недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:55
ИНТЕРВЈУ: генерал-мајор ЏОН ХЕРИС, командант Националне гарде Охаја

Служба на Косову ми је променила живот

Аутор: Милан Галовићпонедељак, 16.09.2019. у 22:55
(Фо­то На­ци­о­нал­на гар­да Оха­ја)

Међу званицама на промоцији најмлађих официра Војске Србије, одржаној у суботу у Београду, био је и амерички генерал-мајор Џон Херис, командант Националне гарде Охаја. У Србији је боравио у вишедневној посети, у оквиру Програма државног партнерства између Србије и Охаја који се, са циљем унапређења војне сарадње са САД, спроводи од 2006. године.

Које теме сте размотрили са саговорницима из Србије, да ли су договорени конкретни планови сарадње Националне гарде Охаја и Војске Србије?

Имао сам низ значајних састанака – с премијерком Аном Брнабић, министром одбране Александром Вулином, начелником Генералштаба Војске Србије генералом Миланом Мојсиловићем и војним званичницима. 

Разговарали смо о активностима које спроводимо, као што су оне из домена сајбер-безбедности, верске службе, ваздухопловства и медицинске обуке која се изводи на ВМА. Планирамо развој сарадње у области сајбер-безбедности, наставак сарадње у оквиру нашег партнерства у свим областима, планирамо нови трилатерални војномедицински ангажман Националне гарде Охаја, Војске Србије и армије Анголе. Надамо се да ће тај ангажман бити спроведен у Анголи наредне године.

Разматрамо даљи развој сарадње, посебно у области противваздушне одбране и ваздухопловства, Војска Србије и ми користимо исти тип хеликоптера Х-145, тако да можемо заједнички да радимо на обуци. Што се тиче противваздушне одбране, размотрићемо могућности сарадње у областима интероперабилности, тактике и процедура.

Програм државног партнерства се не односи само на војну, већ и на цивилну сарадњу?

Национала гарда, да се тако изразим, отвара врата, отвара контакте. У области цивилно–цивилне сарадње Охаја и Србије, побратимили су се градови Јужни Јуклид и Краљево. Када се цивилне везе успоставе, ми им препуштамо да сами раде на јачању сарадње. Добар пример тога била је посета премијерке Брнабић Охају, разговарало се о академској сарадњи, један мој сарадник је направио контакт између универзитета у Београду и Охају, биће потписан меморандум о разумевању како би сарађивали, а фондове, односно подршку, за ту сарадњу добиће од Стејт департмента.

Да ли ће САД наставити да подржавају развој базе „Југ” Војске Србије?

Наставићемо са сарадњом када је база „Југ” у питању, ми смо посвећени заједничким вежбама које ће се одржавати у тој бази која нас, иначе, подсећа на базу „Гарфилд” у Охају, у којој унапређујемо наше процедуре и технике. У томе је сличност ове две базе – користи се модерна опрема. Током сарадње ми смо прихватили нека искуства из базе „Југ” а Војсци Србије смо представили нека наша.

(Фото Министарство одбране)

Да ли је у плану одлазак припадника Војске Србије на обуку, или можда вежбу, у САД?

Још правимо план за наредну годину, имамо у виду неколико активности везаних за размену људства. Није у питању већи број припадника Војске Србије, који би ишли у Охајо, наставићемо да подржавамо вежбе као што је „Платинасти вук” или долазак америчких мобилних тимова у Србију. Генерал Мојсиловић и ја смо у разговору дошли до заједничког закључка да нам је много важнији квалитет заједничких активности од квантитета. Ми смо за ових 13 година партнерства успех често мерили бројем заједничких ангажмана. И даље говоримо о броју заједничких активности, али ћемо настојати да оне буду што квалитетније и сагледаваћемо да ли је након њих наше људство спремније. Било да је реч о семинарима или сарадњи на плану подофицирског кадра, ако увидимо да није дошло до побољшања способности наших војника – модификоваћемо те активности или ћемо престати с њима.

Ви се пилот хеликоптера, да ли вас је то мотивисало да покренете питање сарадње у области ваздухопловства, посебно хеликоптерских јединица?

Имам дубоко поштовање према хеликоптерским јединицама, али важније од тога је што Србија купује хеликоптере Х-145 какве имамо и ми. Штавише, Војска Србије има модернију верзију овог хеликоптера од наше. То отвара могућности за сарадњу у области одржавања и безбедности. Такође, планирамо сарадњу на пољима медицинске евакуације ваздушним путем и ваздухопловне медицине уопште, здравља пилота.

Одликовани сте за заслуге у глобалном рату против тероризма и за службу на Косову. На каквим задацима сте били ангажовани?

Био сам командант батаљона у саставу Кфора 2004–2005. године. Био сам одговоран за безбедност на подручју Витине и то је било искуство које ми је променило живот. На Косово сам дошао после нереда 17. марта 2004. године, позната ми је природа тог догађаја, као и сложена ситуација у региону. Дубоко ценим дух народа захваћеног тим збивањима. Командовао сам пешадијском јединицом Националне гарде. Што се тиче одликовања у вези с глобалним ратом протов тероризма, то је медаља додељана многим војницима који су служили у својим јединицама у време глобалног рата против тероризма.

Србија има развијену војну сарадњу с Русијом и све интензивнију с Кином. Да ли то смета Националној гарди Охаја и САД?

Наши односи се због тога неће променити. Ово је 2019. година, не ради се више само о билателарним сарадњама. Влада Србије мора да ради оно што је најбоље за Србију. Наш циљ је да наше две стране имају најбоље војне снаге које могу да имају, а централни део тих напора је изградња поверења у нашим односима. Политичарима остављамо политичке одлуке.

Гарда је оперативна сила распоређена широм света

Ових дана обележена је годишња терористичких напада у САД 11. септембра 2001. године, који су променили Америку и свет. На који начин је овај догађај утицао на Националну гарду Охаја?

Желим да захвалим народу Србије, где год смо били ових дана људи су нам изражавали саучешће и жаљење због онога што се десило 11. септембра. Веома ценимо то. То је био један од најзначајнијих догађаја који је променио структуру, суштину и природу Националне гарде. Пре 11. септембра Национална гарда је била стратешка резерва. Знали смо да бисмо, ако би негде дошло до сукоба, били укључени у тај конфликт у некој каснијој фази. Данас, због глобалних околности у којима живимо, Национална гарда је оперативна сила. Распоређујемо се широм света с активним припадницима војске и ваздухопловства. Углавном имамо нову опрему и приступ најбољим полигонима у САД. Али најважније је да наше старешине сада имају огромно искуство стечено у мисијама широм света и то у свакој врсти окружења. Национална гарда данас је модерна, релевантна и веома ангажована.


Коментари16
cef15
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marko Kraljević
Bole; niste dobro obavešteni! Naime, u nemačkom zakonu postoji klauzula po kojoj SAD zadržava pravo da ukoliko recimo sutra parlament izglasa da se američke baze izmeste iz te zemlje, tu odluku može poništiti. Baš nedavno je bila emisija na nemačkom ARD-u o toj temi...
Dragan Pik-lon
Lepo bogami,nasi idu u SAD-ve da se obrazuju.Oni idu na VMA.Imamo zajednicke vezbe u centralnoj Srbiji.Idemo na vezbe u Ameriku.Imamo uzajamni imunitet.Pitam se,zasto nememo zajednicke vezbe u srcu Srbije-KiM-tohiji?Samo to bi pokazalo da SAD-ve imaju prijateljski odnos i postene planove prema svom vernom savezniku iz oba svetska rata.Savezniku koji im je spasao 500 pilota.Sto znaci 500 aviona vise protiv Hitlera na severnom frontu.Da li je to mali udeo srpskog Naroda u pobedi nad fasizmom?
DekaPro Antiprevejanovic
Код оваквих текстова сетим се Срба са Метохије и Косова и Ђенерала Милана Недића. Међу београдском ''интелигенцијом'', опозицијом и позицијом је популаран ''антиревизионизам'', ''антифашизам'', ''боље гроб, него роб'', док се за то време у Београду сликају и промовишу окупатори.
Marko Kraljević
Sve fino, lepo i diplomatski... Ali ne treba zaboraviti; one zemlje u kojima Amerika ima svoje baze su u posedu Amerike.
slamkamenac
@Bashkim: Ukljucujuci i Meku i Medinu, u pravu ste.
Препоручујем 3
Bole
Nije tacno. U Nemackoj, Belgiji, Spaniji, Italiji Grckoj itd te baze postoje na osnovu medjudrzavnog ugovora kojima zemlja domacin ustupa zemljiste na odredjeno vreme. Kad se baze zatvore, to se zemliste vraca domacinu. U Nemackoj, neke su pretvorene u poslovne parkove, civilne aerodrome, ili barake za zbrinjavanje izbeglica. U Hajdelbergu recimo, velika americka baza bice predata univerzitetu da se tu prosiri.
Препоручујем 5
Прикажи још одговора
Мирослав М.
Има ли разлике између дотичних са оним који су били ту од 41 до 45? Кога интересују њихови утисци?!
E pa
@slavko, pre će biti da se tvoj čika Pavelić bratimio sa nekima.
Препоручујем 10
slavko
Pa Amerika se od 41 do 45 borila protiv Hitlera, protiv Musolinija i još protiv carskog Japana. Dok se čika Nedić tada nešto bratio sa nekima...
Препоручујем 2

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља