Прошло је тачно осамдесет година откако су, у петак 1. септембра 1939, становнике Вјелуња и других пољских градова близу границе с Немачком, око пет часова ујутру, пробудиле експлозије и звук бомбардера. „Изненада су се појавили немачки авиони. Чуле су се експлозије, ватра из митраљеза, било је мртвих”, сећао се Владислав Бартошевски, министар иностраних послова Пољске. Нападом на неколико пољских аеродрома, као и на складиште муниције на острву Вестерплате, у близини Гдањска у зору 1. септембра почео је напад нацистичке Немачке на Пољску. Уједно, овај догађај означио је и почетак Другог светског рата, највећег и најсуровијег сукоба у људској историји, који је трајао шест година и однео више од 75 милиона живота.
Инвазија на Пољску је почела без формалне објаве рата, а повод је био наводни напад пољске војске на немачке јединице и радио-станицу у близини града Глајвица: „Пољска је вечерас први пут напада нашу територију и њихова регуларна војска је отворила ватру. Од јутрос у 5.45 часова узвраћамо. На бомбе ћемо одговорити бомбама”, рекао је Адолф Хитлер у свом обраћању нацији. Касније ће се утврдити да је тај „напад” пољске војске у ствари било дело немачке обавештајне службе и да су га извели припадници СС јединца обучени у пољске униформе како би пронашли оправдање за почетак рата. Два дана касније – 3. септембра, као одговор на ову инвазију, Француска и Велика Британија објавиле су рат Немачкој, чиме је он прерастао у светски рат.
Али, сукоб је имао много дубље корене и предисторију. Његова основа лежала је у незадовољству Немаца исходом Првог светског рата и жељом за осветом због наводних „неправди” које су јој учињене. То је нарочито дошлo до изражаја после доласка Адолфа Хитлера на власт 1933. године. Он је отворено изигравао одредбе Версајског мира, јачао војску и почео да се агресивно понаша према суседима. Већ 1938. године, позивајући се на право народа на самоопредељење, Немачка је припојила Аустрију, чиме је ова држава престала да постоји. Исте године, позивајући се на наводну „угроженост” немачке мањине у Чехословачкој, Хитлер је најпре Немачкој припојио Судетску област, а потом и окупирао преостали део Чешке. Нажалост, велике силе у почетку су му попуштале верујући да ће тим уступцима задовољити Хитлера и спречити избијање новог рата. Тако су „Минхенским споразумом” из 1938. године Велика Британија и Француска практично жртвовале Чехословачку.
То је била погрешна и себична процена која је имала супротан ефекат. Већ следеће године, Хитлер је пажњу усмерио на Пољску. Повод су биле њене источне границе које су, по мишљењу нациста, повучене на штету Немачке и велика лука Гдањск, која је после 1919. била под покровитељством Лиге народа и у царинској унији с Пољском, а у којој су Немци чинили већину. У освит напада на ову државу, Немачка је са Совјетским Савезом склопила „Пакт о ненападању” (споразум Рибентроп–Молотов), чији је тајни део подразумевао и поделу Пољске између ове две државе. Већина историчара слаже се да је Хитлер овим споразумом желео да „купи време”, односно да осигура мир на истоку, док не „обави посао” у остатку Европе, док је остала непознаница да ли је и Стаљин „куповао време” или је заиста веровао да га Немачка неће напасти.
Кад је задовољио Стаљина и тестирао неодлучност западних сила, Хитлер је проценио да је наступио тренутак за напад. Немачка је с 1.500.000. војника напала Пољску, чија војска није била у могућности да пружи дуготрајан отпор. Ово тим пре што Велика Британија и Француска и поред објаве рата Немачкој нису предузеле одлучне акције и пружиле конкретну помоћ Пољској, већ се одлучиле на ограничену поморску блокаду. У складу са споразумом Рибентроп–Молотов, Совјетски Савез је 17. септембра с истока напао Пољску, чиме је судбина ове државе била запечаћена. Немачке трупе су већ 21. септембра ушле у Варшаву, а последњи отпор пољске војске утихнуо је 6. октобра.
Остало је углавном познато. Пошто су Велика Британија и Француска октобра 1939. одбиле Хитлерову понуду за мир, Немачка је следеће године напала и окупирала Данску, Белгију, Холандију, Луксембург и Норвешку, која је дуго пружала отпор, а на запрепашћење читавог света јуна 1940, после само месец дана отпора, окупирана је и подељена Француска.
Тако је почео рат који је однео више од 75 милиона живота и чије се последице до данас осећају. Рат је, коначно, завршен 2. септембра 1945. капитулацијом Јапана и победом антифашистичке коалиције коју су чинили СССР, САД и Велика Британија, као и њихови савезници. У овом рату и наш народ је поднео огромне жртве и масовним отпором окупатору допринео победи савезника.
