уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:19

Држава помаже комбиновани транспорт са 120 милиона динара

Циљ је да роба стиже брже квалитетније и економичније до купаца у нашој земљи
Аутор: Маријана Авакумовићнедеља, 15.09.2019. у 23:17
(Фото Р. Крстинић)

Јавни позив за унапређење комбинованог транспорта за 2019. годину отворен је до 20. августа. Обезбеђено је 120 милиона динара, од чега је 20 милиона намењено за државни и 100 милиона динара за приватни сектор.

Према објашњењу Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, развој комбинованог (интермодалног) транспорта омогућиће да производи и роба ка крајњим купцима у Србији стижу брже, квалитетније и економичније, као што је то случај у већем делу развијеног света.

– Једна од кључних карика у комбинованом транспорту јесте терминал за комбиновани транспорт. Терминал представља место укрштања друмског и железничког транспорта, на које би контејнерски возови долазили и где би се контејнери претоварали, складиштили, тј. дистрибуирали до крајњих корисника друмским возилима у радијусу од 100 до 150 километара. Комплетан транспортни и логистички ланац би се реализовао по основним логистичким принципима „од врата до врата” и „на време” – кажу у министарству.

На овај начин омогућило би се и смањење логистичких трошкова (транспорт, складиштење или залихе) у цени производа у Србији, до нивоа европског просека. Такође, комбинованим транспортом се измештају привредне, односно логистичке активности из центара градова, смањују саобраћане гужве, смањују негативни ефекти на животну средину и смањује оштећење саобраћајне инфраструктуре. Са свим овим ефектима се повећава и ниво безбедности саобраћаја на путевима.

Уредба о стимулативним мерама у циљу унапређења комбинованог транспорта, коју је недавно усвојила Влада Србије, дефинише максималан проценат до којег је могуће суфинансирање инвестиционог улагања.

Сходно важећој уредби, стимулативне мере које се односе на укупне инвестиционе трошкове привредних субјеката додељују се за изградњу и обнову терминала за комбиновани транспорт (инфраструктура), укључујући и претоварну опрему и механизацију на терминалима (до 50 одсто инвестиционих трошкова). Потом, опрему за комбиновани транспорт, интермодалне транспортне јединице и полуприколице за друмски транспорт контејнера (до 100 одсто инвестиционих трошкова). Затим се односе и на информационе и комуникационе системе, иновативну опрему коју користе привредни субјекти и царина у комбинованом транспорту (до 30 одсто инвестиционих трошкова). Ту су и железничке локомотиве и специјализовани вагони за комбиновани транспорт (до 30 одсто инвестиционих трошкова).

Државна помоћ за комбиновани транспорт се додељује од 2018, када је додељен исти износ као и ове године. Стимулисање развоја комбинованог (интермодалног) транспорта је уобичајена мера коју примењују земље ЕУ, као и земље које нису у ЕУ сходно својим могућностима. Може се рећи да на путу приступања Србије ка ЕУ то постаје и обавеза. Та обавеза је прописана директивама ЕУ, али и нашим прописима који регулишу железнички транспорт, као и прописима којима се регулише државна помоћ.

У министарству наглашавају да у Србији успешно послује неколико терминала у приватном и један у државном власништву. То су: „ЖИТ – Железнички интегрални транспорт” Београд, „Нелт” у Сурчину, терминал у склопу Слободне зоне Пирот, „Легет” Сремска Митровица.

– Постоје наговештаји да ће се даље развијати терминали у приватном власништву јер ова област представља профитабилан посао, посебно ако представља део неког логистичког центра. Такође, у току је спровођење потребних процедура за реализацију пројекта изградње новог интермодалног терминала у Батајници – кажу у министарству.


Коментари2
7e48d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dušan
Odavno mi se vrti ideja da se u Dimitrovgradu , Preševu , Subotici i na granici sa Hrvatskom napravi terminal za teretni saobraćaj gde će se na voz tovariti konejneri i-ili kompletni TIR-kamioni koji su u tranzitu kroz Srbiju. Zašto se to do sada nije uradilo mislim da je jedini razlog što država od putarine i prodaje nafte i usluga vozačima kao i od kazni za saobraćajne prekršaje zarađuje dovoljno i da nema nameru da se toga lako odrekne.
Kipreos
Nisam pročitao da će intermodalni centri pokrivati i rečni saobraćaj. No, kada će tako da rade sa putničkim saobraćajem? Surčin postaje regionalni centar, a nema konekciju vozom..?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља