понедељак, 16.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:44

Како да БУ напредује на Шангајској листи

Аутор: Славко Симићсреда, 11.09.2019. у 18:00
(Фото А. Васиљевић)

Овај текст представља предлог превазилажења невоље у којој се нашао Београдски Универзитет одласком неколико квалитетних научника у печалбу, трбухом за крухом. Што је, наводно, узроковало стрмоглави пад БУ на Шангајској листи за 124 места у овој години.

Недавна државна интервенција око математичара Стојана Раденовића и отварање специјалне буџетске линије за 12 неидентификованих научника неће дугорочно решити проблем. Алтернатива је у ослобађању креативних потенцијала друштва и директном финансирању научног рада, без икаквих посредника.

1. Како сада стоје ствари?

Целокупна научна заједница, која броји око 12.000 истраживача, запослених на институтима, приватним или државним универзитетима, финансира се путем пројеката издвајањем 0,3 процента новца из националног буџета. Тренутно, сваки научни радник који се налази на неком пројекту добија из буџета најмање 20.000 динара месечно за „бављење научним радом”. То је 240.000 годишње, тј. 2.000 евра. Када би он написао само један научни рад годишње и објавио га у часопису са SCI(1) листе (листа најзначајнијих научних часописа из свих области науке), Србија би са 12.000 радова била јако видљива на Шангајској листи.

Нажалост, то се не дешава. Пројектни циклус се заглавио, категоризација научника се не ревалоризује, па се уложени труд не исплати. Зато долази до константног пада на поменутој листи који ће се сигурно наставити.

2. Шта да се ради?

Покушаћемо да то објаснимо на моделу природних тј. математичких наука. Дакле, шта је данашњем математичару неопходно да би постигао вредан резултат, под претпоставком да већ има извесни lebensraum? Наравно, папир, оловка, компјутер и приступ бази KOBSON (база светских научних часописа при Народној библиотеци Србије). Али пре свега, таленат тј. уску повезаност с платонским светом идеја „где живе математичке теореме”, да парафразирамо Рамануџановог биографа (самоуког индијског математичара који је постигао изванредне резултате у математици).

Када такав појединац објави рад у неком од часописа са SCI листе, држава му треба „на шалтеру” исплатити 2.000 евра. Као што смо показали, тај новац реално постоји, па додатна улагања нису потребна.

И не само њему него свакоме ко у афилијацији наведе неки српски универзитет.

На тај начин ће наука продрети у најшире слојеве друштва и скривени таленти, за које још ни не знамо, биће стимулисани да дају најбоље од себе. Тамо треба тражити будуће српске добитнике Филдсове медаље (еквивалент Нобелове награде за математику) јер на постојећој математичкој сцени таквих кандидата нема.

Да резимирамо:

а. Укинути постојећи систем пројектног финансирања;

б. Увести директно финансирање научних резултата;

в. Учинити доступним научне библиотеке и базу KOBSON свима;

г. Финансирати присуство на научној конференцији у иностранству по избору појединца који објави више од два рада на SCI листи.

Спровођењем овог плана у дело зауставиће се одлив мозгова јер ће млади и способни људи моћи да обезбеде себи егзистенцију у земљи. Такође ће либерализовати докторске студије и приближити финском моделу, где три укоричена рада објављена на SCI листи представљају докторску дисертацију. Која се после брани пред независном комисијом из области.

Најбитнија последица јесте преокретање негативних токова риелитизације друштва и његово постављање на здраве и рационалне основе.

Сличан модел је НР Кина применила пре неколико деценија и постигла нагли развој у свим доменима.

Данас, ако прелистате било који елитни амерички математички часопис, видећете да више од половине прилога дају кинески аутори.

Научни саветник у пензији

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

Коментари11
41e8a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Професор др Драган Павловић, Париз
(3) Радите само један део експерименталног дела, нек остало раде други, све у малим фрагментима, тако ће бити више универзитета и производ (број чланака) ће се умножити. Олакшајте упис и студије страним студентима. Рачунајте плате као инвестиције у истраживање и академске активности. Питајте "мајсторе" (екипу која је до сад то већ радила) шта је још корисно. ИЛИ - не обазирите се на Шангај и бавите се правом науком!
Професор др Драган Павловић, Париз
(2) Објављујте прелиминарне резултате. Не циљајте висок импакт фактор већ високо цитирање. Повећајте број академског особља на сваки начин. Дајте свим сарадницима академска звање, чак и помоћном особљу. Обавежите све колеге који објављују да уписују ваше одељење као афилиацију, чак и оне који нису више код вас. Имајте што више заједничких пројеката и чланака; нек то раде и ваши партнери.
Професор др Драган Павловић, Париз
(1) Повежите се са 5 колега са 5 различитих универзитета (боље је наравно са 10) и нек свако од вас на свој рад уписује по једног са тих универзитета - ваше објављивање ће бити петоструко. Пишите продужене абстракте који се рачунају у чланке и објављујте их по Азији и Африци. Пишите било шта, али на добром енглеском. Комплексне чланке разбијте на неколико једноставних чланака. Нек један искусан колега са департмана брине о свом објављивању. Условите запослење бројем објављених чланака.
Matematičar u penziji
Glede matematike, u Crnoj Gori se plaća po RADU 450 evra, što znači da se ta cifra deli sa brojem autora i svakom se isplaćuje 450/br.aut. Nema projekata. Ne mogu da tvrdim da je takav način finansiranja doveo do toga da matematičari sa PMF u Podgorici imaju radove u mnogo kvalitetnijim časopisima nego oni sa MF u Bg! U Kini se plaća najmanje 1000 evra po radu, a ko objavi u časopisu sa impaktom 2 ili više, dobija 2000. Za radove u Natur ili Science plaća se 20000 (dvadeset hiljada) evra.
Srđan
1. Наведите 1 државу у којој се примењује такав модел финансирања науке 2. Научне велесиле (укључујући Кину) расписују конкурсе за научне пројекте - и они треба да укину пројектно финансирање? 3. Кина је постигла нагли развој јер је слала своје научнике на школовање на престижне светске универзитете, а онда им је обезбедила позиције на кинеским универзитетима 4. Како написати рад из експерименталних наука без финансирања опреме и репроматеријала? 5. Како спречити хиперпродукцију (научну мафију)?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља