Иницијативу да њихово острво добије аеродром подржали су житељи Скопелоса пре неколико година. Ипак, до данас то се није догодило и можда баш зато ће и они који се у јеку туристичке сезоне запуте на овај, један од драгуља грчког архипелага Спорада, избећи гужву и уживати у чистом мору, боровој шуми и скоро нетакнутој природи.
Иако се у последњих неколико деценија много тога променило, мештани овог шармантног острва говоре да време и даље мере према роду шљива, бадема и маслина. Заразна болест филоксера је, како кажу, током четрдесетих година прошлог века уништила острвске винограде.
Иако вино које служе као домаће у тавернама уопште није лоше, угоститељи се више хвале домаћом, чувеном грчком ракијом ципуро (слично домаћој лозовачи).
Осим тога, гостима поносно нуде домаћу кухињу и то кувана јела од јаретине. Позив „Молим вас уђите, моја мајка је кувала” на улазу једне од традиционалних таверни у граду Скопелосу, којој није одолео ни чувени кувар Џејми Оливер, тешко је одбити. Домаћини ће вас одмах упутити у специјалитете, а док их испробавате хвалиће се фотографијама многих познатих личности које су биле гости. Међу њима је и холивудски глумац Роберт де Ниро. Иако све делује као „намештаљка” за туристе – ипак није. Старамајка заиста кува, кухиња је више него домаћа и укусна, а јаретина најбоља коју ћете икада пробати. Прсте полижу и они који нису љубитељи ове врсте меса (из искуства ауторке).
Летње кише
Једна од највећих предности Скопелоса је добра клима и летње температуре које су ретко баш високе, просечно око 30 степени. Више од половине територије острва је покривено густом боровом шумом, старом више од 4.000 година. Острвљани сведоче да киша често пада, па чак и неколико пута током лета. На овај начин, кажу, расхлади се земља али и опере борова шума. Управо због тога ноћи су и током сезоне врло пријатне, нарочито на западној страни острва.
Не чуди што су сцене из холивудског хита „Мама миа” с Мерил Стрип и Пирсом Броснаном у главним улогама снимане баш на овом острву, које броји свега око 5.000 становника. Шетња уским уличицама често делује као ходање кроз прошлост, што је махом атмосфера на читавом острву – као да је време одавно стало. Нарочито уколико се крене пут уличица села Глоса, које се налази у брду. Оно је друго по значају и броју становника (око 1.000) на острву.
Из града Скопелоса пут наводи ка планини Палуки, међу чијим брдима је ушушкан манастир Евангелисмос, посвећен Девици Марији.
Авантуристи и хајкери уживају у шетњи земљаним путем ка стенама на Седукији на планини Карија, у које су усечени гробови пирата. Ту су и бунари с најчистијом и, острвљани кажу, најсвежијом пијаћом водом.
Са свега 60 километара асфалтираног пута, острво се брзо обилази, како колима тако и мини-бусевима, који редовно саобраћају међу селима, града Скопелоса и плажа.
Једно од најзанимљивијих места за туристе је, поред града Скопелоса, село Нео Клима. Ту се налази и једна од најлепших плажа на острву, Ховоло.
Нео Клима, у преводу Нова Клима, настала је када је 1965. године земљотрес разорио село Климу. Изграђена је на самој обали. Налази се тачно испод шуме Ватија, у подножју планине Делфи.
Само неколико километара даље су најлепше плаже на острву, километарска Милиа и чувена Кастани, на којој су снимане сцене из филма „Мама миа”.
Према миту, Скопелос је открио Стафилос – син бога Диониса и принцезе Аријадне од Крита. Стафилос је село на на југу с једном од најлепших плажа на острву.
Скопелос се налази у центру северозападног Егеја, источно од Пелиона и северно од Евије. Главни и једини град Скопелос броји око 3.000 душа. Током историје острво је било у поседу античке Атине, античке Македоније, старог Рима, Византије, Млетачке републике, отоманског царства и од 1830. савремене Грчке.
Млади се враћају
Острво је у 19. веку имало традицију бродоградње. Данас се овим послом нико не бави, али је столарија као вид занимања и кућне радиности ипак опстала и умешно се преноси с колена на колено.
Старији се жале да на острву деценијама уназад није имао ко да ради јер су млађе генерације острвљана углавном одлазиле на копно због образовања и каријере. Ипак, последњих година приметан је тренд останка али и све чешће повратка оних који су отишли.
Алонисос одолева масовном туризму
За пола сата трајектом са Скопелоса стиже се на ово, иако мање познато, острво, не и мање лепо. Алонисос, околна острва и море око њих проглашени су 1992. за национални поморски парк, који је највећи у Европи. Поред медитеранске фоке, овде има делфина, ретких врста птица као и дивљих коза.
Стазе за пешачење налазе се по целом острву. Главна лука је Патитири, колоритни градић с уским уличицама које воде ка брду.
Љубав на први поглед – често кажу они који су обишли старо село Хора или Палиа Алонисос, које се налази у брду изнад Патитирија. Хора је била главни град острва све до земљотреса 1965. године када је мештане иселила војна хунта у Патитири и оближњи Вотси. Уске улице и куће с високим бедемима су некада тако грађене ради боље одбране од пирата, а сада су асфалтиране и потпуно реновиране.
Како стићи
До Скопелоса и Алонисоса се стиже на неколико начина. Авионом се лети до оближњег и много познатијег Скијатоса, па онда бродићем. Уколико се иде сопственим превозом постоји неколико опција, а трајекти свакодневно у току сезоне крстаре између Скопелоса, Алонисоса и лука Волос и Агиос Константинос.
Црква из филма „Мама миа“
Острво има око 350 цркава и манастира, али многе нису отворене за посету. Најстарија црква је Агиос Атанасије, која је подигнута у 17. веку, а најпознатија је из филма „Мама миа”
