четвртак, 05.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:52
ЧИМЕ СЕ СВЕ ПРЕВОЗЕ БЕОГРАЂАНИ

„Шпанцима”, тротинетима и „врапцима”

Аутор: Дејан Алексићпонедељак, 09.09.2019. у 21:20
Један од последњих новитета у јавном превозу „Врабац сервис” (Фото Д. Алексић)

Јавна возила житеље главног града почела су да превозе пре 127 година. Било је ту разних, а пионири су трамваји на коњску вучу. Последњих неколико деценија путници могу да рачунају на аутобусе, трамваје и тролејбусе. Има их свакаквих. Доста је модерних попут „солариса”, трамваја „шпанаца” и нових турских аутобуса, али има и оних са којих, како се чини путницима, каросерија само што не отпадне, па су им од милоште дали надимак „крнтобуси”. У некима од њих, а углавном су на заменама, вожња је доживљај за памћење – путници су почашћени труцкањем. Ко има проблем са каменом у бубрегу, постоји шанса да у неком од ових возила у току вожње он буде избачен. Каквог год да су квалитета јавна возила, по њима баш и не може да се навије сат. Редовно касне, а редови вожње се баш и не поштују. Откако су обавештења о доласку возила модернизована, свакодневица су поруке са информацијом да је први наредни аутобус удаљен 25 станица. Али, хтели-не хтели, Београђани не могу без јавног превоза. Чак и када се чека пола сата, и даље је знатно јефтинији од таксија и сличних услуга.

Док се чека метро, на шинама градски возови

Вишедеценијске саобраћајне муке добрим делом решиће прве линије метроа. Али док се метро чека, за који би камен темељац требало да буде положен 2020, Београђани користе другу врсту шинског превоза – „БГ воз”. Градске композиције на први поглед нису посебно привлачне, али зато „БГ воз” од успостављања 2010. важи за најтачнији јавни превоз у престоници. За разлику од трамваја и аутобуса, према градским возовима сат углавном може да се подешава. Има повремених редукција и искакања из реда вожње, нарочито откако су почели радови на пругама у Београдском железничком чвору, али то је знано ређе од мука путника на асфалтним саобраћајницама. Мрежа „БГ воза” последњих година се шири и тек треба да постане шира. За будуће линије биће потребна набавка нових возова, али једно је сигурно – пролазак првог метроа неће укинути „БГ воз”, већ ће, барем тако обећавају надлежни, имати заједничке преседачке тачке.

Електробуси – љубимци који чекају појачање

У септембру 2016. улицама су почели да крстаре и први електробуси који су убрзо постали љубимци путника. На путу од Вуковог споменика до Белвила путници свакодневно могу да рачунају на пријатно климатизована возила, пристојну музику, а како кажу редовни корисници ове линије, ред вожње на њој се углавном поштује. Један од главних проблема је што само путници на овој траси за сада могу да уживају. Било је најава да ће е-бус траса постати потез од Славије до најужег центра, како би била уклоњена, по оцени надлежних, ружна надземна контактна мрежа тролејбуса. У међувремену је као једна од првих нових електролинија најављена „тридесет јединица”. Али, за сада се чека. Последња најава је да ће први нови електробуси да буду купљени тек 2021.

Вози се и по пешачкој зони

Један од последњих новитета у јавном превозу је и „Врабац сервис”, возила која су почела да се крећу по централној пешачкој зони. Ова за сада четири возила првенствено су намењена становницима пешачке зоне и старијим Београђанима, али могу и други да их користе. Имају и редовна стајалишта. Али како су брзо запали за око многим житељима главног града којима пешачење није омиљени хоби, ова гратис вожња ускоро би могла да захтева и набавку нових возила. Да то неће бити проблем истакао је један од градских челника.

Гужвањац на коловозу, слалом на тротоару

Нису само јавна возила та којима се возе Београђани. Коловози главног града традиционално су крцати аутомобилима и мотоциклима па је јасно да су Београду више него икада потребне нове шире саобраћајнице и тунели (први би требало да буде онај између Савске и Дунавске падине). Док се љубитељи моторизованих возила боре за место на коловозу, млади су знатно сналажљивији. Као и многим ранијим генерацијама, и данашњим младим Београђанима скејтборд је драго превозно средство. Њиме вешто праве слаломе између пешака на тротоарима. Успешно међу пролазницима шпартају и љубитељи ролера.

Бициклисти траже стазе

Место у саобраћају траже и бициклисти за које су у појединим деловима града направљени засебни коридори, али нису добро умрежени па морају час на коловоз, час на тротоар. Због тога су редовни свакодневни мали ратови са возачима аутомобила и пешацима које мало-мало излуђује звонце са бицикла. Проблем нису ни бициклисти ни пешаци, него управо то што за сада не постоји добро повезана бициклистичка мрежа. И оним што је изграђено, бициклисти, с разлогом, нису задовољни. Али, ако опет не буде одлагања, одређене промене љубитељи двоточкаша би коначно требало да осете. На терену би коначно требало да заживи систем јавних бицикала, да буду успостављене станице за изнајмљивање ових двоточкаша и да крене коначно права популаризација овог еколошког возила.

Све више електротротинета, планира се њихово увођење у закон

Док бициклисти траже своје место, љубитељи електротротинета већ су га нашли. Они возе и по тротоарима и по коловозу. Многи међу њима су врло пажљиви и поштују друге учеснике у саобраћају, али има и оних који не воде рачуна па се дешава да налећу на пешаке или излећу пред четвороточкаше. К`ако је електротротинета све више на улицама, надлежнима је јасно да његово коришћење мора да се уреди законом. Како су објаснили стручњаци, електротротинети би требало да се третирају као мопед јер имају два точка и сопствени погон. Њихови возачи не би смели да се крећу пешачким стазама и тротоарима што тренутно чине многи међу њима.


Коментари6
e8cdb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бранко Срб Козаковић
"Са трамвајем у 21. век" - ко се сећа овог слогана? Да ли смо уопште ушли у 21. век?! У сваком случају, трамвај је најскупље и нејнепрактичније превозно средство. Што се грађана тиче култура "четири мигавца и не можеш ми ништа, паркирам камо хоћу" је узела маха. Узгред, 9.09.1952.године је постојала бродска линија Београд-Земун, а пре неки дан је била годишњица велике трагедије када је у олују потонуо дотрајали и пренатрпани "Ниш" одневши преко стотину живата у хладни Дунав. Ко не зна нека нађе.
Beogradjanin Schwabenländle
Био сам данас у Франкфурту на Мајни, ишао сам пешке из центра до главне железничке станице. Успут сам видео сигурно најмање 20 разних електро тротинета, једноставно остављених где их је " возач " оставио после употребе, неки су лежали на тротоару, само мали број их је био у стајаћем стању. Биће ту великих проблема.
Nikola Kiric
To je predvideno, u sistemu iznajmljivanja je. Imaju ugraden cip i lokacija svakog se nalazi u sistemu, povezanim s internet mrezom, tako da se u svakom momentu zna gdje se koji nalazi i gdje mozes da ga pokupis i upotrebis, posto si ga istim sistemom platio. To je napravljeno za laksu upotrebu, a u isto vrijeme se izbjeglo pravljenje stanica kao za bicikle, cemu je pomogla sama priroda trotineta, jer je dovoljno malen da mu stanice nisu potrebne. Da, i meni izgleda ruzno vidjeti ih razbacane.
Препоручујем 4
Ivana
Infrastruktura gospodo. U korak sa vremenom.
Hans
Beogradski javni prevoz je upropastio Vukan Vučić koji je stopirao izgradnju metroa osamdesetih. Jedna Sofija je imala para za metro, a Beograd kao nije, kako da ne!
geras
ta "jedna " sofija je u državi koja je 1.1. 2007. postala članica eu. sa naglaskom na DRŽAVA .
Препоручујем 5

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља