уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:58

Џепарац не би требало да зависи од школског успеха

Повратак у клупе, уз све остале трошкове за ђака, пробудио је и размишљања одраслих о томе да ли би и колико би пара дечаци и девојчице требало да имају у џепу сваког дана за неке своје жеље и потребе
Аутор: Катарина Ђорђевићнедеља, 15.09.2019. у 23:17
(Фото: Пиксабеј)

Полазак детета у школу представља важан дан у животу сваке породице, а уз куповину школских књига и гардеробе родитељи треба да издвоје и симболичан џепарац за свог ђака. Иако његова висина увек зависи од породичног буџета, већина родитеља има дилему када је право време за џепарац, које потребе он треба да покрива и да ли количина новца треба да зависи од школског успеха.

– Дете би требало да добије џепарац у складу са узрастом и финансијским могућностима породице, али не од првог разреда основне школе. Првачићи, једноставно речено, нису „обучени” за баратање новцем, јер не знају где би он требало да се држи, а често не умеју да сабирају и одузимају, па не знају ни да ли им је продавац добро вратио кусур или је тражио више новца за неки производ. Сасвим мала деца су склона да губе ствари, па се често дешава да новчанице сакупљамо по учионицама и школским ходницима, заједно са оловкама, гумицама и осталим школским прибором. Дакле, дете би пре свега требало да научи да новац стоји у новчанику, новчаник у посебној прегради школске торбе, а тек када родитељ закључи да је дете савладало основне рачунске операције нека му да џепарац – саветује школски психолог Бранка Тишма.

Наша саговорница истиче да сума коју дете добија као џепарац треба да буде фиксна – за недељу дана или цео месец, али уколико цео месечни џепарац потроши у првој недељи месеца, морао би да зна да неће добити ништа до краја месеца. Због тога је, додаје наша саговорница, боља идеја да се млађој деци даје дневно или недељно следовање новца, док не савладају концепт да месец траје 30 или 31 дан. И још нешто – деци ваља давати ситније апоене уместо крупнијих новчаница.

На питање за шта се даје новац, овај психолог одговара да џепарац не треба да служи за ужину, већ за куповину ситница које њих чине срећним, као што су оловке, сличице, шналице, карте за биоскоп, вожња бициклом или улазница за базен. Због тога и сума која се даје за џепарац треба да буде симболична – у нижим разредима основне школе не би требало да буде више од 200 динара недељно, а петаци и ђаци у старијим разредима основне школе могу да располажу са 500 динара недељно, сматра наша саговорница.

– Висина џепарца треба да зависи од финансијског статуса породице – родитељи не треба да се одричу важних ствари како би детету дали нереално висок џепарац, али минимална количина новца може довести до тога да се дете осећа искљученим из вршњачке групе. Никада не треба кажњавати или награђивати дете новцем за добар или лош успех у школи – џепарац не треба да зависи од јединице или петице у дневнику, баш као што је бесмислено исписивати дете са спорта због лошег успеха у школи. Такође, дете не треба да буде награђено новцем за обављање кућних послова, јер је заједничко спремање домаћинства само још једна цигла у темељу изградње породичне слоге – закључује Бранка Тишма.

Џепарац је тема о којој могу да говоре многи, од родитеља, преко деце, до психолога и социолога, мада су свој прилог дали и они који се баве финансијама и истраживањима. Анкета спроведена на финансијском порталу „Каматица” открива да школарци у Србији добијају мање од 200 динара џепарца недељно. Наиме, од 3.620 анкетираних посетилаца сајта, 28 процената родитеља рекло је да свом ђаку даје 40 динара дневно, док петина њих каже да њихова деца уопште немају џепарац. Око 23 процента анкетираних мама и тата каже да деци даје између 200 и 500 динара, док свега 11 одсто родитеља за недељни џепарац млађих чланова породице одваја више од 1.000 динара. Али ту већ почиње нека друга тема.


Коментари0
9a68e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља