недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:05

Најбогатији Кинез забављао запослене на опроштајном концерту

Оснивач „Алибабе” повлачи се из компаније да би се посветио другим страстима, између осталог развоју образовања у руралним деловима Кине
Аутор: Јелена Кавајапетак, 13.09.2019. у 17:45
(Фото ЕПА-ЕФЕ/Ниу Јинг)

Џек Ма повукао се на свој 55. рођендан као што је и обећао са кормила групације „Алибаба” коју је основао пре тачно 20 година. У уторак је свој рођендан и две деценије компаније прославио великим рок концертом за 80.000 запослених на олимпијском стадиону у свом родном граду Хангџоу.

На сцени је носио кожну јакну и перику, а придружио му се још један од суоснивача фирме Џо Цај, који је у белој хаљини са периком имитирао Мерилин Монро. Ројтерс преноси да су му у једном тренутку очи биле пуне суза и да се реченица „Џек Ма је заплакао” муњевито ширила кинеском друштвеном мрежом „Веибо”.

Разлога за сузе радоснице и те како има. Империју вредну 460 милиона долара најбогатији Кинез изградио је од нуле и сада лагодно прелази у нову животну фазу која ће бити све само не класична пензија.

„Као неко ко је још пун живота, не желим да овако млад напустим игралиште. Само желим да се пребацим у други универзум да се забављам”, рекао је Ма.

Под тим подразумева остварење осталих снова, а један од њих јесте да се врати просвети. Наравно не као наставник енглеског, што је једно време био, већ да зарађени новац употреби да унапреди образовни систем у руралним деловима Кине.

Познате су приче како је момак из сиромашне кинеске породице два пута пао на пријемном за факултет и да је после завршеног колеџа одбијен за сваки посао за који се пријавио. На крају је са групом од 18 људи и са капиталом од 60.000 долара основао „Алибабу”.

Мала фирма је израсла у џина е-трговине равног „Амазону”, да би у међувремену проширила пословање на мобилна плаћања, финансијске услуге, рачунарство у „облаку” и развој вештачке интелигенције. Од 2014. је листирана на њујоршкој берзи, има 101.000 запослених и тржишну вредност од 460 милијарди долара, а Џек Ма личну имовину процењену на 40 милијарди долара.

Осим тога, постао је најјачи симбол технолошког успона Кине и раме уз раме са другим економским титанима посећује догађаје попут форума у Давосу.

У конзервативној кинеској пословној култури неконвенционални предузетник деловао је као право освежење. На прослави фирме 2017. играо је обучен као Мајкл Џексон уз тактове „Били Џин”. Глумио је и у једном кунг-фу филму који је финансирао.

Управљање царством које је сам изградио од нуле препустио је извршном директору Данијелу Жангу и финансијској директорки Меги Ву. Ма међутим неће напустити „Алибабу” потпуно, јер задржава 6,22 одсто акција и биће у борду директора до састанка следеће године, а после тога део посебног управљачког тела од 38 чланова.

Пред моћном корпорацијом је још много изазова. Поред трговинског рата са САД и економског успоравања у Кини, Ма напушта руководеће место у време када свуда у свету расте свест колико је велика моћ технолошких џинова у друштву.

У једном говору је рекао да се у 20. веку тежило већим и снажнијим компанијама, а да данас морамо да мислимо како да направимо добре компаније које ће донети задовољство целом друштву.

„Алибаба” је недавно усвојила шест основних вредности, а једна од њих јесте брига да запослени добро ускладе посао и приватни живот. То је у супротности са ранијом изјавом одлазећег директора на којој су му многи замерали: да радници треба да буду срећни да раде по шеми 996 – од девет ујутру до девет увече шест дана у недељи.

Такав став косио се и са његовим чланством у Комунистичког партији Кине, за које је јавност сазнала прошле године када је стављен на листу сто Кинеза који су дали изузетан допринос развоју земље за последњих 40 година.

Иако у уставу и даље описује чланове као „истакнуте борце за кинеску радничку класу прожете комунистичком свешћу”, партија се од 2001. удаљавала од комунистичких корена, пригрливши приватне предузетнике који су помогли да се земља развије до друге економије света, иза САД.

Међутим, од како је на челу земље Си Ђинпинг, појачан је идеолошки притисак у свим сферама, а власт има амбивалентан однос према улози великих приватних фирми у економији. Кинески лидери су ипак у последње време услед успореног раста и појачаног трговинског рата са САД заузеле блажи став према приватним предузећима, исказујући им подршку и обећавајући смањење пореза, пише „Њујорк тајмс”.

Оснивач „Алибабе” је у неким моментима јавно показивао оданост партији. На питања западних новинара какав однос има с властима, често је одговарао доскочицом да „у владу треба бити заљубљен, али се с њом не треба женити”.


Коментари6
a20f4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Francesco
Kina nikada nije bila u bedi, to si ti puno gledao američke povraćotine...
Dusan
700 000 Kineza jos uvek zivi u bedi, moj Francesco...
Препоручујем 0
Jovan Milic
Car!
Amir Camdzic
Lična imovina 40 milijardi dolara? Pa kakav je to "komunizam" i socijalizam u Kini? Izgleda nema tu ni "komunizma" ni socijalizma?
Иван Грозни
Наравно да нема. Они који мисле да је Кина комунистичка земља, у великој су заблуди. Истина, имају једнопартијски систем и партију која се зове "комунистичка". Али је зато економија капиталистичка. Прелазак на капиталистичку економију пре 40 година извукао их је из невиђене беде и умирања од глади. То што они имају је један прилично сурови државни капитализам.
Препоручујем 7
Mustafa Aga
I ja da imam par milijarde dolara u djepu...I ja bi mogao da chukam u bubanj po ceo dan...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља