уторак, 17.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:51

У Европи само БиХ, Белорусија и Србија нису чланице СТО

Минск је у фази преговора, а Сарајево би требало да приступи Светској трговинској организацији највероватније следеће године
Аутор: Јелица Антељпетак, 06.09.2019. у 21:00
(Фото Пиксабеј)

Приступање заједничком европском тржишту и улазак Србије у Европску унију подразумева усклађивање свих трговинских уговора, порука је која је пре неколико дана стигла из Европске комисије. Србија ће тако, када се придружи ЕУ, између осталог, морати да раскине нови трговински споразум с Евроазијском економском унијом, све споразуме о слободној трговини, као и оне које у међувремену закључи. Како за „Политику” каже Расим Љајић, министар трговине, туризма и телекомуникација, ова правила су јасна и важе за Србију као и за све остале земље.

– Ми имамо право да потписујемо трговинске споразуме све док не постанемо чланица Европске уније. Тек када уђемо ЕУ, ови уговори престају да важе, а наша земља улази у европски трговински режим. Од тог тренутка споразуми које Европа има с трећим земљама почињу да важе и за нас – каже Љајић.

Србија с ЕУ има Споразум о стабилизацији и придруживању, у региону је део Цефте, има потписане споразуме о слободној трговини с појединим земљама. Уз све то отворено је и преговарачко поглавље 30 које се односи на економске односе с иностранством, чији је важан део и чланство у Светској трговинској организацији.

– Чланство у СТО је један од услова за приступање Европској унији. Осим Србије, у СТО из Европе нису ушле само још Белорусија и Босна и Херцеговина. Светска трговинска организација има 164 чланице, Белорусија је у фази преговора, Босна и Херцеговина ће највероватније приступити следеће године – додаје министар трговине.

Чланство у Светској трговинској организацији свим државама чланицама омогућава да под једнаким условима имају приступ тржишту од око седам милијарди људи које обухвата 98 одсто светске трговине. Улазак у СТО би и привредницима из Србије пружио прилику да извозе робу и на друга тржишта с којима наша земља нема потписане трговинске споразуме. Уз то, ово чланство би, уз раст извоза, могло да донесе и прилив директних страних инвестиција и економски раст.

Процес о приступању Србије Светској трговинској организацији покренут је још 2005. године и до сада је највећи део билатералних преговора окончан. Остало је још да се они заврше са САД, Бразилом, Украјином и Русијом. Међутим, улазак у Светску трговинску организацију има две фазе. Прва подразумева практично прихватање правила о којима се не преговара. Ова општа правила трговине имају и једно обавезујуће начело да у земљи чланици не сме да постоји забрана трговине било којим производом.

Јасно је да је постојећи Закон о ГМО у супротности с тим правилом. Стручњаци тврде да би измена овог акта могла да допринесе превазилажењу ове препреке, али и да би складу са стандардима Европске уније и праксом у другим земљама, Србија могла да уведе темељна ограничења за ГМО. Да ли ће Србија променити Закон о ГМО и дозволити промет овим производима?

Љајић каже да је ГМО питање које се регулише домаћим прописима, па тако и промет ГМО можемо ограничити на начин на који су то решиле друге европске земље.

– Суштина је да се забрана искључи из закона како бисмо ушли у СТО, а онда можемо да доносимо прописе у складу с нашим интересима. Светска трговинска организација је лична карта сваке земље у економском смислу. Присуством у СТО земља добија много, између осталог и могућност ефикаснијег решавања билатералних спорова. Оно што подразумева чланство у Уједињеним нацијама у политичком смислу, то је СТО у економском, па је бесмислено стопирати тај процес, истиче министар трговине.

Србија је, да подсетимо, 2009. године донела Закон о генетски модификованим организмима, који забрањује и производњу и промет ГМО и строжи је од европског законодавства. Према правилима СТО не може се уводити забрана промета производа за које није доказано да штете људском здрављу. Већина земаља ЕУ која је одобрила промет и даље води рестриктивну политику и има значајна ограничења и контролу за промет ових производа, као и строга правила за њихово обележавање. Када је реч о Србији, и широка јавност, али и део политичких чиниоца, против су било какве промене закона који би дозволио промет ГМО. Већина градова и општина у Србији прихватила је Декларацију против ГМО, а било какво помињање промене овог закона изазове обавезно потресе у јавности.


Коментари7
1a5f1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Верни Читалац
Može u STO, ako će Srbija ući celom svojom teritorijom!
Drinski
Ministre ovo ti je najbolje: "Присуством у СТО земља добија много, између осталог и могућност ефикаснијег решавања билатералних спорова"! Predlazem da stupimo u STO kad ista resi bilateralni spor izmedju Kine i USA. Inace SPO, kao simbol globalizacije, je u krizi, i pasce kao predznak pada i same globalne agende.
Драган Узелац
Нетачности: ЗЕМЉЕ НЕМАЈУ ЈЕДНАК ТРЕТМАН, повлашћеније су оне које су веће и утицајније, као и оне које су дуже у СТО, јер могу да блокирају улазак нових чланица и да траже да се новопридошле земље ВИШЕ отворе за увоз робе и услуга. Не бисмо могли да користимо ни механизме заштите јер једноставно немамо капацитета...реч је о скупим и дуготрајним процесима за које немамо политичку залеђину... Србија тј ЈУГОСЛАВИЈА је била чланица ГАТТА (претеча СТО) из које смо избачени услед санкција
stanislavsr
A zašto nam je potrebna STO? I sada imamo gumilu ugovora - od Egipta i Turske do Kine - pa nemamo robe kolike su kvote. Šta bi to mi izvozili toliko da nam treba STO? Naprotiv, pošto se u STO ne sme zabraniti "trgovina bilo čime" to bi samo omogučilo da se u Srbiji rasproda sve što je ostalo - od firmi i zemlje do vode i svih prirodnih resursa.
Aluvial
Pametni je sto nijedna od dosadasnjih vlada nije ganjala clanstvo u STO. Tu bi nas sacekali opet deo zapadnjaka koji nam ne zeli dobro i uslovljavali nas. Tako tade sa svima, na prvom mestu stara administracija u USA. Ako i kad resimo problem Kosova* onda cemo postati clan svih organizacija bez i najmanjeg problema.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља