уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:01

Не само смотра филмова већ пре свега сарадња

Две копродукције су започете прошле године: „Мој син Мохамед” Горана Паскаљевића, готово у целини снимљен у Италији, и „Дампир” у режији Рикарда Кемела, снимљен овог лета у Србији, каже Габриела Карлучи, уметничка директорка Фестивала италијанско-српског филма
Аутор: Александра Мијалковићсреда, 18.09.2019. у 18:38
Габриела Карлучи (Фото: лична архива)

Београдска публика ће од 23. до 26. септембра имати јединствену прилику да на Фестивалу италијанско-српског филма види у Југословенској кинотеци  неколико најзапаженијих остварења савремених италијанских редитеља и да их, на неки начин, упореди са најновијим домаћим биоскопским хитовима, који ће такође бити приказани на овој смотри.

Љубитељи „златног доба” италијанске кинематографије моћи ће, у ова три дана, у Дому омладине да се подсете чувених имена, попут редитеља Лукина Висконтија, костимографа Пјера Тосија и глумице Ане Мањани, кроз њихове филмове из педесетих и шездесетих година прошлог века. Предвиђен је и богат пратећи програм за професионалце омогућен захваљујући сарадњи Министарства културе Србије, амбасаде Италије, Италијанског института у Београду, Института „Луче /Чинечита” и других.

Уметничка директорка фестивала Габриела Карлучи истиче, у разговору за „Политику”, да је ово најзначајнији филмски догађај на Балкану у потпуности посвећен савременој италијанској и српској кинематографији, и да ће, осим пројекција, бити организовани и сусрети и разговори о положају филмске индустрије и дистрибутера у наше две земље и у целом региону, о могућностима сарадње, и о актуелним променама на тржишту културе.

– Са задовољством могу да најавим долазак многих угледних гостију, међу којима ће широј публици вероватно најзанимљивија бити Тања Гариба,  глумица која је заблистала у улози свештенице весталке у историјској драми „Први краљ” редитеља Матеа Ровере. Овај велики филмски хит ће бити приказан у Југословенској кинотеци 23. септембра у 18 сати, а говори о браћи Ромулусу и Рему и оснивању Рима. Сви дијалози су на архаичном протоиталијанском језику који нема никакве сличности са латинским. Да би што боље приказали ликове из тог времена, глумци су месецима живели на исти примитиван начин као племенски прастановници подручја уз реку Тибар у осмом веку пре Христа: без крова над главом и склоништа од сунца и кише, такорећи без одеће – наводи Габриела.

Како је најављено, српској премијери овог филма присуствоваће и редитељ, као и глумац Алесио Лапиче. Предвиђен је, поред осталих, и долазак редитеља контроверзног филма „Љубав у доба Ш. Река” Алесандра Дервиса, и других аутора, глумаца и продуцената са којима ће публика моћи да разговара након пројекција.

– Сврха овог фестивала није (само) ревија филмова већ имамо много важнији циљ, а то је да се успостави сарадња између српске и италијанске кинематографије. Веома сам поносна на оно што смо досад постигли: две копродукције су започете прошле године,  једна је нови филм Горана Паскаљевића „Мој син Мохамед”, који ће публика у Србији ускоро моћи да види, а готово у целини је снимљен у Италији, и друга је „Дампир”, филм који је према чувеном истоименом стрипу снимљен овог лета у Србији за кућу „Серђо Бонели Едиторе” у режији Рикарда Кемела и у копродукцији Италије, Србије и САД – истиче наша саговорница.

Као још један добар пример новије италијанско-српске копродукције она помиње и филм „Ови дани” (приказан на ФЕСТ-у 2017), који је редитељ Ђузепе Пичони снимио о путовању младе девојке од Италије до Београда.

Габриела Карлучи је „промотор” италијанске и регионалне филмске (ко)продукције и на фестивалу у Палма де Мајорци, већ пет година заредом, као и на водећем италијанском фестивалу играних и документарних филмова из Средње и Источне Европе, који се одржава у Трсту, а посебно је посвећен младим талентима – многи из Србије су управо тамо дебитовали.

– Пошто имам могућности да пратим сва дешавања у свету филма широм Европе могу да запазим и који су заједнички проблеми. Један од највећих је дигитална пиратерија, због које се губи огроман профит. Нико нема намеру да ограничи слободе на интернету, али нелегално преузимање филмова је пре свега крађа и упркос свим правним надмудривањима којим се спречава „блокирање” пиратских сајтова, она мора бити заустављена. Други проблем је што један филм има различит почетак приказивања на различитим тржиштима, али иако се гомиле новца троше на појединачне маркетиншке кампање у свакој од тих земаља, пажња јавности се по правилу увек „обруши” на ону прву где ће се то остварење појавити. Те кампање би требало,  дакле, да буду временски координисане. Интернет нема границе, па не би требало да их се држе ни промоције филмова – сматра Габриела Карлучи.


Коментари2
7ad46
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stojko
Gabriela, Gabriela....
Lepita
A jes lepa Габриела...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља