среда, 18.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:06

Амфилохијева тешка реч

Да ли патријарх Иринеј, нескривеном јавном подршком, заправо обавезује Вучића да ослушкује одлуке Сабора? Или заиста постоје шумови на везама између Патријаршијског двора у Београду и цетињског манастира, где столује митрополит?
Аутор: Александар Апостоловскиуторак, 10.09.2019. у 22:55
Драган Стојановић

Ко је очекивао да ће унутрашњи дијалог о Косову протећи без Амфилохијевог баритона, тај не само да је изгубио веру у Свевишњег, већ треба да избегава кладионице. Шта се друго и могло очекивати од моћног митрополита који је исповедио Слобу Милошевића, крстио Чеду Јовановића, одржао посмртни говор Зорану Ђинђићу, служио опело за Владу Србије и одликовао Војислава Шешеља?

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије поново је пре неколико дана оптужио власти у Београду да ће „издати Косово и Метохију ако им само нешто дају” што, како је навео, потврђује изјава председника Александра Вучића да признања Косова нема без „компромисног решења”.

„Срам било њега и сваког другог који се одриче свога бића, памћења, светиња... Срамна је то прича”, рекао је Амфилохије, обраћајући се верницима испред цркве Светих апостола Петра и Павла у Старом Расу код Новог Пазара.

Митрополит се није задржао само на критици председника Србије, већ је оплео по свима онима који косовски завет проглашавају „митологијом”, наводећи да је тај завет уграђен у историју и само биће српског народа.

Сумњичећи авансно Вучића за издају Косова, а није то учинио први пут, Амфилохије је у ранијим случајевима ипак негирао да му је већ два пута држао опело на Тргу републике након потписивања Бриселског споразума. Наиме, тврдио је како је заправо сахрањивао тадашњег премијера Ивицу Дачића. Ивица је, мирећи се с њим, објавио да је васкрсао. Не само због тога што му се уместо Амфилохија указао Маркс, већ зато што је током свог политичког живота Дачић више пута доказао да постоји и живот после живота.

Да ли ће Амфилохију то поново опростити и Вучић који је, док је „сахрањиван” Дачић, био свемоћни први потпредседник владе. Тада је Амфилохије појаснио да, кад он држи опело грешницима, то чини само за њихово добро. Али, како Вучић нема нарочитог осећаја за такве метафоре, нарочито за оне у којима Амфилохије истражује не само његову душу, него и политику, хоће ли уследити жешћи обрачун у којем ће или Вучић почети да носи мантију или ће митрополит навући одело?

То, наравно, не значи да ће се Вучић замонашити или да ће се Амфилохије кандидовати за лидера опозиције, већ да ће својом моћи убеђивања, а није да је нема, Вучић поново подсетити патријарха Иринеја и епископе да у секуларним земљама духовни пастири не воде државну политику, нарочито не ону која треба да нас пресели на облачке небеске Србије. По правилу, карта за пут ка небесима за Србе била је прескупа и плаћана је поразима на земљи. У свом прошлом политичком животу, Вучић је добро научио ту лекцију!

Амфилохије не само да никада није желео да је научи, већ је сматра једином исправном. И зато наставља да је шири, огрнут дугачким плаштом митрополита.

Заправо је право питање, да ли Амфилохије солира или су његове оштре изјаве део политике Српске православне цркве у којој патријарх и већина епископа кокетирају са властима, али увек изаберу мегафон у лику једног од владика који ће опонирати световном руководству. Уочи великог изборног дербија Милошевић–Коштуница 2000. године, тадашњи врх СПЦ није крио наклоност ка Војиславу Коштуници, али је епископ милешевски Филарет недвосмислено подржао Слободана Милошевића. После победе Коштунице, Филаретове акције у СПЦ су нагло пале.

Патријарх Иринеј је, после Амфилохијевих ранијих критичних тонова, наглашено стајао у одбрану Вучићеве политике према Косову. На последњем, мајском Сабору СПЦ који је посетио председник Србије, његова светост је новинарима рекао да не сумња у добре намере Александра Вучића и да се он јуначки бори за Косово. „Ја му му се дивим како то издржава и молим се Богу да му да снаге и мудрости да своју улогу председника државе одигра на најбољи и најкориснији начин”, казао је тада поглавар српске цркве.

Али, после тих речи нескривене подршке, Сабор је поновио став – да не пристаје ни на какву поделу Косова и да је за СПЦ једино прихватљиво решење Косово у саставу Србије. У једном од ранијих интервјуа, патријарх је рекао да се Вучић лавовски бори за Косово и Метохију и то под невиђено неравноправним условима, али и да Вучић вековни, непромењени став Цркве, свога народа и уједно своје властите државе, доживљава као помоћ, а не као одмагање и отежавање ионако претешке ситуације. Да ли тако патријарх Иринеј, нескривеном јавном подршком, заправо обавезује Вучића да, ако већ ујутру не одлази на молитве, ослушкује одлуке Сабора? Или заиста постоје шумови на везама између Патријаршијског двора у Београду и цетињског манастира у којем столује Амфилохије?

Као један од потписника „Апела за одбрану Косова” иза којег стоји Демократска странка Србије и група интелектуалаца, Амфилохије је показао да се не либи да уђе у политичке игре, а млади лидер ДСС-а Милош Јовановић није могао да пожели бучнију промоцију програма од митрополитовог еха.

Амфилохијеви противници присетиће се да је управо током мандата Војислава Коштунице и Бориса Тадића Косово прогласило независност, а Црна Гора отишла Миловим путем. У то време Амфилохије није показао ни приближни ентузијазам у упућивању клетви тадашњим властима у Београду, нити је најављивао Коштуници и Тадићу да имају нумерисана места за боравак у паклу и дружење са ђаволчићима, иако је све било готово.

Међутим, сада Амфилохије оптужује Вучића, иако још ништа није готово. У тој нелогичности, крију се и мотиви митрополитових децибела. Има ли великодостојник који не престаје да полемише, обавља службу, проклиње, сахрањује и онда све опрости, пророчке особине или је реч о личном анимозитету који гаји према шефу државе? Пророчанства и вођење овоземаљске политике ни у ком случају не спадају у опис посла једног од најутицајнијих људи СПЦ. Ипак се често бавио обема делатностима.

Ако му се већ јавља Вучићева, уочљиво је да никада није открио какав је дил склопио са Милом Ђукановићем у периоду када је, Мила уместо Момира Булатовића, подржао у борби за власт у Црној Гори. Тај дар са неба можда је заувек определио судбину Монтенегра. Подгорички цар Мило био је, по потреби, велики пријатељ Амфилохијев и истовремено продана душа која је признала Косово. Мило је ипак прошао боље од осталих: Амфилохије му је предложио да обави репризу свог крштења! За сада нема такву понуду за Вучића.


Коментари51
308dc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ZORAN
Да, унапред треба указивати да је на помолу признање КиМ. Шта има лоше у томе што епископ Амфилохије унапред упозорава на оно што је сваком грађанину коме је стало до Србије јасно, да се Вучић спрема да изврши задатак који му је Запад задао. Залуд сваки протест када крчаг буде разбијен, сада се мора дићи глас против признања. Шта год ко мислио, сада се показује да уставне промене за време Коштуничине владе имају пуно смисла, јер ипак спречавају Вучића да без кршења Устава потпише признање.
Milan
Da nema Amfilohija trebalo bi ga izmisliti, jer bez takvih ljudi u ovim smutnim vremenima sve bi bilo dopusteno. Kritikovati ga i napadati je sramota. Sta je on to rekao da nije tacno? A mogao je Amfilohije da se slize sa milogorcima i bude celnik neke montenegrinske pravoslavne crkve . Citav“ demokratski” svijet bi ga podrzao u tome, ali nije . Zato Djurici, o ostali branioci vasih sefova ne brukajte se. A vlastima pred svetom dovoljno da kazu mi smo za podele i kompromis ali crkva NE DA!
срето
Да ли је влада способна? Па то је требало питати сваку владу од кда је насто косовсни роблем, а то је било давно.Поготово ону владу за чијег мандата је Косово рогласило независност, а она није учинла ништа.То је издаја које је било, видљива је.Критиковати непто што ће бити, па то проглашавти издајом, може само владика који олако потеже ,,вјечнају памјат,,. Поштујем га, али ни он није Бог, и он греши као и свако овоземаљско биће.Уосталом нека замоли небеску власт да нам спаси КиМ.
Милош Топић
Аутор је несумњиво један од најталентованијих писаца међу нашим новинарима. Кажем писаца, а не новинара, јер је то нешто друго. Пре ауторовог гостовања на ТВ Пинк пре пар година, где је био у истој емисији са г. Вучићем, очекивао сам права новинарска питања (да не кажем решетање), јер сам читао ауторове чланке чим се појаве. Доживео сам разочарање, а ово је само наставак тога. Ви сте, господине, новинар. Зашто не пишете о суштини, а то је кршење Устава Србије? Доста више са заменама теза.
Бајо Пивљанин
У овом тексту је прије свега ријеч о тешким новинарским инсинуацијама и блаћењу Онога који се јуначки бори против издаје светог Косова од стране врха власти, која би требало да бескомпромисно и свим средствима штити Устав и интегритет Србије!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља