субота, 19.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:55

Трећина људи са одмора дође – уморна

Повратак на радно место многима преокрене расположење, па уместо да буду пуни елана, они се растуже, спопадну их апатија, главобоља, стомачни проблеми и несаница, што може да их „држи” следећих десетак дана
Аутор: Д. Давидов Кесарчетвртак, 29.08.2019. у 22:55
(Фото Н. Неговановић)

Сезона годишњих одмора се ближи крају, деца се следеће недеље враћају у школске клупе, а сви они који су имали прилике да отпутују поново морају да засучу рукаве и окрену се радним обавезама. Иако многи људи на годишњем одмору „напуне батерије” и потпуно освежени могу да се врате на посао, има и оних којима и сама помисао на радно окружење изазове депресију. Статистика показује да се ефекти одмарања смањују после три дана повратка у радну средину и рутину, а након три недеље потпуно нестају – као да човек није ни био на одмору.

Доцент др Ивана Сташевић Карличић, в. д. директора Клинике за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић”, напомиње да синдром умора по повратку са одмора или „пост холидеј блуз” представља групу симптома који се јављају после одсуства, по повратку у радно окружење или враћању породичним или обавезама на факултету. Овај синдром карактеришу на емоционалном нивоу апатија или туга, а на физичком нивоу генерализовани умор, главобоља, стомачни проблеми, несаница.

– Према подацима неких истраживања, око 30 одсто популације пати или је патило од ових симптома непосредно по повратку са одмора.

До данас не постоји званичан консензус међу психијатрима о постојању овог синдрома, па он није класификован као посебан ентитет ни у једној класификацији менталних болести, иако су сви сагласни да код већине људи постоји осећај одређеног стреса и нелагодности при повратку на посао са одмора. Неки стручњаци сматрају да без обзира на то што овај синдром није описан као засебан ентитет не значи да он не постоји. Други, пак, тврде да оно што се дешава већини људи јесте да претрпе одређени стрес јер амбијент плаже, планине или викендице замене за будилник, јутарње саобраћајне гужве и гомиле електронских порука. Тај стрес је, наводе они, део процеса прилагођавања радном животу и ни на који начин се не може сматрати патолошким – истиче наша саговорница.

Најчешћи разлози синдрома умора након повратка са одмора су недовољно сна, прекомеран унос алкохола и претерана социјална ангажованост током дана одмора, немогућност да због радних обавеза којима се враћамо посветимо довољно времена себи. Осећај умора може да потиче и од суочавања са обавезама на послу, притиска да се одмах по повратку остваре одређени пословни циљеви или претераних захтева радног окружења, који изазивају стрес.

Шта можемо да урадимо да би нам повратак на посао био пријатнији? Наша саговорница каже да треба унапред испланирати време пред крај одмора. То значи да неколико дана пред повратак на посао треба одлазити и устајати из кревета према распореду радног дана, бити физички активан, а дан пред повратак у радно окружење требало би посветити себи, одмору и активностима у којима се ужива. По повратку на посао не треба се одмах преоптеретити обавезама, већ се постепено враћати радним задацима и упознавати са оним што је пропуштено. Корисно би било унапред испланирати, уз распоред породичних обавеза, и неке поподневне активности у којима се ужива.

Људи који не воле посао који раде одмор доживљавају не само као период препуштања уживању и опуштању, већ и као бекство од свакодневног незадовољства. Самим тим, њима је и повратак на посао после одмора тежи и стреснији, јер се изнова суочавају са тим незадовољством. Код оних који у основи уживају у свом послу и друштвеном животу може током одмора опасти доживљај повезаности са радним местом, али се брзо по повратку враћа жеља за радом и задовољство послом – додаје др Сташевић Карличић.

Симптоми синдрома умора након одмора су пролазни и трају најчешће до десетак дана по повратку на посао. Ипак, ако туга, умор, губитак интересовања, проблеми са спавањем, потешкоће у концентрацији, пад енергије или осећај безвредности трају дуже од две недеље, ако нарушавају значајно свакодневно функционисање или ако је особа раније имала епизоду депресије, можда је у питању нешто више од овог синдрома. У тим случајевима потребно је обратити се психијатру за стручну помоћ.


Коментари9
dd29b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

бата
"Горе од суботе и недеље може бити још само на годишњем одмору"-афоризам Душка Радовића.
Sokolica
A sta kada se ode na godisnji odmor pa im se odmor iz nekog razloga iskomplikuje, pa umesto odmora dozive dodatni stres, uplate aranzman a agencija ih izigra, ili naprimer, na aerodromu se lome dva dana cekajuci let, ili im se u odlasku ili povratku zapali agencijski autobus. Kako psihijatrijski strucnjaci ove dodatne stresne realnosti objasnjavaju koje ljudi dozivljavaju na godisnjim odmorima?
ljiljana Ljiljana
Uvek kad se prikazuju slike sa odmora vidimo morski ambijent? Mozda bi se ljudi vise odmorili i oslobodili sopstvenog stresa ako bi isli na planine, jezera, sume ili na reke. Ja sam se uvek vracala daleko raspolozenija i odmornija sa tih destinacija nego sa mora. Ostala je navika iz nekih proslih vremena da ako nisi bio na moru onda nisu bio na odmoru, a istovremeno to je bio znak da si siromasan pa nisi imao novca da odes na more cime si svoju decu stavio u nizi stalez. Glupost nad glupostima!
Антијугослав Превејановић
Жене које имају пресудну реч у српским кућама напросто воле море. Целе године гладују, скачу по аеробицима, а неке иду и под нож за тих 10ак дана лежања под Сунцем. Ово како Југословени доживљавају одмор, је све сем одмора. Уместо да искористе пар дана да се одмакну од 9-5 свакодневнице, телефона, интернета... они иду на теревенке, лежу у 2, а преко дана пуво, пућење, селфи, лајковање и остало по цени јене плате.
Препоручујем 10
Mustafa Aga
Nema lepsheg odmora nego kada si kod svoje kuche...Izadjesh, proshetash...Popijesh kafu u kafichu...Isprichash se malo sa ljudima...Gledash malo TV ili na Internetu...Poradish neshto kao sechenje trave ili neshto drugo...Kuva se neshto shto volish da jedesh i po svome ukusu...Legnesh kada pozelish u svome krevetu...Hvala Uzvishenom Bogu, nashem Tvorcu, dao mi je pun djep para...Ali nikada nisam bio od onih koji bi samo da negde odu...Em da platim em da na kraju budem nezadovoljan...
Filip Zec
Bili su na umoru.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља