недеља, 15.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:47
ПОГЛЕДИ

Сећање на Лаза М. Костића

Током 34 године живота у изгнанству обавио је посао који код других народа и култура раде читави институти. У Грбљу, у Кртолама, обишли смо гроб у којем од 2011. године леже посмртни остаци овог српског великана из Боке, који је преминуо пре тачно четири деценије
Аутор: Мишa Ђурковићпонедељак, 02.09.2019. у 18:00

Српски народ је југословенску авантуру окончао обезглављен, са огромним губицима најразличитијег типа. Док су Срби живели под комунистичком југословенском окупацијом, један човек је у емиграцији детаљно и темељито бележио све те губитке и на време указивао на све будуће битке које ће се кад-тад поново отворити. Тај човек је током 34 године живота у изгнанству обавио посао који код других народа и култура раде читави институти. Његово име је Лазо Марков Костић.

У понедељак, 26. августа, управо на дан кад је пре осамдесет година под директним енглеским наметањем потписан октроисани споразум о бановини, Институт за српску културу из Никшића и Институт за европске студије из Београда организовали су у манастиру Михољска превлака скуп о научном наслеђу Лаза Костића. Пре тога смо у Грбљу, у Кртолама, обишли гроб у којем од 2011. године леже посмртни остаци овог српског великана из Боке који је преминуо пре тачно четири деценије.

Иако је 2000. године Војислав Шешељ приредио, а његова странка објавила Костићева сабрана дела у десет томова, и тиме учинила ово стваралаштво у целини доступним у домовини, рецепција његовог дела и даље не постоји. Шешељева „Идеологија српског национализма” заправо је на питак начин сажето и препричано дело Костића настало у емиграцији, при чему сам приказивач није превише улазио у оцене и коментаре. Осим тога, међутим, постоји тек повремено, узгредно интересовање. Најцитиранији његови радови, уз енглески превод књиге о Холокаусту у НДХ, и даље су уџбеници административног и уставног права објављени између два рата.

Но, за нас је од непроцењиве важности огроман опус који је Костић створио у периоду после Другог светског рата и који, међутим, још није нашао свој пут до академске јавности, универзитета и шире публицистике. Реч је о више од две хиљаде публицистичких радова и 78 књига различитог формата, укључујући и издања у којима је аутор прикупио, превео и објавио грађу, мишљење странаца о неком од наших питања и проблема. Таква је, на пример, веома значајна књига у којој је Костић прикупио сведочења хрватских савезника из Другог светског рата о злочинима који су почињени у НДХ.

Читав поратни опус организован је око суштинских питања опстанка српског народа, у то доба окупираног и слуђеног комунизмом и југословенством. Костић настоји да направи резиме пре свега оних територија, простора и популације који се Србима током комунистичке Југославије одузимају. Српска Далмација, српски Дубровник, српска Бока и српско море, српска Босна, српска Херцеговина, српска Македонија, католички Срби, чак и српска Црна Гора, све то југословенска историографија и политика избацују из српског сећања, а што је најгоре, тај програм се усваја чак и на београдском универзитету, где је дубровачка књижевност избачена из историје српске књижевности.

Не само у посебној књизи која се зове „Срби католици”, већ кроз велики део тог описа, Костић подсећа колико су важан део историје нашег народа били људи који су још од немањићког доба себе везивали за западно хришћанство, што им нимало није сметало да буду Срби, говоре и пишу српским језиком и виде себе као део укупног српског корпуса. Тек после формирања Југославије ова категорија људи одумире, а Хрвати почињу да присвајају читаву историју Срба католика и њихово стваралаштво.

Веома значајан допринос Костић је дао у етнографском истраживању народа који живе као мањине са Србима или имају своје државе око нас. Ми до данас немамо озбиљно и континуирано бављење државама и народима око нас. Костић је, међутим, урадио одличне прегледе односа Срба и Мађара кроз векове, а његова последња постхумно објављена студија је „Срби и Јевреји”. Такође се врло детаљно бавио питањем нових нација створених на нашем етничком простору, и веома реално је одвајао историјске чињенице од потребе да се са њима граде реални и најбољи могући односи.

Огроман део тог опуса Костић је, разумљиво, посветио Хрватима. С једне стране било је искуство НДХ, а са друге чињеница да и после пораза НДХ опет у Београду столује припадник хрватског народа радећи на сузбијању српских интереса. Део тог опуса посвећен је историјским односима Срба и Хрвата и споровима око територија, језика, идентитета. Но, већи део је Костић посветио тези о колективној кривици за злочине у НДХ објављујући у пет томова под ироничним називом „Примери хиљадугодишње културе Хрвата” грађу о сличним подухватима током претходних векова.

Костић је био убеђени демократа, конзервативац и слободар, који је инсистирао на значају идентитетске политике, а пре свега језика и ћирилице за опстанак овог народа. Његов емигрантски опус чини незаобилазан оријентир за питања са којима се и данас суочавамо.

Научни саветник Института за европске студије

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари3
7de7e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milomir
Jedina pametna stvar koja se ovde moze procitati je "Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа". A sustinski se slazem, TREBA se secati Kostica, Moljevica i slicnih, da se na vreme prepozna zlo koje po pravilu Srbe najvise pogadja na kraju.
Tasa
Britanija je imala vise kraljeva stranog porekla : Viljema osvajaca normandiskog porekla, Viljem orandzskog holandjanina, Dzordza prvog hanoverskog, nemac, koji nije govorio engleski. Vindzorska dinastija je bila Saks Kobrug nemackog porekla. U Srbiji kvaziistoricarima i potomcima u ratu porazenih smeta sto je “Hrvat stolovao u Beogradu”, glavnom gradu Jugoslavije, poslat od mracnih sila da unisti Srbiju. Izgleda da ovde svako moze da bude istoricar. Teorija zavere odlcno uspeva.
Raca Milosavljevic
... sta reci za ovaj tekst ... hvala autoru do neba sto je kratko i jasno osvetlio jednu licnost,jedno vredno,siroko i veliko zivotno delo i Politici sto je objavila ovu pricu o Lazi M.Kosticu... nadajmo se da cemo smoci snage da se vratimo sebi i nasim pravim vrednostima... da malo poslusamo i naseg Arcibalda Rajsa ...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља