Пад Универзитета у Београду на Шангајској листи изазвао је потрес међу надлежнима задуженим за науку, након чега је уследила муњевита акција покушаја повратка наших научника са страних универзитета. За сада су председник Александар Вучић и ресорно министарство успели да у Србију врате научни рад и потпис математичара Стојана Раденовића, који је протеклих годину дана објављивао за Саудијску Арабију. Колико је његов повратак важан, говори чињеница да је овај професор 2016, када се Универзитет у Београду нашао међу 300 најбољих на Шангајској листи, био међу 100 најутицајнијих математичара.

Ове године је „кумовао” паду, јер је своје радове потписивао за Универзитет краља Сауда. Осим што је јавност сазнала да бити у самом научном врху није гаранција за пристојну пензију, због које је Раденовић свој рад и преселио у земљу водеће арапске економије, од Министарства просвете се чуо став да позиција на престижној листи 1.000 светских универзитета зависи од високе цитираности.

Шта то заправо значи? На основу броја цитата вреднује се научни учинак у свету, како појединца, тако и универзитета. Цитираност може да допринесе, али и да одмогне имиџу једног универзитета. У Америци је она разлог због којег ће један универзитет добити зелено светло за организацију докторских студија. Будући студенти своју одлуку о томе где ће наставити школовање формираће и на основу тог показатеља, а истовремено цитираност може да утиче и на висину школарине. У многим европским земљама научницима ће од те бројке зависити да ли ће добити финансијску подршку за нове пројекте, хоће ли напредовати, па чак може утицати и на њихову плату. Осим што се кроз цитате вреднује научни допринос појединаца и универзитета, то може да укаже и на предности и мане националних наука, па и читавих региона. Иако смо из Раденовићевог примера видели да у Србији цитираност није уско повезана са финансијским стањем, навођење је важно ако се налазите међу кандидатима за чланство у Српској академији наука и уметности.

Професор Хемијског факултета у Београду Тибор Сабо, некадашњи помоћник за науку министра просвете, објашњава да се цитираност међу научницима не може поредити, јер је подељена по областима.

– Рецимо, не могу се поредити математичар и биохемичар. Друштвено-хуманистичке науке забележиле су импресиван напредак, данас се радови из ове области 15 пута више објављују у друштвеним часописима него пре реформи. А још више могу да допринесу нашој позицији на Шангајској листи, будући да је због природе области сарадња између научника много мања него код, рецимо, хемичара и да се њихов рад двоструко бодује – објашњава Тибор Сабо пут ка шангајском врху кад је реч о цитираности научника.

Листа најцитиранијих научника на планети саставља се сваке године, а одмеравање научне снаге на овај начин увео је Институт за научне информације из Филаделфије. Постоји три врсте цитата, али немају сви исту вредност. Наука познаје праве цитате, односно оне где аутори цитирају друге, самоцитате, у које спадају они када се аутори позивају на своје раније радове, и коцитате, када аутори цитирају оне са којима су писали неки ранији рад. Али у анализу цитираности једног научника сабирају се само прави и коцитати, док се самоцитати одбацују.

Ко је цитирани аутор, а ко није, може се проверити и на „Гугл сколару”, уколико је научник дозволио да његови подаци буду јавни. Тако смо претрагом ове базе видели да Гордана Вуњак Новаковић, много пута помињана у јавности као изванредна научница која ради у иностранству, тачније на Колумбија универзитету, има чак 43.636 навода, генетичар Миодраг Стојковић 13.595, а Стојан Раденовић 7.920 цитата. Математичар Стево Стевић, још једно име које се у јавности помиње као решење за позицију БУ на Шангајској листи, према „Гуглу”, има 12.016 навода. Међутим, он није запослен на БУ, иако ради у Математичком институту САНУ.

Ако се суди према овој бази, политички ангажман најмање је времена за бављење науком „украо” академику и члану неформалне политичке групе „Самоодбрана” Душану Теодоровићу, будући да има 6.459 цитата, док његов колега Јово Бакић има 209. Тек нешто бољи је државни секретар за науку Владимир Поповић, са 275 навода.