уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:36

И подношење захтева и исплата кредита без одласка у банку

Убудуће ће се све више клијената служити искључиво мобилним банкарством, али у Србији највећи део њих искључиво посећује филијале
Аутор: Јована Рабреновићчетвртак, 12.09.2019. у 22:55
(Фото Д. Јевремовић)

Дигитализација банкарског пословања толико је одмакла да клијенти који узимају кредит у појединим банкама ни у једном тренутку не морају да посете филијалу. Онлајн подношење захтева за кредит у већини банака постоји годинама, а новина је да се сада целокупан процес, од подношења захтева за готовински кредит до исплате средстава на рачун, завршава преко интернета.

Клијент се идентификује путем кратког видео-позива са запосленима банке захваљујући новој регулативи коју је недавно у складу са праксом у развијеним земљама увела Народна банка Србије. Такву услугу обезбедила је Рајфајзен банка, а и друге велике банке је најављују. Одговор о одобреном кредиту добија се у року од 15 минута, а до исплате новца на рачун може протећи и мање од пола сата. Кредит се добија без иједног достављеног папира у филијали, у време и на месту које клијентима одговара.

Истраживања показују да ће убудуће бити све више клијената који се служе само дигиталним или чак искључиво мобилним банкарством. Међутим, посете банкарским филијалама су и даље важне клијентима банака у земљама централне и источне Европе (ЦИЕ) упркос расту популарности дигиталног банкарства, и чак су чешће него посете лекару или сајтовима за куповину преко интернета, наводи се у најновијем истраживању банкарског тржишта које је за Ерсте групу у земљама ЦИЕ спровео ИМАС Интернационал.

Клијенти банака у земљама ЦИЕ и даље редовно посећују филијале ради разговора и консултације са својим банкарским саветницима. Приступ „и дигитално банкарство и филијале” постаје норма широм региона.

То је посебно распрострањено у Аустрији и Чешкој у којима је 60 одсто испитаника у претходних шест месеци користило дигиталне услуге и одлазило у пословнице, не рачунајући посете само због употребе банкомата.

Србија и Хрватска су једина два тржишта на којим су они који искључиво посећују филијале и даље највећи део клијената. Ипак, и код нас и код комшија број клијената који комбинују дигитално банкарство и одласке у пословницу најбрже расте.

Готово сви клијенти банака у земљама ЦИЕ посетили су филијалу у протеклих 12 месеци, док у Србији одлазак у филијалу предњачи у односу на неке уобичајене активности (физичке активности, онлајн куповину, затим коришћење дигиталних банкарских сервиса, одлазак на културни догађај, посету саветнику банке и одлазак на спортски догађај).

За већину испитаника на свим тржиштима, циљ посета филијалама није само подизање новца са банкомата, већ и лични контакт и разговор са саветником или благајником банке, што посебно важи за испитанике из Србије, тачније њих 88 одсто. Најмање су за непосредни контакт са запосленима били заинтересовани у Чешкој Републици – укупно 56 одсто анкетираних.

Филијале посећују клијенти свих старосних доби, а иако је међу младим клијентима посебно популарно мобилно банкарство, они и даље одлазе у пословнице да се директно посаветују са запосленима, показали су резултати истраживања. Нешто више од 40 одсто банкарских клијената у Србији и Хрватској каже да су користили дигиталне банкарске сервисе у протеклих шест месеци, а четири одсто банкарских клијената у Србији је у потпуности избегло посете филијалама.

Насупрот томе, више од четвртине испитаника у Чешкој и сличан удео грађана Словачке ниједном нису посетили филијалу у истом периоду.

У Србији је такође забележен пораст корисника дигиталног банкарства само путем мобилног телефона, са 14 одсто у првој половини 2018. на 32 одсто у истом периоду ове године.

Србија и Румунија су прва два тржишта у ЦИЕ на којима се дигиталним услугама чешће приступа искључиво на мобилном телефону. Међутим, и у овим земљама највећи удео клијената често користи и свој мобилни и компјутер за дигитално банкарство – у Србији нешто више од половине.


Коментари0
c1abb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља