уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:01

Безусловна доживотна казна пред Уставним судом

Фонд за хуманитарно право поднео иницијативу за оцену уставности измена закона које искључују могућност слободе за убице, силоватеље деце и вишеструке злочинце
Аутор: Доротеа Чарнићсреда, 11.09.2019. у 20:00
(Фото Д. Жарковић)

За нешто мање од три месеца, 1. децембра,  у Србији би требало да почне примена нових законских одредби које за најтежа кривична дела прописују казну доживотног затвора, а за неке од осуђених не предвиђају могућност да се икад више нађу на слободи. Усвајање измена и допуна КЗ-а изазвало је много полемике у јавности, а више организација најавило је да ће тражити оцену уставности одредбе која ће у неким случајевима најтежих злочина, почињених после 1. децембра искључити могућност било каквог преиспитивања или ублажавања казне.

Фонд за хуманитарно право (ФХП) прва је и за сада једина организација која је пре неколико дана поднела Уставном суду иницијативу за покретање поступка за оцену уставности ових одредби. ФХП сматра да новоуведена одредба КЗ директно крши одредбу члана 25 Устава РС, односно члана три Европске конвенције о заштити људских права. Фонд је указао да су игнорисани ставови стручне јавности која је од почетка указивала да је такво решење супротно забрани мучења, нечовечног и понижавајућег поступања, што предвиђају сви међународни акти и пракса суда у Стразбуру.

ФХП као аргумент истиче низ резолуција и препорука Савета Европе, документе Европског комитета за спречавање мучења и нечовечног поступања или кажњавања, одредбе Римског статута Међународног кривичног суда и прописе ЕУ.

„Из ових разлога, ФХП сматра да је обавеза Уставног суда да у што краћем року узме у разматрање ову иницијативу, те да огласи неуставним одредбе Закона о изменама и допунама КЗ које нису у складу са захтевима из члана три Конвенције и које су супротне правној сигурности и општим начелима о статусу жртве”, наводе у ФХП-у.

У Уставном суду Србије за „Политику” је речено да је иницијатива ФХП тек поднета, што значи да тек следи формирање уставносудског предмета. За сада нема других иницијатива за оцену оспореног закона, кажу нам у суду. „Уставни суд на све иницијативе којима се тражи утврђивање неуставности било ког општег правног акта примењује поступак прописан Законом о Уставном суду. Исход поступка по поднетој иницијативи се не може знати све до окончања поступка пред Уставним судом”, одговорено је за наш лист у Уставном суду.

Како нам је објашњено, поступак за оцењивање уставности или законитости општег акта покреће се предлогом овлашћеног предлагача. Право на покретање поступка имају само овлашћени предлагачи, док право на подношење иницијативе има свако.

Када Уставни суд оцени да има основа за покретање поступка поводом иницијативе, доноси о томе решење. Ако нађе да нема основа за покретање поступка, Уставни суд неће прихватити иницијативу. Уколико Уставни суд утврди да неки закон није у сагласности са уставом тај закон престаје да важи даном објављивања одлуке у „Службеном гласнику”. Одлука се може односити како на општи акт у целини или само на поједине одредбе.

Безусловна доживотна казна предвиђена је за најтеже облике убистава, за убице и силоватеље деце или за силовање са смртним исходом. Министарство правде усвојило је предлог Фондације „Тијана Јурић”, која носи име по девојчици која је силована и убијена, да се за такве злочине уведе казна доживотног затвора.

Око сто адвоката, професора, судија, тужилаца, организација и удружења потписало је почетком маја петицију Београдског центра за људска права против казне доживотног затвора без права на условни отпуст, а на спорне одредбе указао је и Савет Европе. Сличан је и став Комитета правника за људска права „Јуком”, изнет у отвореном писму Министарству правде, а Адвокатска комора Београда оценила је да измене КЗ неће утицати на смањење броја кривичних дела.

Радуловић: Усагласити устав са изменама КЗ

Познати адвокат Илија Радуловић сматра да казна доживотног затвора без могућности условног отпуста треба да постоји за најтеже злочинце и подсећа да је он један од малобројних кривичара који су се одувек залагали и за смртну казну.

„За неке злочине није довољна ни доживотна казна без условног отпуста. Наравно, то треба спроводити под строгим законским условима. То је вечита борба ретенциониста и аболициониста. Моје је мишљење усамљено јер не подражава дневно политичке потребе. Ово је амерички утицај на наше правосуђе, а у САД у 38 држава постоји смртна казна, у некима се чак може изрећи и деци од седам година, док у другим државама пропагирају лажни хуманизам”, каже за „Политику” Илија Радуловић.


Коментари17
31572
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

roditelj
ZA NEKA NEUPITNA UBISTVA TREBA UVESTI SMRTNU KAZNU! CITAM BAS U POLITICI DA JE PROSLE GODINE U TURSKOJ UBIJENO OKO 400 ZENA I DA JE DRZAVA ODLUCILA DA VRATI SMRTNU KAZNU ZA UBICE IAKO JU JE ZBOG EU UKINULA! I MI BI SMO MOGLI RAZMISLITI O TOME, PREVISE JE NASILNIKA UBILO MAJKE NEKE DECE!!!!!!
Darko S
Jedan od problem sa povratkom na slobodu osuđenika za najteža krivična dela je mogućnost ponavljanja krivičnog dela. Ako se ograničimo na starosnu grupu stariju od godina, u SAD je oko 2 procenata ubistava bilo izvršeno od strane lica starijih od 65 godina (238 od 11472 poznatih počinilaca). Vrlo ubedjiv primer je Albert Flick (77) koji je 2014. godine pušten na slobodu zbog starosti, da bi 2018. godine u sred bela dana ubio četrdesetosmogodišnju majku pred njenim detetom sa 11 uboda nožem.
Milomir
Mozda uz dobro vladanje, starost preko 75 godina, odsluzenih bar 30 godina kazne, da se dozvoli dozivotni "kucni pritvor" u starackom domu ili nesto slicno. Sa neogranicenim pravom na posete, tako da svi koji takve pojedince zele u svojoj okolini mogu to i da ostvare.
Драган
Ја сам за комбинацију смртне казне и доживотне робије, па шта осуиђеном Бог да и то на овај начин: 1. Породицама и пријатељима жртве дао бих 60 минута да се обрачунају са злочинцем. На располагању би имали аутоматске пушке, пиштоље, секрире, маљеве, бејзбол палице, камење, моторне тестере, вешала, бренер, ножеве, ... 2. Ако осуђени преживи тих 60 минута, био би упућен на издржавање доживотне казне затвора без могућности помиловања. Најправедније и најпоштеније.
Mića Smederevac
Privatne emocije sačinjavaju pravo i pravdu.Tako bi trebalo da bude.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља