среда, 13.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:26
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Властита жртва: самосажаљење

Људи себе жале када им се догоди нешто негативно, а када не виде начин да разреше ситуацију која их мучи
Аутор: Зоран Миливојевићпонедељак, 23.09.2019. у 08:00
(Срђан Печеничић)

На основу тога како једна особа емотивно реагује на туђа осећања, могуће је закључити да ли је њен однос према другом пријатељски или непријатељски. Тако на пример, ако особа на туђа непријатна осећања реагује саосећањем, тако да се и она непријатно осећа, тада можемо закључити да је однос пријатељски. Ако, је особа равнодушна према туђим непријатним осећањима, или ако јој је драго зато што други трпи, тада је реч о мање или више израженом непријатељском односу. Исто важи и за туђа пријатна осећања: ако је особи драго што је други срећан, то је пријатељски однос, а ако јој је свеједно или криво што је други срећан, тада је реч о непријатељском односу.

Овај принцип симпатије (саосећања), апатије (равнодушности) и антипатије (противо-сећања) такође важи за нечији однос према самом себи. Исто као што особи други људи могу бити пријатељи или непријатељи, тако и особа може себе третирати као пријатеља или непријатеља. Овај начин одношења према себи такође има емотивну компоненту, тако да се у новијим психотерапијским теоријама говори о „саосећању са самим собом”.

Стоик или слабић

Појам односа према самом себи јесте комплексан за разумевање, а најлакше га је представити као однос између два дела једне личности, који унутар личности успостављају међусобни однос. Познато је да деца често имају однос према самима себи тако што понављају однос који су њихови родитељи имали према њима. Тако на пример, ако су родитељи показивали пријатељски однос, и дете ће имати такав однос према себи. Ако су родитељи критиковали дете на здрав начин, оно ће исто тако критиковати само себе, а ако су га вређали и понижавали, и оно ће се на исти такав начин односити према себи ако нешто погреши. Објашњење је да дете интернализује стварног родитеља, памти његово понашање и његове поруке у одређеним ситуацијама, претварајући га у психичку структуру „унутрашњег родитеља” који се оглашава у истим оним ситуацијама у којима би се огласио и стварни, спољашњи родитељ да је присутан у датој ситуацији.

Једна врста осећања према самом себи јесте осећања самосажаљења. Људи себе самосажаљевају када им се догоди нешто негативно, а када не виде начин да разреше ситуацију која их мучи.

Иако су сажаљење и „смиловање” по својој природи облик љубави према другом, дакле пријатељски однос према другом који пати због неког негативног догађаја, многи људи туђе сажаљење доживљавају као увреду. Они мисле да губе људско достојанство ако дођу у ситуацију да други сазнају да пате и ако покажу своју рањивост, то јест да су „рањени”. Они сматрају да човек увек мора да буде јак и да стоички подноси „ударце живота”, да би задржао свој углед и поштовање других. Томе доприносе и изјаве презира замаскиране у сажаљење: да је неко јадник или бедник вредан сажаљења, и сличне.

Исти негативни став који имају према томе да их други сажаљевају, људи са оваквим ставом имају и према особи која се самосажаљева, зато што сматрају да је она тиме показала да је слаба, „слабић” и да је рањива.

Утеха за себе

Самосажаљење је аутентично осећање особе у невољи према самој себи, и доноси јој неке унутрашње добити, нарочито ако особа себе теши и подржава, као што би родитељ тешио дете или пријатељ пријатеља. Када нема такве утехе из окружења, особа је даје самој себи. Све док се неко повремено самосажаљева, у ситуацијама које су заиста тешке, окружење по правилу не гледа негативно на особу.

Проблем наступа са оним људима који се самосажаљевају веома често, сваки пут када доживе неку непријатност. Они улазе у позицију пасивне жртве која не чини оно што би могла да учини како би разрешила негативну ситуацију. Уместо да решава решив проблем или да прекине однос у којем пати, ова особа самосажаљева себе, потврђујући своје животно уверење да је предодређена да буде жртва у свом несрећном животу. Ови људи траже од пријатеља и познаника да их сажаљевају, да учествују са њима у њиховој боли. Оно заправо желе да им други потврде њихову пасивну позицију невине жртве. А када својим бесконачним егоцентричним причама о својим јадима „отерају” друге, тада додатно постају жртве њиховог неразумевања и људске „себичности”.


Коментари12
388e0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jasmina
Ja sa takvim zivim
Samosažaljivi
Ko se samosažaljeva ( i nikad ne otme nešto od drugih) - taj je beskonačno egoističan, a ko kao krvopija živi na teret drugih (laktaroši, prevaranti i razni drugi "uglednici" od koje je pola države pobeglo) i ima samozaljubljeni stav folk zvezde - taj je ok i neegoističan? Šokiran sam zaista, ali verujem da je zbog kratkog teksta istrpela jasnoća ( nešto je grubo pojednostavljeno itd). Nisam psiholog, ali mi se čini da zlo stvaraju upravo oni "zdravog apetita", "ambiciozni" i beskrupulozni.
Petar V. Terzic
Samosazaljenje je opasno i destruktivno stanje duha-vodi u usamljenost i unistava osobu.I drevni Grci su znali da samosazaljenje i zavisnost idu zajedno. Naime, samosazaljenje je zamaskirana zavist prema drugim.Iza stalnih zalbi, kao sto su- "Ovo se samo meni moze dogoditi", "Ne moze mi niko pomoci"- krije se gnevna i besna osoba. Ne mozemo zavideti iskrenom prijatelji kao sto ne mozemo zavideti sebi. Sebi smo najveci prijatelji, zato treba da - volimo, postujemo, podrzavamo i ohrabrujemo sebe.
Berislavci
Stari bracni par svodi racune. Muz kaze:"Tri puta u zivotu bila si tako tuzna, jako si se samosazalevala. Nisam ti mogao pomoci, imao sam grizu savesti. Mozes li mi sada kazati koji su bili razlozi?"-"Prvi put kad si gubio kucu, zbog neplacenih rata morala sam da "sredim stvar" sa agentom za nekretnine! Drugi put sa inspektorom rada zbog tvoje firme koja je propadala. Treci put kad ti je nedostajalo 11 glasova da budes izabran za predsednika FK-a!A sad mi kazi da li sam bila stojik ili slabic?!"
ЗОРАН ШУНДИЋ
СВЕ ЗАВИСИ ОД ИНТРОСПЕКЦИЈЕ И СТЕПЕНА ДУХОВНОГ РАЗВОЈА И ОБРАЗОВАЊА. Нормално је да усамљеноме ПОНЕКАД буде жао себе. И нормално је и да из таквог стања брзо изађе. У животу треба бити чврст према стварима, појавама и догађајима. Усамљени људи су духовно најразвијенији људи. То не важи за криминалце у апсанама, већ за калуђере-духовнике, мисаоно развијене људе. Најјачи људи су "вуци самотњаци": владари, писци, ратници. Они много више размишљају и изграђују се. Упознај себе, владаћеш свима!
Tatjana Popovic
Bas tako. Lepo ste i tacno sve obrazlozili.
Препоручујем 2

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Магазин

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља