недеља, 08.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:34

Трамп прекинуо преговоре са талибанима

Пре отказивања новог сусрета, Вашингтон и талибани су се договорили да Пентагон у наредних неколико месеци повуче више од 5.000 војника, а да талибани заузврат неће штитити Ал Каиду и Исламску државу
Аутор: Јелена Стевановићуторак, 10.09.2019. у 17:39
Билборди у Авганистану најављују изборе за крај септембра (Фото: EPA/Ghulamullah Habibi)

Шеф Беле куће се надао да ће у време кад се обележава годишњица терористичког напада на САД 11. септембра објавити крај рата у Авганистану, али је после напада у којем је прошле недеље погинуо амерички војник у Кабулу ипак прекинуо преговоре са талибанима.

Како је Доналд Трамп у суботу увече открио на „Твитеру”, требало је да се у недељу у Кемп Дејвиду, одмаралишту америчких председника, састане са талибанским вођама и авганистанским председником, али је отказао сусрет после експлозије која је однела живот америчког војника. Иако је познато да америчка делегација разговара са авганистанским побуњеницима скоро година дана у Катару, Трампов позив талибанима да дођу у Кемп Дејвид изненадио је јавност, пише „Политико”. Неверица је тим већа што је састанак са групом која се налази на америчкој листи терористичких организација требало да се одржи само три дана пре обележавања 18 година од удара Ал Каиде на Америку. Убрзо после напада на Њујорк и Вашингтон, Џорџ Буш млађи, који је тада владао Белом кућом, наредио је инвазију на Авганистан, тврдећи да је тадашњи талибански режим у Кабулу штитио Ал Каиду.

За Доналда Трампа је важно да уђе у историју као председник који је окончао најдужи амерички рат јер би тиме испунио предизборно обећање годину дана пре нових избора. Верује се да је његова намера била да се после састанка у одмаралишту у Мериленду представи као човек који је постигао мир и довео талибане и авганистанску владу за исти сто. Кемп Дејвид није случајно изабран јер је управо на том месту већ постигнут један историјски договор. И за Израел и Египат је важило да су у сукобу којем се не назире крај, али су две делегације 1978. ипак постигле споразум уз посредовање тадашњег шефа Беле куће Џимија Картера.

После отказивања састанка у Кемп Дејвиду и прекида преговора, није јасно да ли ће две стране наставити да разговарају. У талибанском нападу прошле недеље у Кабулу, осим припадника Пентагона погинуло је још 11 људи, укључујући румунског војника. Према америчком лидеру, авганистански милитанти су желели да овим ударом побољшају преговарачке позиције, али им то није успело.

„Ако не могу да пристану на прекид ватре током веома важних мировних разговора и ако чак убију 12 невиних људи, онда вероватно немају снаге да преговарају о смисленом споразуму. Колико још деценија ће бити спремни да се боре?”, запитао је Трамп на „Твитеру”.

Требало је да се Трамп у Кемп Дејвиду одвојено састане са авганистанским председником Ашрафом Ганијем и талибанским лидерима, али је амерички услов у досадашњим преговорима био да побуњеници коначно пристану и да непосредно преговарају са властима у Кабулу. Авганистанска милитантна група је потврдила да је била спремна да иде у Кемп Дејвид и поручила да ће наставити борбу и приморати другу страну на наставак преговара, најављујући нове америчке жртве у Авганистану.

Према оцени медија, Трампу је било стало да у јавности створи утисак да је за успех преговора био кључан састанак у Кемп Дејвиду и његово лично посредовање иако су амерички званичници раније већ све утаначили са талибанским представницима у Катару. Како је амерички изасланик за Авганистан Залмај Халилзад открио пре неколико дана, Вашингтон и талибани су се договорили да Пентагон у наредних неколико месеци повуче више од 5.000 војника, а да талибани заузврат неће штитити Ал Каиду и Исламску државу. Повлачење преосталих више од 8.000 војника зависило би од поштовања споразума, али сада више није јасно да ли је од договора ишта остало.

Због разговара са талибанима, Трамп је претрпео бројне критике између осталог и од свог саветника за националну безбедност Џона Болтона, који му је саветовао да може да делимично врати трупе кући и без преговора са „смртним непријатељима”. У делу јавности верују да председник није требало да покаже колико му је стало да прогласи крај рата јер талибани сада знају да вашингтонска администрација намерава да оде из Авганистана без обзира на исход преговора и судбину владе у Кабулу. Авганистанске власти нису биле позване на разговоре у Дохи, а прећутно се подразумевало да Американци пристају на могућност да талибани поново завладају. Крајем месеца, у Авганистану би требало да се одрже председнички избори. Према појединим оценама, Трамп је искористио погибију војника као повод, а састанак је у ствари отказао због притиска да талибане не прими баш пред обележавање годишњице 11. септембра и изборе у Авганистану.


Коментари2
3050e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

islam hajrudin
Srbija je izdrzala 78 dana.Cena slobode je mnogo veca ,kao sto se vidi iz primera neunistivog naroda Afganistana.
stanislavsr
Razbili su Avganistan, ništa nisu uradili i jednoga dana će se samo povući kao mangupi - kao iz Vijetnama. To su SAD. Svetski čuvar demokratije i "zapadnih vrednosti". Kojih li to vrednosti?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља