уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:25

Сто десет година песме „Санта Марија дела Салуте”

„Санта Марија дела Салуте” никада не би била то што јесте да нема тај рефрен на италијанском језику, мислио је Стеван Раичковић
Аутор: С. Ковачевићнедеља, 15.09.2019. у 21:00
Лаза Костић (Фотодокументација Политике)

Нови Сад – Српска поезија слави 110 година песме „Санта Марија дела Салуте”. Лаза Костић ју је завршио 1909, годину пред своју смрт, када је први пут и објављена у издању Матице српске. У том тренутку, било је прошло већ деценију и по од како је прерано умрла песникова муза Ленка Дунђерски (1895), а тај догађај га је и подстакао да напише стихове који се и данас сматрају најлепшом српском љубавном поезијом. То време „безњенице”, као да није нагризало стубове на којима је песник у романтичарском заносу зидао четрнаест строфа своје „лабудове песме”, како је и сам о њој писао.

„Писао ју је откад је почео да саставља стихове и риме, како и мора да буде док настаје оно што траје колико и језик на којем настаје, с побожним припевом ’Санта Марија дела Салуте’”, каже академик Миро Вуксановић, према чијем мишљењу је то „песма над српским песмама”.

У част 110 година Костићеве песме, у огранку САНУ у Новом Саду приређена је свечаност, на којој је љубавну канонаду говорио драмски уметник и песник Миодраг Петровић, некадашњи управник Српског народног позоришта, глумац који је међу десетинама својих улога тумачио и лик Лазе Костића у представи „Међу јавом и мед сном”.

Прошли пут када је слављена „Санта Марија дела Салуте”, било је то на њену 100. годину у Сомбору. И после Новог Сада поново ће – за десет година, договор је књижевног круга. Да ли ће се и у другим градовима сетити, пита се књижевник и аутор легендарних стихова „Мостарске кише” Перо Зубац, који је у својој беседи у здању Платонеума подсетио да су о Костићевој песми писале најумније српске главе.

Исидора Секулић пише 1941. да је то најсиловитија песма љубавне поезије. Она говори о архитектоници песме, симболима, речима које се сударају, куљању лаве, као да песма гори, а кад гори, десе се и изгоретине, каже Зубац. Милош Црњански о Лазиној песми писао је као о најлепшој песми српског романтизма, а Тодор Манојловић о најлепшој мистичној химни поезије... Ипак, у чувену антологију Богдана Поповића 1911. није ушла, а причало се да је то због оних изгоретина, да му је наводно сметао „вишак музике” у песми.

Са свечаности у огранку САНУ у Новом Саду (Фото: огранак САНУ)

Прво појављивање ове песме у антологијама је 1923, у књизи Светислава Стефановића, у Загребу. Били су пријатељи, дописивали су се и виђали, а Лаза му је једном приликом у Бечу 1904. рекао да, ако већ прави антологију, уврсти његову последњу љубавну песму.

Пре „познице”, Костић је написао своју прву песму Ленки – Госпођици Л. Д. у споменицу. Објављена је још 1895. у сарајевском часопису „Нада”. Написао ју је у манастиру Крушедол 1892, а по тадашњем обичају да се прилаже у споменар особе, ова песма је положена у Ленкину дрвену кутију осликану ружама. Та песма је у битној вези са „Санта Марија дела Салуте”, истиче Перо Зубац који је неколико година истраживао и расветлио Ленкин живот, написавши књигу „Ленка Дунђерска”.

„Санта Марија дела Салуте” никада не би била то што јесте да нема тај рефрен на италијанском језику, мислио је Стеван Раичковић. Лаза Костић би можда пронашао риму и за превод „света Маријо од спаса”, али то, сматра беседник, не би било то. У песми звоне, цитира Ралета Дамјановића, бисерне перле италијанског језика.

Потражио је и да ли је Оскар Давичо нешто написао. Није фер, каже, али се обрадовао кад је нашао у есеју објављеном у „Одјеку” у Сарајеву, касније у књизи „Контекст”, како је та Лазина песма „извикана” и има „примитивне и барбарске риме” – са заградом, „у те салуте”.

„У томе Сан-та Ма-рија... звук има нешто што је тако привлачно и лепо да је мени помогло кад је требало да и сам кажем нешто о песми”, рекао је Зубац. Сећа се да је први доживљај ње имао у самостанском врту при гимназији на Широком Бријегу. Слично као професор Младен Лесковац који је описивао како ју је први пут читао на клупи у хладу жупанијског врта у Сомбору и – ништа није разумео. Касније је у тој библиотеци некадашњег семеништа пронашао антологију Андра Жежеља који је преводио Лазине термине на „разумљив језик”.

„Лепота песме је у згуснутој енергији емоција које су прерасле у реч, тој одистинској, бешчулној, неземаљској, космичкој, загробној, имагинарној, виртуалној љубави која се ослања на чулни додир, а космичко спајање остварује се само кроз реално у сну и у песми која је препев сна...”, каже Перо Зубац и додаје да је у песми, заправо, све једноставно: Песник се обраћа Госпи са византијске иконе у венецијанској базилици, са самопрекором што је у ранијој својој песми „Дужде се жени” пожалио наше борове који су посечени и уграђивани у темеље цркве. Тражи опроштај и као да се Госпи исповеда. Њој казује причу о својој неземаљској љубави, јер она коју воли је у Госпином свету – како ју је видео, шта му значи, каква је та љубав њега на земљи и ње на небу. На крају, завршава, сав у заносу указује да слути коначно спајање двају душа и тела – тамо где свих времена разлике ћуте.


Коментари5
5b916
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sreten Bozic -Wongar
Za mene najveca ljubavna pesma ikak napisana "Ti koja imas ruke neznije od mojih " od Vesne Parun.
Наташа Пантовић
"Политика" не би себи смела да дозволи да наслов и рефрен ове величенствене песме штампа ћирилицом!!! Треба га писати изворно, на италијанском језику латиницом. Да новинар или лектор имају мало ширине, никада ово не би објавили овако неуко и неспретно! Ех...
Panonski mornar
A gde je napisana?
Д. М. С.
Кажу да је песма писана у неком будимпешатнком хотелу.
Препоручујем 0
Vita
U Somboru.
Препоручујем 3

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља