Број туриста који годишње посете Грузију  у последњих двадесет година порастао је са свега неколико стотина хиљада на скоро 6,5 милиона. Иако ова источно европска држава смештена на североистоку Црног мора обилује природним лепотама и историјским садржајима, велики туристички раст није се догодио случајно већ је резултат политичких промена и стратегија којом власт своју земљу жели уврстити на карту најпожељнијих туристичких дестинација.

Тренутно туризам, уз пољопривреду чини главну привредну грану Грузије, а чини 7,5 посто БДП-а, пишу грузијски медији.

Пут до тренутних бројки није био лак. Морао је да се уведе велики број измена како би се некада затворена земља отворила за посете и међународну сурадњу. Наиме, након изласка из Совјетског Савеза раздобље транзиције према капиталистичком и демократском друштву током деведесетих година било је праћено великим економским проблемима, док је у периоду од 1989. до 1994. године БДП у Грузији пао за више од педесет посто, а годишња стопа инфлације досегла је 15. 000 посто.

Након завршетка кризе која је земљу захватила 2003. године влада покреће велике реформе које Грузију ускоро доводи до привредног опоравка. Пет година касније, 2008. нашла се на 23. позицији најслободнијих привреда света и тако је постала све отворенија и за туристичке посете.

Због своје историје и СССР-а становници Грузије имали су велики проблем с непознавањем енглеског језика. Из тог разлога власти су 2011. године одлучиле да привуку чак 1500 страних професора енглеског да би помогли захуктали туристички развој туризма превазилажењем језичних баријера.

Сваки професор од државе је добио бесплатан смештај и додатну финансијски стимуланс од 275 долара месечно. Да би привукла већи број туриста држава је отворила своје границе тако да посетиоци из готово 100 земаља не морају имати визу за путовања.

Од првих година независности, Светска банка издвојила је више од 2,4 милијарде долара за подршку раста Грузијске економије, али и њене туристичке индустрије која се тада тек развијала.

То је укључивало помоћ у успостављању система заштићених подручја, обнови културних добара и локалних градских средина, као и финансирању развоја туристичког пословања.

Како би наставили позитиван тренд од новембра уводе авио линије из Милана, Болоње, Келна. Осим тога до 2025. године планирају привући више туриста из земаља ЕУ, северне Америке, Блиског истока и Азије, али и повећати просечну потрошњу посетилаца с тренутних 328 долара за пет дана на 600 долара недељно.