петак, 13.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:46

Цитираним научницима сви радо отварају врата

Цитираност једног универзитета у свету одређује висину његове школарине и често је један од критеријума на основу којих студенти одлучују да баш ту наставе школовање
Аутор: В. Аранђеловићсреда, 28.08.2019. у 22:55
Докторати наших истраживача на полици Универзитетске библиотеке (Фото И. Милутиновић)

Пад Универзитета у Београду на Шангајској листи изазвао је потрес међу надлежнима задуженим за науку, након чега је уследила муњевита акција покушаја повратка наших научника са страних универзитета. За сада су председник Александар Вучић и ресорно министарство успели да у Србију врате научни рад и потпис математичара Стојана Раденовића, који је протеклих годину дана објављивао за Саудијску Арабију. Колико је његов повратак важан, говори чињеница да је овај професор 2016, када се Универзитет у Београду нашао међу 300 најбољих на Шангајској листи, био међу 100 најутицајнијих математичара.

Ове године је „кумовао” паду, јер је своје радове потписивао за Универзитет краља Сауда. Осим што је јавност сазнала да бити у самом научном врху није гаранција за пристојну пензију, због које је Раденовић свој рад и преселио у земљу водеће арапске економије, од Министарства просвете се чуо став да позиција на престижној листи 1.000 светских универзитета зависи од високе цитираности.

Шта то заправо значи? На основу броја цитата вреднује се научни учинак у свету, како појединца, тако и универзитета. Цитираност може да допринесе, али и да одмогне имиџу једног универзитета. У Америци је она разлог због којег ће један универзитет добити зелено светло за организацију докторских студија. Будући студенти своју одлуку о томе где ће наставити школовање формираће и на основу тог показатеља, а истовремено цитираност може да утиче и на висину школарине. У многим европским земљама научницима ће од те бројке зависити да ли ће добити финансијску подршку за нове пројекте, хоће ли напредовати, па чак може утицати и на њихову плату. Осим што се кроз цитате вреднује научни допринос појединаца и универзитета, то може да укаже и на предности и мане националних наука, па и читавих региона. Иако смо из Раденовићевог примера видели да у Србији цитираност није уско повезана са финансијским стањем, навођење је важно ако се налазите међу кандидатима за чланство у Српској академији наука и уметности.

Професор Хемијског факултета у Београду Тибор Сабо, некадашњи помоћник за науку министра просвете, објашњава да се цитираност међу научницима не може поредити, јер је подељена по областима.

– Рецимо, не могу се поредити математичар и биохемичар. Друштвено-хуманистичке науке забележиле су импресиван напредак, данас се радови из ове области 15 пута више објављују у друштвеним часописима него пре реформи. А још више могу да допринесу нашој позицији на Шангајској листи, будући да је због природе области сарадња између научника много мања него код, рецимо, хемичара и да се њихов рад двоструко бодује – објашњава Тибор Сабо пут ка шангајском врху кад је реч о цитираности научника.

Листа најцитиранијих научника на планети саставља се сваке године, а одмеравање научне снаге на овај начин увео је Институт за научне информације из Филаделфије. Постоји три врсте цитата, али немају сви исту вредност. Наука познаје праве цитате, односно оне где аутори цитирају друге, самоцитате, у које спадају они када се аутори позивају на своје раније радове, и коцитате, када аутори цитирају оне са којима су писали неки ранији рад. Али у анализу цитираности једног научника сабирају се само прави и коцитати, док се самоцитати одбацују.

Ко је цитирани аутор, а ко није, може се проверити и на „Гугл сколару”, уколико је научник дозволио да његови подаци буду јавни. Тако смо претрагом ове базе видели да Гордана Вуњак Новаковић, много пута помињана у јавности као изванредна научница која ради у иностранству, тачније на Колумбија универзитету, има чак 43.636 навода, генетичар Миодраг Стојковић 13.595, а Стојан Раденовић 7.920 цитата. Математичар Стево Стевић, још једно име које се у јавности помиње као решење за позицију БУ на Шангајској листи, према „Гуглу”, има 12.016 навода. Међутим, он није запослен на БУ, иако ради у Математичком институту САНУ.

Ако се суди према овој бази, политички ангажман најмање је времена за бављење науком „украо” академику и члану неформалне политичке групе „Самоодбрана” Душану Теодоровићу, будући да има 6.459 цитата, док његов колега Јово Бакић има 209. Тек нешто бољи је државни секретар за науку Владимир Поповић, са 275 навода.


Коментари31
5d2f1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Радомир
Стварање здраве климе је основа за развијање сваке делатности а нарочито у науци и образовању. Ми то немамо, и не умемо да направимо јер се не бавимо општим добром него ситно-сопственичким користима, клановима, интересним групама, политичким циљевима и сличним застрањивањима, у свим делатностима па и у науци и високом образовању. Видим корист у овим јавним и транспарентним расправама о рангирању наших универзитета у свету, јер само тако можемо да се приближимо најбољима и да напредујемо.
JelenaD
Procitala sam nekoliko vesti na ovu temu i svaki put se upotrebi neki dvosmislen izraz kao " jer je svoje radove potpisivao za Univerzitet kralja Sauda". Da li je moguce da covek uopste nije ni radio tamo nego je placen samo da potpisuje za njh?!
Превејановић
Паранаучни метод ПДУ (потписивсња-дописивања-уписивања) је свој врхунац доживео на назови универзитетима у Страдији. Кад видите рад са више од 2 писца, знајте да четврти и пети нису написали ни реченицу.
Препоручујем 7
Pera S
Ne samo za njih. Potpisivao je on za pet-šest univerziteta poslednjih godina a da se nije makao nigde. Sve se to vidi u Scopusu.
Препоручујем 9
dr Slobodan Devic
Vrednovati univerzitete po broju citata profesora je absolutno besmisleno. Prioritet univerziteta ne treba da budu istrazivanja vec obrazovanje, i potpuno druga merila treba koristiti - broj svrsenih studenata, svih profila, na primer. Naukom treba da se bave naucni instituti, koji povezani sa univerzitetima, treba da omoguce sredinu za izradu magistarskih i doktorskih disertacija, pod pokroviteljstvom univerziteta. Ali avaj, zivimo u doba gugl pameti - ja mogu sve (a kod nas, jos i za inat) ...
dr Slobodan Devic
Kao objektivno merilo, neki zagovaraju broj citata podeljen sa ukupnim brojem naucnika u datoj oblasti. To je lepo, ali danas su nauke toliko isprepletane, da je skoro emoguce napraviti podelu po oblastima. Tako se usko strucne oblasti utope u mnogo sire i oni koji se njima bave bivaju (ako je po citatima) manje vrednovani.
dr Slobodan Devic
Citiranost, kao mera naucnog uticaja je izuzetno relativna kategorija. Sirom sveta, naucnici se spore koje je relevantno merilo kako za pojedina, tako i za univerzitete i/ili istrazivacke ustanove. Broj radova, broj citata, h-indeks, ... Svako merilo ima svoje pozitivne i negativne osobine. Na primer, 100 citata u jednoj oblasti (okeanografija) je groman uspeh dok je 1000 citata u biohemiji celije smejurija.
Biohemicar
Stvarno? Ti si biohemicar koji radi u Srbiji, pa znas sta je smejurija...
Препоручујем 0

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља