понедељак, 16.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:44

​Како су живели Исусови савременици

Професор Михаел Тили у својој књизи која је недавно преведена на српски језик истражује свет „обичних” људи из првог века после Христа
Аутор: Ј. Чалијапонедељак, 09.09.2019. у 20:00
Улазак у Јерусалим: детаљ фреске из манастира Високи Дечани (Фото:: decani.org)

Ако желите да разумете Нови завет, пробајте да разумете живот његових савременика, њихове навике и уверења, традиционалне представе, свакодневне бриге. Овом поруком својим српским читаоцима започео је предавање професор Михаел Тили са Евангеличког теолошког факултета у Тибингену, чија је књига „Тако су живели Исусови савременици”, у издању Библијског института Православног богословског факултета недавно преведена на српски језик.

Књига професора Тилија представљена је у Свечаној сали Ректората Универзитета у Београду, а претходило јој је предавање аутора „Свет првих хришћана: кључ за разумевање Новог завета”.

У свом предавању професор Михаел Тили истакао је да теолошки текстови увек имају историјски контекст и да је неопходно што боље га изучити како бисмо боље разумели и сам текст, али је навео и да увек морамо имати у виду да прошлост обликују наша садашња интересовања и мотиви због којих је изучавамо.

Уз то, у уводу своје књиге „Тако су живели Исусови савременици”, он је истакао да људи нашег доба у новозаветне приче пречесто учитавају представе из фундуса сопствених фантазија, „које су у најбољем случају потхрањене хришћанским уметничким традицијама или које, пак, често потичу директно из Холивуда”. Те представе, како истиче, већином немају везе са истинским животом Исусових савременика. Због тога је намера његове књиге да побуди интересовање, али и продуби разумевање света људи првог века после Христа.

Дуг пут смо прешли да бисмо стигли до тачке где се налазимо данас, а то је да хришћански аутори озбиљно проучавају властите јеврејске корене, као што то чини професор Тили у овој књизи, рекао је на промоцији професор Елиезер Папо са Универзитета Бен Гурион у Негеву.

– Предуго се на јудаизам гледало као на нешто што је супротно хришћанству. Ако хришћани имају мису, онда Јевреји имају црну мису, ако је хришћанство светла будућност, јудаизам је превазиђена прошлост, и томе слично. Сада се, срећом, налазимо на сасвим другом месту, на оном где постоје оваква корисна истраживања која изучавају први век који нас је све обележио – истакао је професор Папо.

Ослањајући се на своје искуство у раду са студентима, доцент др Владан Таталовић са Православног богословског факултета у Београду истакао је да нам недостаје вештине у историјском приступу, тога да теолошке текстове читамо из историјског угла.

– Свако историјско продирање у библијски текст схвата се као нека врста опасности, али ова књига управо помаже истраживачу да се сачува од заводљивих представа и остане чврсто на земљи – истакао је доцент др Владан Таталовић.

Он је похвалио и приповедни карактер књиге у којој је свет раних хришћана представљен кроз живот обичне, за потребе дела измишљене породице, коју чине Јуда Јонин, његова жена Мирјам и деца Салома и Симон. Кроз свакодневни живот ове породице аутор нас обавештава о устаљеним представама о браку и породици, обичајима и веровањима, друштвеним односима, али даје и прегршт детаља из њихових живота, попут висине пореза који су морали да плаћају, могућности лечења, пише о исхрани, одевању, пољопривредним културама које су гајили… Тилијева јудејска породица живи на ободу Капернаума, а аутор их прати и на богослужењу у синагоги, као и на њиховом ходочашћу ка јерусалимском храму, дајући нам значајна обавештења везана за ову велику светињу.


Коментари15
e6ad3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dusan T
Kada zele da ga oznace jednim imenom Hriscani Isusa Hrista zovu Hrist. Jer im je vaznije sta je cinio nego kako ga je majka nazivala. Muslimani, koji ne veruju da je bio Hrist, ali ga smatraju prorokom, zovu ga Isa. Isusom ga zovu katolici, cije mi mentalno stanje, dok to rade, nije sasvim jasno. Sta god da je, nema razloga da ih u tome kopiramo.
Vladislav Marjanovic
Tacno je da katolici uglavnom oslovljavaju Hrista licnim imenom. Ali, sta to menja na stvari? Vazna je poruka koju je ostavio (ili koja mu se pripisuje). Sustina je vaznija od forme, a duh i smisao od njenog materijalizovanja. "Na pocetku bi rec", ali "rec bi u Boga".
Препоручујем 1
Иринеј Цветковић
Одлична књига. Надам се да ће у будућности бити још сличних издања. Похвале за катедру за Библистику и Библијски институт. :)
Сава
kad su ušli individualno uglavnom sve promasaji
Сава
pa koliko samo prodanih lopti.. kao da su jeli bunike
Сава
da ovoliko ne ide šut .. potpuni grč..nisu mogli gore da odigraju isto kao i protiv Španaca.. .. bez vere u pobedu...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља