среда, 18.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:59
КАФАНЕ КАО ДЕО ТРАДИЦИЈЕ

Стециште писаца, спортиста и боема

Гости ресторана у предграђу престонице били су и власник Формуле 1 Берни Еклстон, Арман Асанте, највеће звезде Бољшог театра и читава српска елита
Аутор: Борка Голубовић-Требјешаниннедеља, 01.09.2019. у 11:00
С Бернијем Еклстоном, власником Формуле 1 (Фотографије: лична архива П. Павловића)

У српске кафане се по правилу наиђе или свраћа, али се код Пере Павловића у „Радмиловац” долази са озбиљном намером. У хотел- ресторан, који се налази даље од центра града, у Лештанима, али је у средишту готово свих политичких и културних збивања, долазили су да се одморе и уживају власник формуле 1 Берни Еклстон, холивудска звезда Арман Асанте, највећа имена Бољшог театра, док је принц Томислав Карађорђевић када је одлучио да се врати у Србију првих месец дана провео у „Радмиловцу”.

То место је једно од најважнијих станица на путу „Црвене звезде” до титуле шампиона Европе 1991. не само због тога што су фудбалери највећег српског клуба ту проводили време пред сваку велику утакмицу, већ и зато што је у „Радмиловцу” био „скриван” чувени румунски репрезентативац Миодраг Белодедић по доласку у Србију. Иако је у предграђу, у овом ресторану су гостовала двојица кувара који имају чувене Мишелинове звездице, што је ознака за највеће кулинаре на свету.

Јеловник од 1.000 јела

У протекле три деценије ово место је претворено у стециште академика, писаца, боема, бизнисмена, политичара, спортиста који су на периферији Београда, надомак Дунава, уживали у пријатном разговору, али и у маратонском Перином јеловнику од 1.000 јела: Добрица Ћосић, Владимир Цветковић, Момо Капор, Драган Џајић, Драган Кићановић, Здравко Чолић...

Разгледамо изложбу 120 уметничких дела еминентних сликара и вајара: Раше Тркуље, Данице Басте, Моме Антоновића, Васе Доловачког, Драгана Стојкова… јер је ту годинама „живела” и сликарска колонија „Радмиловац”. Пера Павловић објашњава да је желео да се „животу посвети на другачији начин, да то не буде само бизнис – љут и прек, у којем се мора само радити и зној претварати у новац”.

Арман Асанте и весело друштво у „Радмиловцу”

Кроз причу о овом занимљивом човеку, који је и један од добитника признања Златни беочуг за допринос култури, може се јасно видети савремена историја Београда. Он је основао и водио чувени клуб „Еуридика” у којој су били гости Тина Тарнер, Елтон Џон, Пако де Лусија, Пласидо Доминго... затим је крајем осамдесетих година отворио први брод-ресторан „Дијалог” на којем је нови српски лидер Слободан Милошевић дао чувени интервју дописници „Тајмса” Деси Тревисан, да би 1989. Пера и супруга Недељка почели нову авантуру која траје три деценије.

– Београд је последњи прихватио приватне угоститеље, кафиће у односу на Љубљану, Сарајево, Загреб... Отварали су се нови локали, али је још увек био присутан притисак старог режима да приватник може да држи ресторан само на маргинама, далеко од центра града. Одлучио сам да постанем власник првог приватног хотела и ресторана у тадашњој Југославији, у праскозорје почетка велике „завере милиона” на планети, када је још постојао Совјетски Савез, а Немачка била цела – објашњава Пера Павловић.

Три деценије

Прича звана „Радмиловац” управо обележава три деценије трајања.

– Од 9. октобра 1989. године, када је покренута, неколико месеци смо чекали да крене посао, а онда нам се догодила лавина од народа, постали смо епицентар дешавања и окупљања разних делегација спортских, медицинских, државних као и важних, битних људи, министара, високих чиновника, генерала... – каже наш саговорник.

Памти и тренутак када је извесна делегација побегла са 14. конгреса СКЈ када се распадала Југославија. Сакрили су се у „Радмиловцу”, преноћили и отишли. Многи су у том бурном историјском тренутку проналазили мир управо у овој гастро-оази.

Власник ресторана с фудбалером Немањом Видићем

– У време када је био председник владе, Драгутин Зеленовић је овде својој ћерки правио свадбу са шведским столом, на којем је било 78 врста јела и осталих ђаконија. Одмах после тога велику свадбу је код нас правио Клаудио дел Монако за кога се удавала Драгана Југовић. Некако се десило да је у „Радмиловцу” у прве три године боравило и пет принчева, на пример, Томислав Карађорђевић је овде спавао месец дана, затим и његов син Владимир... – прича Павловић који се сваког јутра већ 30 година може видети на Каленићу како лично купује сир, воће, поврће, месо..  .

Разлика између његових угоститељских почетака и данашњих дана је огромна. Од 2000. године се све, каже, мења брзином муње: радно време, изласци у кафане, доласци на ручак, колико се седи у кафани. Сада се гости много краће задржавају у ресторану, једноставно журе за својим обавезама.

– Некада се долазило на ручак, па се касније нешто ужинало, а онда нормално следи вечера, а сада тога нема. Тачно се зна ритам када шта треба да се ради. Мислим да ће брзо доћи време да кухиња ради између један и пет поподне, па се онда поново отвара у вечерњим сатима. Али, дотле ћемо се трудити да гости који код нас долазе са посебном намером, остају што дуже како би се враћали што чешће – поручује угоститељ.

Срби, ипак, најбољи

– Долазе нам људи заиста рафинираног укуса који су протумарали целом планетом, ручавали у Паризу, Њујорку, Риму, Лондону и разумеју се у гастрономију. Зато се трудимо да на нашем менију увек буду заступљене француска, италијанска и наравно српска кухиња коју највише воле страни гости. Срби су најбољи гости на свету: долазили су овде и који су раскалашни, који имају, бацају новац, дају велике напојнице и све то је у реду, али Срби верују газди, конобару. Наравно, и ми им узвратимо гостопримством. Ако сте добар занатлија морате одговорити дупло више од порученог. Ако вам гост препусти да му бирате јеловник онда имате и много већу одговорност. Тада нервозно цупкам ногом као да сам управо почео да се бавим угоститељством – прича наш саговорник.


Коментари5
39a43
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Срђони
А што Вам то смета? Ипак уоститељи боље знају од Вас,и шта боље пролази код људи.Сигурно неће себе на дно да отера. Ако гости и наш народ и страни гости ипак млате највише наше специјалитета,зашто да ризикује са италијанима кинезима и другим кухињама?
Muradin Rebronja
Trend u svetu je da svaki hotel treba da ima u svom satavu jednu kafeteriju za celodnevnu ishranu ( doručak, ručak i večeru) i jedan specijalizovan restoran koji radi za ručak i večeru. Uglavnom etničke restorane. Jedan od najvecih hotela na svetu, Waldorf Astorija, pored kafeterije ima i američki steak house restoran i japanski restoran, oba od istog mesa na različite načine. U Srbiji prvo srpski restoran pa onda neki drugi (francuski, italijanski...). a ne od svega po malo u jednom restoranu.
Gastarbajter
Odlicna reklama za ovu kafanu. Ja znam desetak beogradskih kafana koje su stotinak godina stvarno bile mesta gde se politika diskutovala i, neretko, i kreirala. Ova je otvorena 1989, pa vidite.
артиљерац
Мотел "Радмиловац" постоји од кад себе,а у власништву је Гдина Павловића од 1989.Ја Гдина Павловића виђам често на Каленић Пијаци,али нисам знао ко је.Ево сад сам сазнао.
Препоручујем 4
Dragan Pik-lon
Kafana je moderna srpska`´crkva`.Restoran bez gazde je isto sto i orkestar bez violine,kolo bez harmonike,pleme bez poglavice.Bas dobro,sto je tako ispalo da bude u predgradju.Jer ceo svet iz centra mora do tamo.Dok ovi koji se guraju u centar nailaze na zgusnuti prostor pun pistaljki,lupanja u prazne lonce i sudaranja sa elektricnim nedifinisanim trotinetima.Pravi ugostitelji cupkaju sa noge na nogu i pod stare dane-jer vole svoje goste.Gazda Pera se nece umoriti do ni do sudnjeg dana....

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља