уторак, 12.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55

Вида Огњеновић: Моји комади су исповедна литература

Аутор: Новица Ђурићпонедељак, 09.09.2019. у 18:24
Вида Огњеновић и Божана Јелушић (Фото: Лична архива)

Подгорица, Будва – Прво позоришно остварење Виде Огњеновић на будванском фестивалу „Град театар” била је представа „Кањош Мацедоновић” 1989. године, као савршено искуство за бројне посетиоце. Било је то невиђено бављење фолклорном грађом, без минимализације те грађе, без стереотипа у етничком простору. Била је то раскошна студија једног менталитета и одличан покушај да се Стефан Митров Љубиша приближи тадашњој публици.

Ове речи изговорила је професорка Божана Јелушић, говорећи о „Будванском кругу Виде Огњеновић” у наставку будванског књижевног фестивала „Ћирилицом”, чији су организатори Народна библиотека Будва и Удружење издавача и књижара Црне Горе.

Јелушићева је додала да је друга представа „Кањош Мацедоновић”, коју је Вида режирала за „Град театар” 2011. године, „била потпуно другачија”.

„Док је у првој представи гледалац могао препознати оптимизам пред стварношћу, 2011. године, Вида је померила тежиште и показала како изгледају мале средине, опаке и дволичне, бесмислено затворене и нарцисоидно загледане у себе”, додала је Јелушићева. „Те две представе у истом луку показале су не само Љубишу и његово дело већ су на неки начин биле и Видина аутобиографија.”

Говорећи о представи „Кањош Мацедоновић”, књижевница и редитељка Вида Огњеновић је казала да је овај комад доживела као „увелико исповедну литературу”.

„Не могу да кажем да је то отисак прста, или мој ДНК, али јесте утркивање мог погледа на свет и ја сам се послужила Љубишиним делом, као што се он послужио народном легендом. Ја сам најпре Кањоша спасила да буде плаћени убица и да убија Фурлана, да би се додворио Дужду и донео повластице свом малом полису у Будви и Паштровићима”, рекла је ауторка.

Представа „Кањош”, рађена 2011. године, „говорила је о нашем свеопштем расапу, о победи новца и неког другог критеријума живота и неких других циљева у животу, а то су брзи успеси, концентрација моћи новца и пре свега моћи уцене”, казала је Вида Огњеновић.

„Кањош је слојевита личност, разуман, окретан човек који добро познаје Млетке и њихове особине и уме да се према њима односи и да их надигра. Тај досетљиви човек, у представи рађеној 2001. године је губитник јер досетљивост више није у игри. Тражи се вештина, менаџмент, тражи се варалица”, додала је Вида.

О представи „Јегоров пут”, коју је радила по наруџби будванског „Града театра”, она је напоменула да је историјска грађа „о овом простору Паштровића необично занимљива и митоносна и понекад вам се чини, да су неки историјски догађаји и приче као мит измишљени, а нису”.

„За све што сам научила о овом и овим слојевима наслеђа, захвална сам др Мирославу Лукетићу и његовом делу. Разговори с њим су ме јако освестили. Дуго сам размишљала, како да Јегор буде драмска личност и одлучила се да напишем драму с његове тачке гледишта. Шта он види у месту у којем живи и у коме се заветовао на ћутање, на раскрсници пролазника и полазника”, испричала је бројној публици Вида Огњеновић. „Он ни са ким не говори јер је нем, али његова комуникација сазнања и читања овога света послужила ми је као драмска радња.”

Упитана из публике да ли би волела да њена дела чита већи број читалаца, Огњеновићева је одговорила да „нема писца који би желео да се ограничава на једно село, на један град, на једну републику јер сваки писац би хтео да буде писац својих читалаца ма где да су и ма на ком га језику читали”.

„Мене је на једној књижевној вечери, негде у Србији, неко питао јесам ли ја српска, југословенска или црногорска књижевница, на шта сам им рекла – ја сам антифашиста.”


Коментари4
a0f93
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sandrina Bd
Nastavnica Jelusic i Vida O. dugogodišnje mezimice crnogorskog režima... divane na nekom festivalu... A Bećkovicu zabranjen ulazak u CG?! A sjajni Saša Đurović potpuno nezainteresovan za CG kulturnu scenu ne želi da učestvuje u takvim "manifestacijama" oponašanja kulture. A profesor Milo Lompar ne bi imao šta pametno za reć u Budvi? Pa ih niko nije zamolio da oplemene festival u Budvi? A bilo bi zanimljivo šta takve persone misle o "Vidinim komadima".U ovakvom regionu je sve politika. Sramota.
MP 1
Pa bih ovde da pitam gdju Jelusic: Kako su mestani i tj domoroci ziveli pod Mlecanima a kako ljudi koji su ziveli u brdima, cobani ? koje su Mlecani zvali Montenegri ako su ih zvali? U to vreme pod Mlecima nije mogao da se govori maternji jezik, srpski tamo gde su oni kontrolisali primorska mesta, pokatolicavanje intenzivno, Slavjanke su kod Mlecana mogle biti sluskinje ili negde u bordelima u Italiji. Resursi su se koristili u korist Sv Marka maksimalno, valjda se toga setiti kao i Kanjosa.
MP 1
najbolji odgovor na pitanje ko je i sta je bi bio ja sam umetnica i borac. Umetnost ne poznaje ni granice, ni nacionalno opredeljenje, ni grografske pojmove. Nego zelim da se ovde osvrnem na personu sa slike Bozanu Jelusic, Novu Crnogorku ili Budvanku. Gdja je u jednoj emisiji rekla, (malo prica kroz nos) kako se Budva stavila pod zastavu Sv. Marka u 15 veku..tj eto nema bas Budva veze sa Srbijom..Moji zenski koreni su iz Budve i sa primorja i cudim se sta B.J. prica a tek nepoznavanje istorije.
Пера Писар
„мале средине, опаке и дволичне, бесмислено затворене и нарцисоидно загледане у себе”. А да погледа неко како изгледају велике средине, дехуманизоване, хладне и безличне, са људима који оне друге из малих средина доживљавају као примитивце.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Београд

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља