се с родитељима и два старија брата преселила из Југославије у Данску – може бити збуњујуће, чак болно. Али за њу као уметницу, овај спој се показао као изузетно инспиративан и подстицајан, дао јој је печат аутентичности, могућност да ствари увек сагледава из две различите перспективе.

– Прича о Маји није завршена. Радим на наставку, пишем сценарио за свој нови, целовечерњи играни филм, о путовању девојчице аутобусом из „најсрећније” земље Данске у Србију, кроз целу Европу. Пратим и необичне судбине њених сапутника. Опет ћу бити у улози мајке, надам се да ће се мој колега и земљак из Берана Дејан Чукић поново појавити као отац, а волела бих да укључим још неке овдашње глумце које ценим и с којима сам се спријатељила – најављује Маријана Јанковић.

А што се тиче њених сопствених глумачких планова, каже да је „на столу” више понуда, али да ће предност имати оне из Србије.


Коментари1
c5bcd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Лука Пилипенда
Рођена у Беранама!!! Не у Беране. Познавајући неке драге Јанковиће из Берана претпостављам да се ради о рођаци тенисерке Јелене Јанковић, чији је отац из Берана.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља