недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:55

Смеће и отпадне воде царују Адом Хујом

У рукавцу Дунавац налази се око 300.000 тона токсичног муља. – И у другом делу полуострва није ништа боље јер се на сваких десетак, петнаест метара налази одбачен шут
Аутор: Бранка Васиљевићсреда, 18.09.2019. у 13:30
Острво удаљено од центра града само четири километра једна је од еколошких црних тачака престонице (Фотографије Б. Васиљевић)

Ада Хуја једно је од места крај реке које дуже време претендује да постане друга Ада Циганлија, али је и даље депонија. Њен рукавац Дунавац локација је правог урбаног екоцида јер се у његове воде слива сва канализација из оближњих насеља – Карабурме, Роспи ћуприје, Вишњице, Миријева…

У рукавцу се налази око 300.000 тона токсичног муља па је купање у њему строго забрањено, а ризична је и вожња чамцем јер елипсе могу да закаче неку од најлон кеса.

Крајем деведесетих година једна чешка фирма је урадила анализу воде и утврдила какве се све токсичне материје налазе у њој. Постојао је чак и пројекат ревитализације рукавца који је подразумевао његово чишћење од муља и убацивање свеже дунавске воде. Од тога се, изгледа, одустало јер се чека да се прво реши питање одвода отпадних вода. Оне према, једном другом пројекту, треба да се увежу у велики интерцептор одакле би се одводиле у фабрику за прераду отпадних вода која тек треба да се гради у Великом Селу. Део тог интерцептора, око 65 одсто, дуж Вишњичке улице је завршен. Док све то не буде готово, Дунавац ће, све су прилике, и даље бити отворена септичка јама.

Борба са отпадом је свакодневна, каже власник једне од марина на рукавцу где се сидре бродићи.

– Вода стално довлачи различите врсте смећа, а ја да бих колико-толико овај простор држао чистим нон-стоп га прикупљам. Посебно сам одредио један чамац у који га одлажем, а потом износим на обалу у канту. Код мене је још и добро стање како је на почетку рукавца где са обале пристиже отпад – објашњава наш саговорник.

Уз одбачени отпад, по живи свет опасну воду, посебан „зачин” целом простору рукавца дају непријатни фекални мириси.

Ни са друге стране Аде Хује, на путу што од „Картонке” води ка некадашњем Супернатурал парку, стање није ништа боље. На сваких десетак, петнаест метара можете наићи на одбачен шут.

Има ту и цигли и земље, ригипс плоча, намештаја...

А пут који је некада водио ка лепо замишљеној зеленој оази начињеној на слојевима смећа – Супернатурал парку препречен је металном оградом. Иза те ограде води стаза дугачка око два километра окружена тонама земље и чврстим отпадом насутим претходних година.

Парк је, како сазнајемо, затворен пре две године и потпуно је зарастао у траву. Покушали смо да разговарамо са идејним творцем овог пројекта, али се нико није јављао на број телефона који имамо.

У периоду кад је отворен – 2011. године – Супернатурал парк се простирао на десетак хектара, имао је кутак за децу, пластеник за гајење поврћа, пет вртова, осматрачницу за птице... У њему је било посађено око 500 садница и више од 2.000 биљака. Овај пројекат био је један од 25 који је подржала Европска унија.

Супернатурал парк када је отворен 2011. године био је један од 25 пројеката који је подржала Европска унија – имао је око 500 садница и више од 2.000 биљака

Људи који овде повремено пролазе кажу да је парк затворен, а у његовој близини је насута земља. Тај простор је, кажу, предвиђен за нови мост чија се градња планира за 2021. годину.

И некадашњу шљункару одавно је прогутало време. Зидани објекти су урушени, а велику машину за одвајање шљунка напала је рђа.

У другом делу Аде Хује, иза фабрике „Картона”, још се назиру делови некадашње трим стазе. На једном њеном делу налазе се кафићи и дечја игралишта, а од чувеног ресторана изграђеног у дрвету „Царска охота” није остала ни дашчица. Он је изгорео у пожару, а на његовом месту ниче коцкасто сиво-окер здање. Пут који је од „Охоте” водио ка Вишњичкој улици препречен је бетонском рампом после трагичног слетања аутомобила и погибије троје младих 2014. године.

Ада Хуја, острво удаљено од центра града само четири километра, једна је од еколошких црних тачака престонице. До пре 60 година на овом месту расле су шуме јасена и храста, гнездиле се птице, а у води Дунава праћакали шарани. Сада Ада Хуја није острво, постала је полуострво, готово уништено отпадом и отпадним водама.

Оно што је за многе ново јесте да по њеном ободу у правцу ка Вишњици расте ново насеље са модерним зградама.


Коментари5
6b0cb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Srbin Srbinovic
Tako je kada Srbija nema ministra za Ekologiju.Svi bacaju ko sta ima i niko ne odgovara. Objektivno cela Srbija je postala velika deponija i niko nije za to odgovoran.
петар д. косијанчић
еее кад би могло то да се пречисти као вода у стану онда не би имали проблема. али не постоји нобел апарат за пречишћавање воде за реке .... боље да почнемо од својих домова прво
Wszystko chuj
Већ годинама се питам, онако за себе, а сада и наглас, шта значи оно "хуја", односно "хуј" у називу овог речног острва? Да није можда реч преузета из пољског језика?
Stevo
I to je kao neka vest, nesto novo, kriticki osvrt, pljuska...? Otpad je najnormalnija pojava u Srbiji, necemo se neprestano, vec 200 godina, tome cuditi! Nece Nemci da dodju da ociste i sta mi tu mozemo? Mi smo zemlja, koja ima divlje kanalizacije, izandjalu vodovodnu mrezu, iskrivljene bandere sa otegnutim zicama, divlje otpade u svaki put, a prioritet su joj autoputevi, gondole, monumenti od 30 metara.
Milorad
Umesto da sredjuju ovakve stvari i sitnije popravke po gradu, propale i zapušene kišne šahtove, kolovoze, trotoare oni potrošiše milione evra na megalomanske projekte rekonstrukcija i njohove dorade.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља