понедељак, 18.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:33

Кроатизми у српском језику

среда, 28.08.2019. у 10:51
(Новица Коцић)

Последњих десетак година електронски и штампани медији преплављени су кроатизмима. У овим медијима, као и у говору јавних личности, без изузетка се користи реч помак. Један од синонима у српском језику, који је реч помак потпуно истиснула из употребе, је именица напредак. Помак има озбиљну конкуренцију у, такође, кроатизмима одабир и изведба, које је, пре свега, гурао и успео да лансира у јавни говор део српске народњачке естраде. На трговинским радњама у Србији, нигде нисам видео таблу са називом „Одабир”, а са називом „Избор” и те како јесам. О одабиру најлепше девојке да и не говоримо.

У ужем избору свакако је и кроатизам пошаст, која је стигла и до Петловца, а да у Петловцу нико, а и широм Србије мало ко зна шта та реч значи. У Србији нико више никоме ништа не приговара или приписује, али се спочитава на сваком кораку. И због тога се нико не осећа непријатно или незгодно, свима је неугодно.

И ако више нико ни о чему не размишља, стиче се утисак да нам стижу боља времена, јер сви мудро промишљају. Лично мислим да се у конкуренцији могу наћи и речи упитан – неупитан и утемељен и неутемељен.

Могуће је да речи утемељен и неутемељен нису кроатизми, али ако закључак изводимо из недавно објављеног текста „Краљ чекићем утемељио најдуговечнију централу”, или из неспорне чињенице да у Србији нико неће рећи темељем него на основу, тешко да би се то могло рећи. Међутим, да није бомбонџијске радње у Улици Гаврила Принципа у Београду, основане 1936. године, у Србији ништа не би било основано, све би било утемељено или неутемељено.

У круг фаворита свакако спадају и кроатизми – језичке бесмислице, односно поштапалице, свако мало, свашта нешто, шта год, како год... Све чешће су у употреби и речи: потцртати, гледе, становито, одгодити, позорност, недвојбен, понукати, благдани, изнимно, непочинство, учинковит, запрека, значајка, тајновито, угођај, судионици, дужносници....

Милош Бојановић,
адвокат, Београд


Коментари65
1320c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mihailo Mikic
Hrvatski jezik ne postoji. Jezik sa kojim Hrvati danas govore je iskvareni SRBski jezik. Zoto se ne moze govoriti o krovatizmu u SRBskom jeziku nego o nepoznavanju SRBske gramatike!
Бранислав Г. Ромчевић
Још један "антитисућник"; а нема појма о лепом и разноликом српском језику!
Mekintoš
@Kosta: Osnovno značenje "nacije" u engl. je narod/narodi a ne država; "država" je samo izvedenica, preneseni smisao. NAROD je stariji od NACIJE. Nisi nikad pročitao ili čuo besmislicu u stilu: "Slavenske nacije su na Balkan stigle u..." itd., nego Slavenski NARODI (ili plemena)... Kod nas se ova dva termina prepliću što je jasno vidljivo kod tebe i zato definicija koju si dao za "narod" suštinski odgovara "naciji". Genetska slika ili "formula" jednog Srbina je je sličnija Hrvatu nego recimo Romu koji je prihvatio Srpstvo u celosti i prema tvojoj definuciji naroda: za mene on je i dalje romske narodnosti a srpske nacionalnosti. Nije to tako zato što ja to tako hoću nego što tako jeste.
Nenad V.
Ни текст, нити иједан од коментара не помињу најбитнију ствар око "хрватског" језика и "кроатизама" што је просто невероватно. Готово ни један од у тексту поменутих "кроатизама" није настао у организованом пројекту диференцијације "хрватског" језика започетом 1940 у НДХ, а који траје до данас. Речи које се овде помињу су сасвим употребљиве и код Срба. Од нових, измишљених речи, неке се примају (мобител и најматорији хрват користи), неке не - глазбу користе неки, глазбеника мање, глазбало нико.
Miloš
Ja koliko znam, niko ne koristi glazbu niti mobitel. A za sportafon mi kažemo interfon. Jel vidite razliku?
Препоручујем 2
Konstantin Kalenos
Šteta da se tako dijeli JEDAN jezik. Bogatstvo jezika je da se jedna stvar može reći na više načina a da svi mogu razumjeti, i otok i ostrvo i apoteku i ljekarnu i mleko i mlijeko i sat i časovnik. Sve bi to trebalo da bude NAŠE. Hrvatski izgovor je znatno bliži slavenskom izvoru a srpski je pak znatno otvoreniji za uvoz riječi, odnosno "tudjice". U suštini ili u biti - bi bilo lijepo kada bismo uvijek i rado razmjenjivali i rabili zajedničke riječi i izraze. Jezik je identitet i tu smo bliski!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља