среда, 13.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:18

После средњих школа, дуално образовање и на факултетима

понедељак, 09.09.2019. у 12:54
(Фото А. Васиљевић)

Министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић изјавио је данас да Предлог закона о дуалном моделу студија у високом образовању омогућава да студенти стичу знања кроз учење и рад у компанијама, а то ће донети низ користи за високошколске установе, послодавце и студенте. Тиме се, како је рекао Шарчевић у Скупштини Србије, повећава релевантност високог образовања, повећање запошљавања свршених студената и осавремењивање наставног процеса кроз сарадњу са привредом.

Он је истакао да студенти који се определе за такву врсту студија могу да рачунају на велику подршку компанија уз „добар уговор” и гарантован посао.

„Ово је реформски правац оних грана развоја привреде који засигурно задржавају младе људе у земљи, добар сигнал компанијама које имају развојне правце и истраживачке лабораторије у Србији”, рекао је Шарчевић, преноси Бета.

Он је подсетио да је пре две године усвојен Закон о дуалном образовању у средњим школама и да је уз све критике одређеног дела јавности тај модел показао као „добра прича”.

Према подацима које је изнео, у првој години било је 400 ђака, а ове године их има 7.400, што је показатељ да заинтересованост расте из године у годину.

Министар је истакао да су у изради Предлога закона о дуалном моделу студија у високом образовању учествовали Институт „Михајло Пупин”, и факултети београдског универзитета, попут Машинског, и да ће допринети развоју истраживања и иновација.

„Цео процес је заједнички пројекат српске нуке и високог образовања и Привредне коморе и свих који треба да кажу шта је то потребно”, рекао је Шарчевић.


Коментари15
e9037
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miloš
Drago mi je što sam završio fakultet pre ovog. Šta ću kad sam lenj jer neću da studiram i radim. Još nam fali dualno obrazovanje da se uvede u osnovne škole pa da nam eksploatacija dece bude kompletna.
Пантелија
Сада, када је темељно разорен квалитет средњошколског образовања на ред су дошли факултети. Двојно, илити на фенси језику: dualno, образовање стручњака треба да постоји (као и до сада) у четворогодишњим средњим стручним школама и трогодишњим (вишим) струковним школама. Зна се шта су факултети и који профил академаца они треба да формирају. Питање: Недељно оптерећење студената је дефинисано законом. Од ког фонда постојеће наставе треба "ишчупати" сате које ће студенти посветити dualizmu?
Bosa S
Studente treba spremati za privredu. Samo mali broj nastavlja da se bavi akademijom. Bez iskustva, ostaje suhoparno skolsko znanje i prvi iskustvo se stice na prvom poslu. Sa dualnim obrazovanjem studenti imaju priliku da probaju i uce vise poslova da be se odlucili za onaj koji im se najvise svidja i koji ih zanima. Otvaraju se vidici i veza fakulteta sa privredom. Model koji je uspjesan na zapadu.
Препоручујем 6
Bosa S
Dualno obrazovanje postoji i jako je uspjesno na kanadskim i americkim fakultetima. Studije traju godinu dana duze ali sa zavrsenim fakuletom i iskustvom lakse je naci posao. Ne rijetko, studenti ostaju u zadnjoj firmi u kojoj su radili praksu. Kad sam dosla u Kanadu, sa fakultetskom diplomom i bez iskustva, to mi je bio prvi kulturni sok i prvo saznanje o mojoj ne konkurentnosti u predjenju sa kanadskim diplomcima. Radila sam mjesecima bez nakade tj. volonterski da bih stekla iskustvo.
миле мрђеновачки
1974. гидине у Средњој машинској школи имали смо праксу и радили на струговима, глодалицама... варили и ковали...Ко је хтео могао је да да наући много... Моја мајка је од 1934 до 1937 године свакодневно радила у кројачком салону пре подне а после подне ишла у школу. Са петнаест кодина је пред комисијом положила калфенски испит уз дозволу Министра да јој се омогући полагање... Да ли то беше занатска школа или "Дуално образовање"?
Zoran Markovic
Pa mi vec imamo Vise skole strukovnih studija (po Bolonji promovisane u Visoke skole strukovnih studija), i to gotovo u svakom vecem gradu. I sta sada sa tim? Izmisljamo nesto novo, sto vec postoji, ili idemo na svodjenje fakulteta na Vise skole strukovnih studija? A sto se tice "ferijalne prakse", to nije dvojno obrazovanje, vec samo upoznavanje buducih inzinjera sa praksom. Dvojno obrazovanje, to su srednje SUP (Skole ucenika u privredi) i vise Skole strukovnih studija.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља