четвртак, 19.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:59
НЕ САМО О ПОСЛУ Др Милан Савић

Како заједно иду мождани удар и џез

Ове две области су главна преокупација неуролога и директора болнице „Свети Сава”, чији је лекарски кабинет јединствен: ту су полице претрпане це-деима, грамофони и – историје болести
Аутор: Оливера Поповићнедеља, 01.09.2019. у 10:00
(Фотографије Небојша Марјановић)

Др Милан Савић (57), директор Специјалне болнице за цереброваскуларне болести „Свети Сава” дефинитивно има један од најнеобичнијих кабинета. Ту је велика икона свеца, по којем је ова здравствена установа, недалеко од некадашње Главне железничке станице у Београду, добила име. Овде је и велики сто препун папира спремних за потписивање, докумената, историје болести пацијената, затим стручне књиге о можданим ударима, неурологији, радиологији, медицини. Мало украса типичних за лекарске собе, неколико слика.

А онда... огромна полица, од пода до врха, уредно испуњена хиљадама кутија са музичким дисковима, па још једна са стотинама грамофонских плоча, па онда и – грамофон, звучници, најсавременији уређаји за слушање музике. Ту су и слушалице, оне велике, какве користе прави посвећеници слушању музике.

На питање кад је одлучио да усели музику у директорски кабинет једне такве здравствене установе и колико је дуго на њеном челу, одговара са искреним:

– Не знам, да ли смем да кажем?

Објашњава да је његов директорски стаж стицајем различитих околности веома, веома дуг... Датира с краја 2000. године, па је добро запамтио да је решење о привременом постављењу добио баш на Свету Петку 27. октобра.

– Тада сам мислио да је ово место моја само „привремена станица”, јер су околности у држави, па и здравству и тада биле специфичне. Колектив је био за промене, али је желео да на чело дође човек „из куће”. Двојица старијих колега нису били расположени да се прихвате руковођења, па сам тада пристао, иако ме је породица одговарала од тога. Мислим да су ме поставили, не рачунајући да ћу имати стаж као друг Тито, али ето, тако је испало – прича наш саговорник.

Тада др Савићу сигурно није било много стало до музике, а у то време у ходницима ове болнице, свирала је тиха музика, као у лифтовима, која многима није пријала и нико није жалио када се уређај за пуштање те монотоне музике покварио.

Пре тога имао је 10 година стажа, радио је на свим болничким одељењима, на тријажи, на интензивној нези...

Од тог доба, прошли су бројни избори и реизбори, мењали се министри здравља и управни одбори, а др Савић је остајао на том месту. Како, питамо га?

– Могао бих да будем некритичан, па да кажем да смо као колектив добро радили, атмосфера је била добра, колектив сложан. Међутим, изборили смо се да болница „Свети Сава” не буде установа, у коју долазе они који немају никакве шансе да преживе, како се говорило пре скоро две деценије. То се променило – уверен је др Савић, додајући да су се мењали приступи у лечењу можданих удара, уводиле новине...

 – Пре 12-13 година управо је овде први пут уведена тромболиза, метода која је направила преокрет у терапији можданих удара, истина не свих облика – објашњава наш саговорник, већ оних који се означавају као тромбозе инфаркта мозга.

– Кад пацијент стигне на време, а то је три, четири сата од појаве првих симптома, може му се дати тромболиза. Он се одмах прегледа, уради се скенер, лабораторијске анализе, док се чекају резултати, пацијенту се одмах укључује тромболитичка терапија. Ако побољшања нема, пацијент иде у операциону салу, где се унутар шест сати урадити тромбоктомија, механичко уклањање тромба из крвних судова. И том методом смо овладали. Међутим, иако је то свуда у свету доктрина, људи са шлогом стижу са закашњењем. То је, додаје, зато што се зове комшиница која зна нешто о шлогу, јер се оном ком је позлило ставља нитроглицерин под језик, даје шећер и вода!

– То су грешке: први корак је да се зове Хитна помоћ када код свог ближњег уочимо промењен говор, искривљеност лица једне стране и слабост руке или ноге с једне стране и неспретност.

Зато се катастрофална статистика споро мења: мождани удар остаје први узрок смрти код жена, а други код мушкараца.

Имамо највећи проценат новооболелих од шлога у Европи: сваке године у Србији има 25.000 новооболелих што је за земљу са седам милиона становника веома много!

Овде има 250 постеља, наши капацитети су попуњени 80 одсто. Мождани удар „не гледа” у календар, годишња доба – каже директор установе која има чак седам спратова и подрум, али и раван кров, за који каже да је идеалан за хелиодром.

И признаје, зато се много више бави организацијом рада у болници, него науком.

Кад уопште онда стижете да се бавите музиком?

 – Мора човек да се ресетује, а мој начин да то учиним је музика! Овде, наравно није примерено да слушам неки љути рокенрол, први мој избор је џез. Мојим сарадницима углавном не смета, не користим увек слушалице, али не пуштам никада прегласно. Понекад и састанак одржимо уз тиху музику – објашњава.

Шта кажу колеге, лекари, који не слушају ту врсту музике, него, на пример, народњаке и фолк певаче?

– Хоћете стварно да вам кажем? Ево, симпатичне анегдоте мог колеге, иначе, другара још из крушевачке гимназије, који је сматрао да сам се – покондирио, да сам ја постао, као модеран, а они су остали сељаци, који слушају музику са простора бивше заједничке државе. Подсетио ме је на мог покојног деду са Златибора, који је чувао овце, и питао ме да ли је деда свирао фрулу или саксофон? Али, то не може да буде критеријум по којем ћемо данас слушати музику... Прихватио сам џез касније, јер та врста музике има своју поруку, која се подједнако примила на свим континентима у свим културама. Сада мој колега, печалбари у Кувајту и нисам сигуран колико може да слуша нашу музику – каже др Савић.

Наш саговорник је по специјалности неуролог, припада првој генерацији која је специјализирала ову област, пошто је она раздвојена од психијатрије.

– Након што сам завршио медицински факултет, разматрао сам разне опције. Хирургија није долазила у обзир због мог вида, а и висок сам… Моја одлука је била закуцана након студентског испита из неурологије.

 Рођени је Крушевљанин. У том граду завршио је основну школу и гимназију. Ишао је у музичку школу, завршио смер за хармонику, али, каже, како се ни на једној свадби није „ухватио” за хармонику да свира.

– Медицина је потпуно превагнула, нисам имао ни некакав мотив да се професионално бавим музицирањем. Некад је важило да, кад си добар ђак, идеш и у музичку школу. И ишао сам и није ми жао, свирао сам за своју душу и кад ме натера неко друштво. Моја хармоника одавно скупља прашину у некој кутији – додаје.

Иначе, наш саговорник открива и да не потиче из докторске фамилије, али и то да ниједан од синова није кренуо његовим стопама када је реч о послу али не и кад се ради о музици.

– Један син је завршио Филозофски факултет, класичне језике, други креће на ИТ, али обојица воле музику. Деца су желела да слушају Робија Вилијамса, „Депеш Мод”, „Металику”… У једном тренутку сам им рекао: Хајде да се вратимо на лектиру – морате да слушате старе асове, па смо ишли породично на Диланов концерт, па на Клептонов, на Сантану – набраја наш саговорник.

 Кад стигне, каже, бави се спортом, бицикл му је омиљен. Никада не искористи цео дуги, годишњи одмор, уз негодовање своје супруге, која није лекар – на Пољопривредном факултету, предаје ратарство.

За легализацију канабиса у медицини

Др Савић је био заговорник и покретач иницијативе за легализацију марихуане у Србији у медицинске сврхе.

– И даље сам заговорник те идеје, али изашао сам из радне групе, јер иницијатива, коју сам ја поднео, била је усмерена да се легализује уље канабиса, као што је урађено у Европи и земљама у окружењу, и то као симптоматска терапија за пацијенте оболеле од малигних болести и неуролошких болести. Уље је ефикасније и са мање нежељених ефеката. Министарство је ову активност прилично пасивизовало. Радну групу су чинили покретачи иницијативе и пацијенти, али и озбиљни људи из струке, онколози и неуролози, који су се држали званичне медицине, покушавајући да нађу компромис: да се, на пример, увезе синтетски канабис, што није моја иницијатива. Дигао сам руке од тога, док неко поново не каже хајдемо опет за преговарачки сто. Могу да радим сто ствари, али не могу да губим време на нешто за шта видим унапред да је „затегнуто”, и да нико неће да попусти – објашњава др Савић.

Златно доба „би-бапа”


– Када уђете у неке године и када не слушате више музику да вас „размрда” него да вас опусти, џез је дошао као логичан избор. Слушам џез и блуз. Скоро 80 одсто моје збирке чини џез музика из златне ере, „би-бап”. Ту су: Мајлс Дејвис, Колтрејн, Чарли Паркер. Као што неко каже да слуша класичну музику – Моцарта и Хајдна, тако ја слушам класику у џезу: Сачма, Елу Фицџералд...


Нема тајни око шлога

Опасно је подгревати приче о фаталности можданог удара, да је он као судбина и да се не може спречити. Три четвртине наших пацијената је пре шлога имало висок крвни притисак као фактор ризика. Спуштањем притиска само за неколико милиметара живиног стуба, вишеструко се смањује ризик да се добије мождани удар, а да не причам о дијабетесу, који се може држати под контролом, а има га четвртина пацијената у „Светом Сави”. Суштина превенције можданог удара је да се под контролом држе оне болести за које се зна да до њега доводе. Ако неко има дијагностификован поремећај срчаног ритма, такозвану атријалну фебрилацију, која је неминован узрок за мождани удар, мора да се лечи. Сваки четврти наш пацијент то има. Људи не одлазе на прегледе, занемарују тегобе, лекове пију нередовно: за висок притисак само кад их боли глава, а морају до краја живота.

Одлазак лекара

– Двоје, троје лекара годишње из наше болнице одлази у иностранство или у приватне болнице. То су лекари у раним четрдесетим. Требало је да они, генерацијски, „повуку” ову кућу једног дана напред… Свакога сам испратио, са жаљењем. Мислио сам да је то негде и мој проблем, јер сам директор и питао сам их директно за разлоге одласка, али су говорили да њихов одлазак нема везе ни са мном, ни са колективом. Највећи број је отишао из финансијских разлога. Са медицинским сестрама је много теже, одлазе у већем броју и њима је стаза за одлазак чак утабана. У Немачкој постоје већ болнице у којима се примопредаја смене и дежурства ради на српском!


Коментари3
28d1c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Krusevac
Bravo za Dr Krusevljanina. Takvima se Krusevac ponosi.
Слобо Н
ПС.: Види се да је грамофон врхунски квалитет!! Одвојен мотор, нема "аутоматике", треба устати да се промени ЛП-плоча, а и окрене друга страна ... Онда је и звук суперрр!!
Слобо Н
СВАКА част за музички избор, докторе!!! Да нас је више таквих ... И да истрајете и даље у свом племенитом послу!! Поз Наставник музичког

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља