уторак, 10.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:02

О станици „Центар” и беоурбанизму

среда, 28.08.2019. у 10:10
(Фото А. Васиљевић)

Пошто су се урбанисти ућутали и већ дуже време не помињу железничку станицу „Центар”, јавили су се, на сву срећу, неурбанисти (Д. Драгојевић и Ж. Шаск) са размишљањем урбаниста и предлозима како да се реши овај нимало лак и наиван урбанистички проблем, локациони, саобраћајни, функционални, технички, дакле вишеструки.

Предлог да се станица „Центар” повеже са Славијом није само добар, него је и једино могућ и оправдан, да се станица не неки начин извуче из инфериорне позиције и интегрише са једним од важних градских центара, и обезбеди веза са другим урбаним центрима. Слажем се са предлозима да се решење проблема оријентише на правце Делиградске и Гучевске улице. Питање је како даље, надземно или подземно, савладати препреку ауто-пута. То бих оставио за решавање одговорном стручном тиму. У сваком случају, морао би се хитно активирати, уколико већ није. Простор између уређених колосека и ауто-пута, лево и десно од Гучевске улице у ширини бар једног новобеоградског блока, морао би да се рашчисти, преуреди и припреми за решавање пријема и отпремања путника према Славији. Мислим да обавезно треба увести у игру ново превозно средство, електрични надземни монореј. И то не само на релацији Станица „Центар” – Славија, него и даље, дуж Улице краља Милана до Трга Републике и Калемегдана, у склопу интегралног решавања одвијања градског саобраћаја, које је одавно напуштено и распарчано на делове и системе, неадекватно и закаснело.

Чак и да све буде на најбољи начин решено, „Центар” неће бити главна станица, јер треба да буде прометна за саобраћај Запад, Север, Југ, Исток, и то у перспективи са реализацијом брзих железница Европе. Дунав станица би се такође морала реактивирати у том контексту. Мислим да ће се врло брзо поставити питање Главне станице Нови Београд, која је сада деградирана и нефункционална. У каквој ће функционалној вези бити будуће две суседне новобеоградске станице, железничка и аутобуска, ако се планирају, пројектују и граде некоординисано и несинхроно, као две засебне целине.

Коју улогу има ГУП Београда, ако не да дефинише, сложи и повеже градске системе у целину? Да ли се и како он поштује и контролисано спроводи? Да ли је довољан и ефикасан инструмент управљања одрживим урбаним развојем? Мој утисак је негативан. Зато поручујем градским управљачима и урбанистичким службама да треба да се више разговара о урбаним проблемима и у граду и у јавности, а усвојени планови се морају поштовати и чувати од девалвације и не могу се мењати олако и импровизовано, у интересу комерцијалног и инвеститорског урбанизма.

Проф. др Мирољуб Којовић,
архитекта, урбаниста, планер,
Европски центар за мир и развој – ЕЦПД


Коментари5
fbd17
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Srboljub
Pa nije "Prokop" ili ti "Centar" nastao od juce. Pa gde su nasi vajni profesori, strucnjaci, urbanisti da dizu glas i udaraju u serpe i lonce svo to vreme. Da objasne ideju, mogucnost ili ne mogucnost projekta i izvrse pritisak na nadlezne da se zidanje Skadra privede kraju. Prfesor je u pravu kad pominje poziciju i ne povezanost Centra sa ostalim delovima grada. Zasto mu je bas Slavija zapala za oko kao neophodno povezano resenje nije bas jasno. Priliv putnika bez mogucnosti odliva je nebuloza.
Душан Дојчиновић
Свака част проф.др.Мирољубе Којовићу, с толико детаља, заиста то треба препустити Д.Драгојевићу и Ж. Шаску, јер ови урбанисти што су се ућутали ко купени петлови, није без разлога.
Jovan Ristic
Ali oni VOLE komercijalni i investitorski urbanizam, a tu nema mesta ni za struku ni za GUP ni za pravila.
geras
jedino ispravno rešenje problema stanice beograd centar ( koji, bre, centar? ) je obnova i vraćanje u funkciju glavne železničke stanice .
Др Ивана НиколићМишковић
Da, u pravu ste g. arh. Kojoviću u svemu sto ste napisali i izneli a posebno ovo na kraju gde REZIMIRATE STANJE u Beogradu i kažete da se “...usvojeni planovi moraju poštovati i čuvati od devalvacije, i NE MOGU SE MENJATI OLAKO i IMPROVIZOVANO, U INTERESU komercijalnog i INVESTITORSKOG URBANIZMA” a što je , pre svega , sistematski uništilo ISTORIJSKE i AMBIJENTALNE CELINE celine Beograda koje SVAKO PAMETNO DRUŠTVO ČUVA kao malo vode na dlanu jer predstavlja Istoriju naroda i same države.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља