уторак, 17.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:26
ПРОФ. ДР ВЛАДИМИР ПОПОВИЋ, ДРЖАВНИ СЕКРЕТАР МИНИСТАРСТВА ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗА „ПОЛИТИКУ”

Повећан буџет за науку, али и за плате истраживача

На конкурс за изврсне пројекте младих истраживача (ПРОМИС), који је затворен 2. септембра, стигло је чак 570 пријава, због чега ћемо од Владе Србије тражити додатни новац
Аутор: Сандра Гуцијаннедеља, 08.09.2019. у 10:22
(Фото Пиксабеј)

Иако се у јавности одомаћиле изјаве да „држава слабо улаже у науку”, подаци до којих је наш лист дошао показују сасвим другачији слику у односу на период од пре три, четири године, а посебно ако се упореди стање какво је било на институтима и факултетима 2011.

Професор др Владимир Поповић, државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја, као машински инжењер, навикао је да бројеви говоре јаче од речи: 2011. године је издвајање по истраживачу било 48.021 динар, а за прошлу годину 78.143 динара.

(Фото Министарство просвете) Професор др Владимир Поповић

Он каже да су се нарочито последњих дана појављивали потпуно нетачни подаци о директним материјалним трошковима истраживања по истраживачу. Та средства, истиче, свакако нису и даље довољна, али је чињеница да су прилично увећана: када поредимо 2012. и 2018, то повећање је веће од 100 одсто.

- Често се занемарује и повећање плата истраживача, које је било значајно, нарочито у периоду 2016?2019. Истраживач сарадник је, рецимо, имао 87.506 динара бруто плату, а сада прима више од 105.000 динара - истиче наш саговорник.

Према његовим речима, све је то логично, када се погледа укупно повећање буџета за науку и технолошки развој (без инфраструктурних улагања и опреме), у последње четири године, а које износи 35,8 одсто. Примера ради, показује нам табеле, 2015. издвојено је 13.869.248.000, а 2019. године 18.833.870.000 динара.

Иако је то посебна тема којом ћемо се бавити наредних дана, користимо прилику да питамо и да ли има податке о броју пријављених на конкурс за изврсне пројекте младих истраживача (ПРОМИС), који је затворен 2. септембра.

- Стигао је изузетно велики број пријава - 570, због чега ћемо од Владе Србије тражити додатни новац за ПРОМИС. Овај позив је био намењен оним истраживачима који нису били у прилици да буду руководиоци пројеката у претходних скоро 10 година. Број пријава јасно показује огромну енергију и заинтересованост људи за нове пројекте - истиче Поповић и додаје да су пријаве равномерно распоређене по областима и да их има и са факултета и са института.

У октобру ће бити расписана још два позива: за вештачку интелигенцију (обухвата и друштвено-хуманистичке науке), а други ће бити ваучери за дијаспору

До 15. новембра биће завршен комплетан процес рецензија и после креће исплата новца. Пројекти се раде на две године, буџети су до 200.000 евра, а укупно ће, са повећањем, за ПРОМИС бити издвојено осам милиона евра.

Ускоро ће бити расписана још два позива, открива за наш лист државни секретар: у октобру за вештачку интелигенцију (обухвата и друштвено-хуманистичке науке), а други ће бити ваучери за дијаспору. Идеја је да се додељују ваучери истраживачима у Србији који ће дати мини-програм сарадње са нашим истраживачима у иностранству, како би се повезали да заједно конкуришу за домаће и стране пројекте.

Он подсећа да су ови позиви први у низу нових правила научне утакмице. Реформа финансирања је била неопходна, јер истиче, имали смо систем у коме нико није до краја задовољан, ни научници, нити држава.

- Реч која најбоље осликава ситуацију коју смо имали је - уравниловка. То је евидентно када се погледа и укупан број радова наших истраживача у бази Web of Science. Од 2013. до 2018. нема значајних одступања, чак је резултат у 2018. и најбољи - 5.299 радова. Овај резултат је остварен са око 12.000 финансираних истраживача, што упућује на закључак да имамо доста истраживача са малом активношћу, а с друге стране смо имали велики број просечних радова. Изврсност у истраживањима не може се развијати са постојећим моделом. Желимо да финансирамо најбоље, јер ће они онда производити и високу цитираност и најбоље истраживаче, а они се стварају кроз компетитивност - објашњава др Поповић.

Он указује на још једну слабост која је захватила један део наше научне заједнице, а зове се ДУП (дописивање/уписивање/потписивање). Већина научника се понаша поштено, додаје, али има и оних који на непоштен начин стижу до великог броја радова, што ће се такође решити новим моделом финансирања.

- Наши факултети су основани да би стварали кадар за државу у одређеним областима, али и да се баве науком. Ту се мора наћи права мера. То што одређени универзитетски професор има велики број научних радова није никаква гаранција да је он добар предавач. Чињеница је да су нам једни те исти професори носиоци и научне и наставне активности, и сарадње са привредом, и то су ствари које желимо да променимо новим законским решењима - каже на крају др Владимир Поповић.

Ула­га­ња у на­уч­но­тех­но­ло­шке пар­ко­ве

- По­ве­ћан је ка­па­ци­тет и број про­гра­ма На­уч­но­тех­но­ло­шког пар­ка у Бе­о­гра­ду. Ви­ше од 70 тех­но­ло­шких ком­па­ни­ја, са пре­ко 700 ин­же­ње­ра, при­хо­до­ва­ло је 46,4 ми­ли­о­на евра у пе­ри­о­ду од 2016. до 2018 го­ди­не. Мо­дел се пре­но­си и у Но­ви Сад, Ниш, Ча­чак, кроз ства­ра­ње мре­же на­уч­но­тех­но­ло­шких пар­ко­ва.

Ула­же се и у ин­фра­струк­ту­ру ? 23,9 ми­ли­о­на евра за парк у Но­вом Са­ду, 10 ми­ли­о­на за парк у Ни­шу, 5,2 ми­ли­о­на за из­град­њу и опре­ма­ње ла­ме­ле Елек­трон­ског фа­кул­те­та у Ни­шу. И 5,6 ми­ли­о­на за 210 ста­но­ва за Уни­вер­зи­тет у Кра­гу­јев­цу, као и 14 ми­ли­о­на за из­град­њу ин­сти­ту­та Би­о­сенс у Но­вом Са­ду. И пет ми­ли­о­на евра за из­град­њу но­ве згра­де Фа­кул­те­та ор­га­ни­за­ци­о­них на­у­ка Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду. И до­дат­них 60 ми­ли­о­на ди­на­ра за ње­но опре­ма­ње. Па пет ми­ли­о­на евра за из­град­њу Ве­ро­кио цен­тра Ин­сти­ту­та за фи­зи­ку... - на­бра­ја у да­ху др По­по­вић.

Он ка­же и да на­ших 358 ин­сти­ту­ци­ја уче­ству­је у 250 европ­ских про­је­ка­та у окви­ру Хо­ри­зонт 2020 про­гра­ма, ода­кле смо по­ву­кли 88,35 ми­ли­о­на евра..


Коментари37
0b2d8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ijsajder
Od Domazeta Ministarstvom nauke dominiraju inzinjeri masinstva. Moje pitanje je kakve veze ima masinstvo sa naukom, inzinjer je inzinjer a naucnik je nesto sasvim drugo.
Максим Миљковић
Исто тако, било би лепо да се поједини аутори коментара лично представе као што је то учинио државни секретар, било би занимљиво знати ко се крије иза разних уметничких имена, али сувишно је то очекивати...од тих великих научника без којих ће Србија пропасти...и великих новинара...
djuro
malo više od 3 meseca.
Vlatko
Molim državnog sekretara da nam svima objasni šta je to Verokio centar koji košta pet miliona evra. Google pretraga kaže da je to nekakva fabrika za genijalce pa me zanima malo više oko toga: kako se takvi prave, ko će da ih pravi kao i za čije pare?
odoh u svet
Popović se hvali konkursom za mlade rukovodioce a ne kaže da će Ministarstvo finansirati SAMO 30 projekata. Zamislite samo 30 od 570 prijavljenih. I na kraju će i tih 30 podeliti tatinoj i maminoj deci.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља