недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:05
СЛОВО О ЈЕЗИКУ

Кроатизми у нашим медијима

„У Србији се нико не осећа непријатно или незгодно, свима је неугодно”, каже се у тексту. Међутим, и угодно и неугодно је било људима у Србији и много раније. Код Боре Станковића налазимо пример: „Мита то примети, погледа је, намршти се неугодно на то њено вечито као шпијунисање
Аутор: Рада Стијовићсреда, 18.09.2019. у 14:55
(Новица Коцић)

Недавно је у Политици објављен текст у којем се упућују прекори електронским и штампаним медијима преплављеним, како се наводи, кроатизмима. Размотрићемо наведене примере редом.

Прва којој је била упућена замерка јесте реч помак. Она је, каже се у тексту, потпуно истиснула из употребе именицу напредак. Лексема помак је начињена од словенског глагола помаћи (се), попут именица: узмак, домак (обична у споју с предлогом на у прилогу надомак), одломак итд. Да помак не треба да потисне реч напредак нема никакве сумње, поготово зато што оне немају увек исто значење. Помак може значити и само померање, промену места, као у примеру Николе I Петровића – Његоша: „А ти изкрај кнегиње Милице | Гледаше ме — на мој помак сваки“.

Следећа примедба односи се на „кроатизме“ одабир и изведба, које је, каже се у тексту, „гурао и успео да лансира у јавни говор део српске народњачке естраде“.

Одабир је именица изведена од словенског, дакле и српског, глагола одабрати: „Споро иде одабир кад се кромпир бира“, каже се у Љештанском, селу у срцу Србије, крај Бајине Баште, а забележио ју је песник и лингвиста Милосав Тешић. Направљена је попут именица: збир (од збирати, сабирати), презир (од презирати), извир (од извирати: „Извир вода извирала“ је нередак стих у народној песми) итд.

Изведба је такође настала од словенског глагола, и то уз помоћ суфикса -ба попут именица: борба, берба, журба, паљба, погодба и сл. У Хрватској је извођење суфиксом -ба нешто чешће него код нас, али ни нама није страно. У Закону о шумама, нпр., издатом 1930. у Београду, говори се о „трошковима изведбе радова“. Јасно је да ни овде, као ни у претходној лексеми, нема утицаја естраде.

„У Србији се нико не осећа непријатно или незгодно, свима је неугодно“, каже се даље у тексту. Међутим, и угодно и неугодно је било људима у Србији и много раније. Код Боре Станковића налазимо пример: „Мита то примети, погледа је, намршти се неугодно на то њено вечито као шпијунисање“ (Стари дани). У часопису Српска зора из 1877. овај прилог има нешто другачије значење („незгодно, неподесно“): „При том му је стајао мали шеширић веома неугодно“.

Вук у своме Рјечнику бележи придев неугодан, а налазимо га и у Даничићевом Речнику из књижевних старина српских, и то са потврдама од 13. века. Употребљава га и Милан Ђ. Милићевић у књизи Школе у Србији: „Играње и, на неугодном времену гимнастика (шведска) држаће се у соби за то угодној“, као и Драгиша Васић у Црвеним маглама: „Лежао је на једним неугодним и крвавим носилима“.

У Даничићевом преводу Старога завјета налазимо прилог угодно: „Господу је угодно обраћање безбожника“ (Књига пророка Језекиља, глава 18), као и у Његошевим Писмима: „Неколике моје ријечи довољне ће бити, ако је угодно аустријском правитељству“ и Божјим људима Боре Станковића: „Плачу много и некако раскомоћено, једнако намештајући се око гроба угодно, слободно као код своје куће“. Богата грађа за Речник САНУ нуди и обиље других потврда – из дела Лазара Арсенијевића – Баталаке, Димитрија Исаиловића, Доситеја, Бранимира Ћосића и других.

Једна од ретких речи наведених у тексту о коме говоримо, а за које би се могло рећи да је кроатизам јесте пошаст. Она је, како аутор каже, „стигла и до Петловца, а да у Петловцу нико, а и широм Србије мало ко зна шта значи“. Нема никакве сумње да не треба употребљавати реч чије се значење не зна, али да је ова реч ушла у широку употребу у српском језику потврђују и примери Танасија Младеновића, Добрила Ненадића, Петра Џаџића, Матије Бећковића, Миодрага Павловића, аутора из књижевног часописа Данас из 1934. године и многих других чија су дела ексцерпирана за Речник САНУ и којима ће ова реч бити потврђена када дође ред да се обрађује. Чак и Милован Данојлић каже: „Та пошаст [неписменост] је понајпре погодила село“.

Желећи да покажемо како треба бити веома опрезан када се неке речи проглашавају „туђицама“ и како их не треба олако одбацивати чак и када то јесу (ако су у потпуности уклопљене у систем српског језика), нисмо стигли да поговоримо о свим примерима из текста. Остављамо то за другу прилику.


Коментари65
abcc9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ЗОРАН ШУНДИЋ
OBAVIJEST - Tomica, ni kruv, ni fižol, niti špek, a kamoli rajčica nijesu hrvatske riječi, već pozajmice i to iz: srpskog od kruniti za hleb i krupa - znevlje, italijanskog za pasulj, njemačkog za slaninu i engleskog za paradajz. Tomek, ako ste sada u blagovaonici, želim vam dobar tek i prijatnu večer poslije objeda. Adio!
Коста
"Рајчица" је лепа словнеска реч (рајско воће) коју користе Хрвати и Чеси ("rajčata"). Енглески израз "Paradise" нема никакве везе са изразом "парадајз" у српск0м, који смо ми примили од Аустријанаца ("Paradeiser"). Иначе "крух" никад није био српски израз. Хрвати су га примили од Словенаца. Сви други Словенски народи користе реч хлеб.
Препоручујем 4
ЗОРАН ШУНДИЋ
Наставак: Елем, никада нисам знао да набројим толико стрипова колико их рече г. Томислав. Како му само на памет падоше баш стрипови? А сада бих му поставио једно најозбиљније питање: Како се осећа онај који превери и како његови потомци, и зашто су највећи мрзитељи Срба не Загорци већ Србокатолици? (Пр. Анте Старчевић, Макс Лубурић и др.) Драгец, ја сам једном на Тушканцу наручио: крух, фижол са шпеком и салату од рајчица и доказао да смо исто, ми са Дорћола и они са Тушканца, ZA NEVJEROVATI!
ЗОРАН ШУНДИЋ
А ИВУ АНДРИЋА, рођеног у Травнику, великог српског писца, нобеловца, сте заборавили? Сам се декларисао као СРПСКИ. Много језика поломисте, чини се, бадава? А на коме је то језику писао тај велемајстор стила? На једином који постоји на српском говорном подручју, зна се, српском. Од словенских језика на Балкану постоје још само словеначки и бугарски. Хауг! Пратим ова препирања већ неколико дана. Да се питам даљу расправу бих закључио као сувишну: КРОАТИЗАМА НЕМА. Маните и САНУ и СКЈ и натеривања
JorgeLB
Ivo Andrić je rodio u hrvatskoj obitelji, no prihvatio je srpstvo kao svoje nacionalno opredjeljenje. Po vlastitom izboru, kao odrasli čovjek. Vaša kržljava logika nas uvjerava da njegov izbor nema smisla, a to vjerojatno niste htjeli. I usput, za vas će biti zanimljivo da su mu prvi radovi objavljeni u zbirci "Hrvatska mlada lirika".
Препоручујем 3
Коста
Иво Андрић се родио као Хрват. Нико у његовој породици није био Србин. Андрић се на Краквоском универизтету уписао као Хрват из Босне. Наравно, он је касније у животу пригрлио Српство и то је у реду, и хвала му, посто је Србин избором а не рођењем.
Препоручујем 4
Дечак
Скучени људи тешко прихватају постојање другог и другачијег. Има људи који мисле овако : Сви људи који говоре истим језиком као ја, морају бити Срби.
Д. Мирсин Сибничанин
То сте измислили. Неам тих који "мисле да свако ко говори ссрпски мора бити Србин". Не може, на пример Немац који научи да говори српски да буде Србин, баш као што ни Србин који назучи да говори немачки не може бити Немац. Дакле, нису Хрвати Срби ако то нећее да буду иако су Хрвати свој стандардни језик узели онај српски језик из реформе ЦВука Стефановића Караџића, због чегфа су му раније дали име улице у Загребу, а однедавно су је укинули јер су се сетили зашто су му је дали.
Препоручујем 4
Tomislav K
@Дечак-- Logika nekima (mnogima?) nije jaka strana. Danci su germanski narod; Danci govore danski. Dakle- svi germanski narodi govore danski.
Препоручујем 2
ЗОРАН ШУНДИЋ
У ПРИЛОГ РЕЧЕНОМ- Велики српски писац Симо Матавуљ између осталог оставио нам је неизбрисив траг о покатоличавању Срба у динарском камењару у приповеци "Пилипенда". Та приповетка на врху српске приповедачке прозе потресно је сведочанство професора Матавуља о српскоме сељаку који би радије смрт од глади него да прода душу за џак кукуруза. У другом великом делу "Бакоња фра Брне приказао је живот у католичком самостану, однос Србина "Влаја"према фратрима и "многоцењени"а ништав Брнов целибат.
Коста
Управо сте докасзали да није чудо што наше српске интелектуалце, и поред њихових дугачких препричавања које зову "научни радови", свет не узима озбиљно.
Препоручујем 3
Tomislav K
@ЗОРАН ШУНДИЋ-- Učite li povijest iz novela? Ozbiljno? Pa, mogli biste i iz stripova, Mirko, Slavko, Radilovićevi "Kroz minula stoljeća" ili "Seoba Hrvata" i "Knez Radoslav" Andrije Maurovića.
Препоручујем 2

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља