понедељак, 21.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:05

Нотари решили заоставштину 180.000 покојника

Оставински поступци код јавних бележника штеде буџету пола милијарде динара годишње, а уз то пуне државну касу порезом
Аутор: Александра Петровићпонедељак, 02.09.2019. у 22:55
(Новица Коцић)

Предајом оставинских поступака у руке јавних бележника државни буџет годишње уштеди чак пола милијарде динара, каже за „Политику” Србислав Цвејић, председник Јавнобележничке коморе Србије. Судови су од јуна 2016. почели да поверавају оставине јавним бележницима и од тада до јула ове године они су донели 173.218 решења о заоставштини, а број предмета се из месеца у месец повећава. Сада је то већ више од 180.000 решених оставина.

– Укупно 198 јавних бележника годишње уради у просеку 60.000 оставина, што је 5.000 за месец дана. Судијска норма је 30 предмета месечно, па би за овај број предмета било потребно 166 судија, које би биле на државној плати од бруто 170.000 динара месечно, што је укупно 28 милиона динара за месец или 336 милиона за једну годину. Када томе додамо и плате запосленог особља, доћи ћемо до бројке од око 500 милиона динара годишње. То је уштеда која се нигде не види – каже Србислав Цвејић.

Грађанима су услуге јавних бележника скупе, али већина није свесна да порези и доприноси чине око 70 одсто коначне цене, која је детаљно „образложена” у фискалном рачуну за сваку њихову услугу, од сагласности родитеља за путовање деце у иностранство, преко разних овлашћења и овера до уговора, а тако је и у оставинским поступцима.

Све је већи број оставина које судови поверавају нотарима, а о томе довољно говори податак да су јавни бележници у другој половини 2016. водили укупно 13.058 оставинских поступака, док им је у првој половини ове године поверено 42.150 предмета. У исто време, све је мањи број решења о заоставштини, која доносе судови. Питали смо да ли наследници код суда „пролазе јефтиније” него код нотара.

Србислав Цве­јић (Фото Јавнобележничка комора)

– Грађани који воде поступак пред судом плаћају судску таксу која може износити од 1.000 до 75.000 динара и одређује се паушално. Код бележника, грађани плаћају трошкове за достављање позива странкама, сачињавање решења, у које улази награда за састављање смртовнице (3.600 динара), и награду за вођење поступка, која се одређује на основу процене тржишне вредности ствари које су остале иза покојника – објашњава Цвејић.

За тржишну вредност имовине меродавна је скала коју нотари добијају од Пореске управе и морају да је примењују. Ако сматра да процена Пореске управе није адекватна, наследник може да ангажује стручног вештака за процену тржишне вредности стана, куће или земље коју је наследио, а тада ће имати додатан трошак – хонорар за вештака.

Ако вредност заоставштине прелази 10 милиона динара, награда за нотара износи максималних 72.000 динара уколико има до троје наследника, а ако их је више, награда се увећава за 1.800 динара по наследнику.

– Када повери оставински поступак бележнику, суд има дужност да надзире његов рад и уколико сматра да не поступа исправно или одуговлачи у раду, може му одузети поверени предмет. До сада је било само 718 жалби на укупно 180.000 решених оставина – наглашава Цвејић.

У тешкој животној ситуацији, када изгубе неког блиског, а треба да наследе његову имовину, грађани често не знају каква је процедура покретања оставинског поступка и на који начин њихов предмет долази до одређеног јавног бележника.

– Суд има обавезу да равноправно распоређује предмете на бележнике који раде на подручју оставинског суда. Надлежност суда заснива се према месту боравка или пребивалишта преминулог лица. Уколико није имао боравак или пребивалиште на територији Србије, надлежан је суд на чијем се подручју налази највећи део имовине. Оставински поступак се покреће по службеној дужности – објашњава Цвејић.

Најважнији и најтежи део оставинског поступка је састављање смртовнице. Грађани је често не разликују од умрлице – извода из матичне књиге умрлих, која је доказ о смрти. По пријему умрлице, суд доноси решење којим поверава бележнику да састави смртовницу. До данас је јавним бележницима поверено 188.579 предмета ради састављања смртовнице, од чега у првој половини ове године 46.483.

– У смртовницу се уписују подаци о наследницима, имовини преминулог, постојању тестамента или уговора с наследно-правним дејством, уколико постоје. Бележник има рок од 30 дана да састави смртовницу, а онда је шаље суду, који обично предмет додељује истом јавном бележнику, уколико за то не постоје препреке – каже Цвејић.

Јавни бележник тада заказује рочиште за расправљање заоставштине, на које позива наследнике. Поступак се окончава у кратком року, доношењем Решења о наслеђивању. Ако прекорачи рок од три месеца, који прописује суд, бележник чини дисциплински преступ.

– Пред судовима се раније водило око 150.000 оставина годишње, а решења су се чекала више од шест месеци, па и дуже од годину дана. Сада се свих 198 јавнобележничких канцеларија бави оставинским поступцима, са циљем да се растерете судови, али још немамо уједначену праксу која јасно дефинише који се предмети достављају јавним бележницима, а који остају у судовима – каже Цвејић.

Јавни бележник има врло одговоран посао да тачно утврди ко су наследници и шта је од имовине покојник оставио. То је и најтежи део посла, наглашава Цвејић, јер матичне књиге у Србији нису савршене.

– Треба пронаћи све потенцијалне наследнике и њихове адресе, а такође и утврдити целокупну заоставштину. Грађани се код нас најчешће опредељују да њихова имовина буде расподељена без уговора и тестамената, на основу Закона о наслеђивању. Ако оставилац жели да његова заоставштина буде расподељена другачије него што би то било по закону, онда се најчешће одлучује на уговор о доживотном издржавању. Тестамената је врло мало, али се примећује раст броја јавнобележничких тестамената – каже Цвејић.

Тестаменти се лакше обарају од уговора, које грађани доживљавају као чвршће и сигурније правне послове. Углавном знају да је најтеже оборити уговор о доживотном издржавању јер је двострано теретан. Наш саговорник сматра да је најсигурније и најпоштеније направити уговор о уступању и расподели имовине за живота. У таквој ситуацији грађанин решава имовинска питања за случај смрти - док је још жив. Ако умре без уговора или тестамента, онда све препушта закону, суду и јавном бележнику. 

Порез јединствен у свету

У цену сваке услуге јавног бележника урачунати су ПДВ и порез држави од 30 одсто. Касније долазе на наплату и порези на добит и доходак, а бележник сваког месеца мора да плати и трошкове канцеларије и плате запослених.

– Ми смо једина професија, не само у Србији него у целом свету, која плаћа толики порез. Зато не можемо да попунимо мрежу од потребних 370 јавних бележника. У Београду треба да их буде 60, а има их 40. Неколико општина ни данас нема бележника, а неке канцеларије у унутрашњости једва опстају јер немају довољан промет. Није исто радити овај посао у Београду и у Ивањици или Сенти, на пример. Када би нам држава укинула порез од 30 одсто, било би више канцеларија, а грађанима би наше услуге биле доступније и јефтиније – каже Србислав Цвејић.

Председник Међународне уније јавних бележника Хосе Маркењо де Љано и председник Високог савета јавног бележништва Француске Жан-Франсоа Умбер, који су ове године били у званичној посети колегама у Београду, рекли су у интервјуима за „Политику” да нотари свуда у свету плаћају порезе у складу са законом, али да нигде немају обавезу додатне таксе од 30 одсто, која иде држави. Приход од овог пореза намењен је побољшању рада судова, а нотари притом растерећују судове и повећавају правну сигурност.


Коментари17
187f7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

tranziciona magla
Vole srpski javni beleznici da porede primanja i poreze sa pravim notarima u uredjenim drzavama. Ali kad se radi o odgovornosti, obimu, prirodi i kvalitetu rada tu se oslanjaju na srpsku salabajzersku tradiciju.
deda
Pošto su privatizovali jedan svoj posao i troškove prevalili na građane, i tako uštedeli novac, sada bi trebalo da smanje poreze. Ili će možda da sve funkcije države (obrazovanje, zdravstvo, sud, policija itd.) privatizuju, troškove prebace na građane, a da nastave da ubiraju poreze... Genijalno.
Ненад Рајковић
U Nišu, na jednom placu u blizini Osnovnog i Višeg suda, prvo advokatska kancelarija, posle toga Javni beležnik, sada pored niče ekskluzivni kafić, sledeće j hotel i slično. Ali čovek je bio i sudija, i tužilac, i advokat a sada je javni beležnik. Šta mislite, čime mu se bave deca.?
Bozana
Ima li jos sta da se preaci notarima i na tajnacin sudovi rasterete jer vidimo da ovo funkcionise odlicno. A mozda vremenom ce se smanjiti i potreba za ovim obimom sudskog aparata jer ce automatizacijom i povezivanjem podatak biti iznimno smanjena mogucnost privrednog kriminala.
Mona
Ni notari, ni izvrsitelji ne treba da obavljaju sudsku vlast! Ali koga je to briga? Treba da se reorganiziju sudovi, zaposli dovoljan broj izvrsilaca, ukinu ovi pljackasi. Svi "korisnici usluga" su samo gradjani koji rade za platu.
Bozans
Tako sam i ja mislila do skora, ali sada vise ne. Mislim da sydstvu treba konlurencija i notari to jestu. Glavni problem u Srbiji nije ni zdravstvo, ni policija, ni ekonomija nego Sudstvo. Ono je svojom sporoscu, korumpirsnoscu i nestrycnosti naneo najvise stete i osokolio korumpirane politicare i sve kriminalce jer gledali smo kako se okoreli kriminalci izvlace sa malim kaznama. Znaci oduzimati im sve osim sudjenje za ubistva i krupne stvari i smanjiti sydski aparat ane povecavati ga.
Препоручујем 7

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља