уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:01
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Када родитељ вређа

Код деце се личност и формирање осећања личне вредности још граде и увреде од најближих токсично делују на њихов развој, а када отац или мајка то често раде, реч је о психичком злостављању детета
Аутор: Зоран Миливојевићпонедељак, 16.09.2019. у 08:00
(Срђан Печеничић)

Постоји велика разлика између изречене увреде и осећања увређености. Људи, укључујући и децу могу се увредити на било шта, сваки пут када закључе да их је неко други омаловажио неким својим поступком. Осећање увређености је субјективно, што значи да се људи могу осетити увређеним и онда када имају и онда када немају разлога за то. С друге стране, изречена увреда у виду неке негативне етикете, дисквалификације која се односи на другу особу јесте позив и разлог да се други осети увређеним.

Постоји велика разлика да ли је увреда изречена одраслој особи или детету, посебно малом детету. Одрасли људи имају оформљену слику о себи, изграђен идентитет и развијено осећање личне вредности. Ни њима није пријатно када их неко вређа, али могу изабрати да на увреду реагују игнорисањем и повлачењем, то јест прављењем дистанце према особи која их вређа.

За разлику од њих, деца су у процесу изградње своје личности и формирања осећања личне вредности. Њима јесте потребно да се осећају вољено и прихваћено да би на основу тога изградили позитивну слику о себи и доживљај личне вредности. Због тога увреда као порука да они као бића недовољно вреде или да не вреде омета овај процес, водећи их ка закључку да су она недовољно вредна људска бића.

Израз љутње

Што је детету важнија особа која му упућује увреду, то је моћније деловање увреде на дете. Како су родитељи детету веома важни, њихово вређање детета токсично делује на дететов развој. И појединачна, изолована ситуација вређања може бити толико важна детету да је запамти за цео живот остављајући трајне последице на његову слику о себи. Када родитељ поново и поново, дакле систематично вређа дете, то јесте психичко злостављање детета, тако да га је потребно заштитити од таквог родитеља или старатеља, или утицати на таквог одраслог да промени свој „васпитни” стил.

Зашто родитељ изговара увреде типа „идиоте”, „мајмуне”, „будало” и сличне? По правилу, вређају они који су се претходно сами осетили увређено. Свака увреда у комуникацији је нека врста „изједначења” које врши онај ко се претходно увредио. То значи да је родитељ претходно имао нека очекивања или захтеве од детета које оно није испунило, због чега се родитељ осетио непоштованим, омаловаженим, неуваженим од стране детета, због чега детету „враћа” на исти начин.

У пракси је релативно честа ситуација да један родитељ у некој конфликтној ситуацији упути детету увреду, због чега реагује други родитељ нападајући првог родитеља пред дететом, како би га заштитио, тако да настане свађа два родитеља. Док један родитељ захтева од другог да се изрази на други начин, без вређања, други родитељ напада првог да му „руши ауторитет” пред дететом. Уместо да дође до промене, овакве свађе се понављају из месеца у месец.

Шта треба да схвати родитељ који своју љутњу на дете изражава кроз вређање? Основно је да почне да разликује дететово понашање од детета као особе. Увреде су увек упућене некоме као етикете које се „лепе” на особу, а не на њено понашање. Деца су добра, док њихови поступци некада нису. У конфликту родитељ треба да од детета захтева да промени понашање, а не да га негативно етикетира као особу. Логика негативне етикете јесте да искључује могућност промене. Ако је неко дефинисан као „глупан”, онда то значи да је искључено да размишља паметно и да се понаша на паметан начин.

Презир, негација љубави

Када родитељ почне да разликује дете од његових поступака, тада постаје способан да разликује осећање љутње од осећања презира. Увреда је знак презира. Док је љутња заправо захтев другој особи да промени понашање, презир је порука другој особи да је безвредна и да заслужује да буде одбачена. Док је љутња порука вољеном детету да промени понашање, презир је негација љубави. Према томе љутња и љубав могу ићи заједно, јер је једно однос према дететовом поступку, а друго према детету као особи. Презир, изражен вербално, било директно као увреда било на неки индиректан начин или невербално, јесте негација љубави.

Деци су за правилан развој потребни и љубав и дисциплина, а презир, одбацивање и увреде не само да негирају љубав и не доприносе дисциплиновању, него доприносе развоју будуће психопатологије.


Коментари21
64089
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Blagojevic M.
Naravno da je ovaj problem jako rasprostranjen pogotovu na Balkanu na kojem se i sam pogled na zivot razlikuje,i to u prilicnoj meri,od ostatka sveta.Kod nas se deca vec po rodjenju uglavnom postavljaju u istu ravan sa svecima,u najmanju ruku sa andjelima.Emocionalna povezanost je tolika da to jednostavno onemogucava racionalno razmisljanje.A deca rastu i imaju vlastiti pogled na zivot. Zele da ga zive na ovaj ili onaj nacin. Roditelji to moraju prihvatiti i taj konflikt ce biti manje prisutan.
Petar V. Terzic
Otac se zali prijatelju na svog sina:"Nije za knjigu, nece da radi, nista od njega"! Prijatelj ga pita:" Izvini, molim te, ima li tu tvoje krivice?"- "O ne, sve sam mu omogucio!", rece otac.Prijatelj mu predlozi:"Hajde od 10 njegovog minusa (- - - - - - - - - -) "uspravi" 5, dobices 5 pluseva(+++++)!"-"Kako?" -"Od sad ga uvek hvali i podstici,samo pozitivno!"Otac je to prihvatio i rezultati su se redjali: sin je bolje ucio, pomagao ocu u polju i majci u kuci, bavio se sportom i bio drustveniji.
Berislavci
Roditelji se moraju jedinstveno i usaglasenih stavova ophoditi prema svojoj deci.Bitno je razlikovati licnost deteta od njegovog ponasanja. Ako je dete dobro pa neki put neocekivano lose postupi, roditelj ne sme brutalno reagovati:"Eto, nisi ti dobar kako smo mislili". S druge strane, ako dete iz nekog razloga nije dobro, a nekim iznenadjujuce finim gestom pokaze da moze biti itekako dobro, onda majka(ili otac), "braneci" dete od strogog oca (ili majke) gresi kad kaze:"Vidi, nase dete je dobro"!
Jelena
Meni je mama pre neki dan rekla KRAVO DEBELA. Imam 40 godina.
Petar
Jelena majka vam, sto mladji rekli, nije bas "u vinklu". I pritom je narcisoidna. Morate da razvijate vestine samostalnog zivljenja. Inace cete provesti dane svadjajuci se sa njom po pijaci. A nemate malo godina. Ona se nece promeniti ali vi mozete. Pa nek kosta. Jer je sopstvena sloboda vaznija od svih ucena. A odnosi samo mogu da budu manje ostrasceni kada ste razdvojeni. Srecno.
Препоручујем 34
Ringeraja
Dejan bi to isto rekao svom detetu ...Nema tu pomoći...Može da čita stručne tekstove al' se ne prima baš svakom...
Препоручујем 26
Прикажи још одговора
Sanja
Fenomenalno! Divan tekst!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља