уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:36

Макрон игра на Путина, а Москва на Украјину

Изузев што не гледају благонаклоно на наметљив лидерски став француског председника, поједини европски лидери сматрају да ће из његове иницијативе Владимир Путин извући корист а да ништа није урадио
Аутор: Биљана Митриновићнедеља, 15.09.2019. у 19:00
Сусрет Макрона и Путина на југу Француске пет дана уочи самита Г7 (Фото: EPA-EFE/Alexei Druzhinin/Sputnik)

Намера француског председника Емануела Макрона да врати Русију као равноправног партнера Еврoпске уније није наишла на разумевање извесног броја европских чланица које сматрају да Москва не само да није постала кооперативна под санкцијама него чак успева да извуче корист из тренутне ситуације.

Признању Русији да је држава која има одлучујућу улогу у европским питањима: почевши од Украјине, енергетске политике и одговора на постављање америчких ракетних система у Европи – највише се противе Немачка, Холандија, Пољска и балтичке земље. Ове државе сматрају да би требало истрајати у политици санкција која је на снази од присаједињења Крима.

После избора новог украјинског председника Володимира Зеленског, Украјина је постала полазна тачка заједничких интереса у честим контактима високих француских и руских званичника. Померање руско-украјинских односа са мртве тачке полако отвара врата за пројекат „стратешке стабилности у Европи”, који су Владимир Путин и Емануел Макрон означили као циљ међусобне сарадње. Обојици лидера продор на украјинском питању би донео политичку корист, што отвара могућност сарадње и помоћи и на другим питањима. Француској иницијативи у Ирану, коју амерички председник Доналд Трамп гледа да дезавуише на сваки начин, свакако би добро дошло руско посредништво и утицај.

Француски председник покушава у нерешеном питању брегзита и опадајућег утицаја немачке канцеларке Ангеле Меркел да преузме улогу водећег европског лидера и поврати имиџ јаког председника у самој Француској, пољуљаног разорним протестима „жутих прслука”. Анкете показују да у томе и успева јер је у августу његов рејтинг износио 34 у односу на 23 одсто на врхунцу протеста., а пројекције су узлазне. Поред тога, Макрон се намеће као главни креатор европске спољне политике која не зависи од англосаксонског мејнстрим геополитичког правца.

Размена заробљеника и контакти између руског и украјинског председника су видљиви помаци, а састанак у нормандијском формату држава које су „задужене” за мировни споразум значио би очигледан напредак. Сусрет руских и француских министара спољних послова и одбране у Москви показао је да Париз и Кијев желе што пре да организују овај сусрет у Паризу. После размене по 35 заробљеника, међу којима су и 24 украјинска морнара заробљена прошле године у инциденту који је изазвала украјинска морнарица у Керчком мореузу, Зеленски најављује прављење нових спискова за размену. Украјински председник је најавио и нову фазу, рекавши да ће преговори о размени бити настављени на састанку Контакт групе за Украјину и на састанку шефова држава „нормандијске четворке”.

Званична Москва се још није изјаснила о сусрету четворице лидера изузев недавне констатације портпарола Кремља Дмитрија Пескова да је потребно озбиљно припремити тај састанак и да за сада није одређен датум. Он је поводом нове размене рекао да она „захтева почетак другог процеса, размену мишљења и дуготрајан пажљив рад”.

Критичари Макронове спољне политике већ и у овоме налазе потврду да Макрон „брза”, да Путин извлачи корист из свега и да француски председник за сада може да покаже мало конкретних резултата изузев списка лепо формулисаних жеља.

Холандија је нарочито уздржана због тога ште је у оквиру размене заробљеника Русији испоручен Володимир Цемак, бивши командант проруских снага на истоку Украјине, који је осумњичен да је умешан у обарање малезијског авиона МХ17 над источном Украјином 2014. године. Тада је погинуло 288 путника, укључујући скоро 200 холандских држављана, који су летели између Амстердама и Куала Лумпура. Холандски истражиоци су захтевали да Цемаку не буде дозвољено да путује у Русију јер би то угрозило ток истраге о обарању авиона. Међутим, Цемак је у четвртак, уз кауцију, ослобођен из притвора и предат Русији.

Изузев што не гледају благонаклоно на Макронов наметљиви лидерски став, поједини европски лидери сматрају да ће и из ове иницијативе Путин извући корист и евентуално се ослободити санкција које су озбиљно нарушиле рејтинг његове власти, нарочито у средњој класи која је прилично осиромашила. Последњи показатељ, изузев пада личне популарности у анкетама, је крах Јединствене Русије на локалним изборима за градску скупштину Москве, на којима је владајућа странка изгубила трећину места.

Француска је већ одиграла главну улогу у недавном повратку руске делегације и враћању права гласа Русији у Савету Европе, чиме је сасвим поништила, додуше необавезујућу, резолуцију Европског парламента, у којој је наведено да се „Русија више не може сматрати стратешким партнером” и да „ЕУ не може предвидети постепени повратак нормалном функционисању”.


Коментари11
1b3c5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

феликс1956
@Данило. Украјинци-верници су данас, махом унијати, тј православци који признају да је поглавар Ватикана "pater familias" хришћанства. Украјинци-унијати не воле Украјинце који су остали верни руским коренима. Црквене празнике празнују по грегоријанском календару. Језик и писмо су им различити од руског. Ја сам живео у СССР, говорим руски, знам о чему причам/пишем. Путин у овом случају има два циља. Први је да се ослободи санкција, а други, да у Кијеву доведе на власт екипу која одговара Москви.
Данило
Став Варшаве према Москви не може променити ни Ватикан, а камо ли Трамп. Зашто? Сећања су свежа на комадање и страдање Пољака од стране нациста са запада и комуниста са истока. Тако да и Макрон, бар за сада причу може окачити мачку за реп. Други, Украјинци су у ствари они стари Руси као што су и Црногорци српска Спарта. Његош каже Свето Кијево, Москва једнако совјетија. Крим увек руски, али комунизам је сломио врат Руском народу, а они нама. За све има место, начин и време. Петар Велики не Путин
Bojsa
Ovo je nepovratan pomak ka uspostavljanju nove ravnoteze na evropskom kontinentu, koja izlazi iz razmera EU protiv svih. EU je toliko zastranila u svojoj ekskluzivnosti da je zaboravila svoje izvorne principe. To su bili ekonomska zajednica, kao pandan Americi, protok robe i ljudi, mir, a sada je sve to postalo suocavanje, suprotstavljanje Rusiji i svima koji nisu u EU. Zaboravili su, tj. prespavali, da je NATO taj koji je stvorio ovaj sadasnji polarizovani evropski kontinent.
Тертерије
Господин Макрон има више него снажну подршку за своје активности према Москви од стране Беле куће и Трампа лично. То је јавни став о чему сведочи и отказ Болтону. Оно што ради Пољска то је веза Варшаве са подземним-политичким круговима у САД који раде против званичних ставова Беле куће. То ће се Пољацима обити о главу, јер ће остати између ЕУ, тачније Немачке и Русије као између чекића и наковања. Наравно не у војном смислу, него у смислу инвестиција, трговине, политичке сарадње.
Средоје
У сваком случају, ово су мали, али важни кораци у односима ЕУ и Русије за излазак из "пат позиције" и њихову нормализацију.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља