понедељак, 09.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:34
ДОСИЈЕ: КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ – БИТКА КОЈУ ЧОВЕЧАНСТВО НЕ СМЕ ДА ИЗГУБИ

Српски излаз из „стаклене баште”

Србија ће ускоро донети стратегију климатских промена с акционим планом, као и први закон о борби против климатских промена
Аутор: Драган Вукотићпонедељак, 26.08.2019. у 21:00
„Сат за нашу планету” (Фото А. Васиљевић)

Глобална медијска иницијатива Уједињених нација за циљеве одрживог развоја (ЦОР), чија је „Политика” једина чланица у овом делу Европе, одабрала је „Акцију за климу” као циљ на који се пажња јавности скреће овог месеца. Повода је прегршт и сваки појединац их лако може видети у својој непосредној околини. Србија је због климатских промена у протеклих неколико деценија на великом удару суша, а сви још памте катастрофалне последице поплава из 2014. године. На глобалном нивоу протекли јул је представљао најтоплији месец у историји, а научници упозоравају да наставак таквог тренда, ако се нешто не промени, пре свега у понашању човека, можемо очекивати и у будућности.

Када се следећег месеца, на позив генералног секретара Уједињених нација, на Самиту о клими у Њујорку окупе светски лидери, од њих ће се очекивати да што конкретније одговоре на питање шта њихове земље раде на сузбијању климатских промена. Очекује се да делегацију Србије предводи председник Александар Вучић, а конкретне мере и потези које Београд повлачи на овом пољу биће представљени као део ширег, глобалног мозаика који човечанство покушава да склопи у оквиру циља одрживог развој (ЦОР) број 13 – „Акција за климу”.

Како за „Политику” објашњава Мирослав Тадић, менаџер портфолија за климатске промене у тиму УН у Србији, сам назив ЦОР 13 изабран је с идејом да се са политичких смерница, изјава и обећања пређе на конкретне мере и акције. „Ово је нарочито важно када се има у виду да је глобални раскорак између онога што је најављено и што је пракси заиста урађено – огроман”, истиче Тадић.

Он објашњава да је пораст просечне глобалне температуре већ прешао један степен Целзијуса и, ако се настави овим темпом, до краја века нећемо успети да задржимо тај пораст испод два степена, како је то предвиђено Споразумом о клими из Париза. У том случају, човечанство ће бити изложено катастрофалним последицама климатских промена, које ће посебно погодити мање развијене нације.

Када је реч о Србији и конкретним мерама које се предузимају, наш саговорник наглашава да ће држава ускоро донети стратегију климатских промена с акционим планом, као и први закон о борби против климатских промена, а оба ова документа су у завршној фази.

Ипак, утисак је да становништво и даље нема претерано високу свест о опасностима које прете од климатских промена, те да се ово питање доживљава превасходно као глобални, а не и локални проблем.

Мирослав Тадић, међутим, указује на податке који доказују управо супротно:

„Међународни панел за климатске промене – тело које окупља водеће светске стручњаке за питање климатских промена – сврстао је Србију у регион југоисточне Европе, који је посебно изложен штетним ефектима овог феномена. О томе су грађани могли и сами да се увере, на пример, 2014. године, у време великих поплава, или још раније од 2000, када су почели да наступају узастопни периоди великих суша. Преведено на језик економије, Србија је, у том периоду, због суше изгубила више од пет милијарди евра, а само после велике поплаве пре пет година забележени су губици и штете у износу од 1,5 милијарду евра”, наводи Тадић.

Како би се друштво што ефикасније ухватило укоштац с овим проблемом, није довољан само ангажман државе него је неопходно додатно буђење свести о важности борбе против климатских промена – од појединаца до привреде и институција. То све првенствено кроз замену фосилних горива обновљивим изворима енергије (попут биомасе, сунца, ветра, геотермалне енергије), како у производњи електричне енергије, тако и на нивоу домаћинстава.

У поплавама 2014. Србија је изгубила 1,5 милијарди евра: Обреновац (Фото ЕПА/Андреј Чукић)

Експерти упозоравају на важност мењања навика у производњи и потрошњи како би се што више примењивали принципи кружне економије, у којој се готово целокупан отпад преусмерава у ресурсе.

У контексту борбе против климатских промена, тим УН у Србији покренуо је пројекат „Локални развој отпоран на климатске промене”, у оквиру ког је још 2017. године, на јавни позив у форми изазова, пристигло 111 предлога иновативних идеја за смањење емисије гасова с ефектом стаклене баште и за повећање отпорности општина и градова на промене климе.

„Од приспелих пријава одабране су 34 са чијим тимовима је касније формиран такозвани климатски инкубатор иновативних пословних идеја и пројеката. Предлагачи пројеката су били јавна и приватна предузећа, појединци, научноистраживачке институције, невладине организације и локалне самоуправе. Почетком ове године, у априлу, од ових 34, одабрано је пет најбољих пројеката који су добили финансијску помоћ за спровођење”, казао је Тадић.

Тако је, на пример, једна фирма из Руменке награђена за идеју која подразумева побољшање система одлагања органског отпада (првенствено отпада од хране), укључујући и нове методе третмана органског отпада, попут отпадних уља, зарад претварања у високо квалитетни супстрат за био гориво. Део тог органског отпада користи се и за производњу биогаса. Како наглашавају у тиму УН, пројекат има велики потенцијал за смањење емисије гасова с ефектом стаклене баште, који би иначе настао од одлагања таквог органског отпада на депоније.

Као пример добре праксе деловања на локалу, занимљив је и случај једне нишке фирме која је предложила пројекат заснован на принципу такозване кружне економије, то јест претварању нечега што би у уобичајеним околностима било третирано као отпад – у сировину за нови производ. Будући да се пројекат фокусира на расхладне уређаје, двоструко је еколошки користан: осим смањења количине отпада, директно утиче на смањење количине фреона, који је један од највећих изазивача ефекта стаклене баште. Притом се од пур-пене која преостане након издвајања фреона прави нови, „зелени” производ за апсорпцију бензина и нафте у случају њиховог неконтролисаног изливања у животну средину.

Како би „акција за климу” на коју позива ЦОР 13 могла да има стваран утицај и у пракси, 2010. је формиран такозвани глобални Зелени климатски фонд тежак око десет милијарди евра. Усвајањем споразума из Париза под окриљем Оквирне конвенције УН о промени климе, Зелени климатски фонд постаје кључни финансијски механизам за спровођење овог акта, то јест један од кључних механизама за ограничење пораста средње глобалне температуре на испод два степена Целзијуса.

Србији је у оквиру Зеленог климатског фонда за сада опредељено 300.000 долара. Како објашњавају у тиму УН, ово је почетни корак којим се стичу услови за приступ додатним средствима, попут средстава за израду националног плана адаптације, чији износ може бити и до три милиона долара.

Средства добијена из овог фонда требало би да такође буду искоришћена за оснаживање јединица локалне самоуправе, али и за подизање друштвено одговорне свести предузећа о питању климатских промена, као и дефинисање мера прилагођавања привреде и друштва на измењене климатске услове. Посебан акценат, бар кад је реч о локалу, стављен је смањење ризика од елементарних непогода и катастрофа, објашњавају у тиму УН у Србији.


Коментари9
7100a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Samounistavanje
Za sve smo krivci iskljucivo mi, kako volim da kazem, HUMANOIDI, jer smo, za boljim, laksim i"lepsim" zivotom osvojili toliko tehnologija, da vise nismo u stanju da se odupremo sopstvenim pohlepama, za sto vecim napretkom u nazadovanju zivljenja, da nam vise niko ne moze pomoci, jer smo zagadili celu planetu. Narocito u tome prednjaci Zapad, pa i Istok ne zaostaje, da bi dostigao njihov nivo u "pametnim" tehnologijama, sopstvenog unistenja. Treba izdrzati smanjenje na 500 000 000 populacije.
Dejan
Za 100.000 neka osnuju centralni rasadnik sadnica drveta. Po zemlji da se ponovo aktiviraju gorani i da se krene sadnja drveća. Poljoprivreda je uništena naročito u ruralnim delovima i veliki delovi se na obrađuju decenijama. Da su pre 20-30 godina pošumljeni imali bi duplu korist i drva za seču i smanjen nivo CO2. Pored goran da se da mogućnost privatnim vlasnicima da mogu da zamene status zemljišta i da iz rasadnika dobiju sadnice i pošume.
SLavko
Uticaj čoveka na klimu nije moguć, kao što se to predstavlja zadnjih decenija. Na klimu deluju mnogo jače sile, što je naš naučnik, Milutin Milanković, objasnio u svom delu "Kanon osunčanja Zemlje". U pitanju je ujdurma svetskih razmera. Korporacije će da zarade veliki novac, političari dobijaju izgovor za svoje neuspehe, a običan narod neće imati nikakve ili male koristi. Na kraju krajeva, Grenland nije dobio takvo ime jer je bio prekriven ledom u trenutku otkrića. Bilo je toplije u IX veku.
зики зиле
ајде која бре стратегија, у београду граде зграду на зграду, не може да се прође између зграда и кола, све паркове избетомираше. шуме секу где стигну, природу уништавају на све начине, бацају отрове по њивама и просипају отпад где било... бићемо ускоро најстакленија и најзагађенија башта на свету!
Miodrag Stojkovic
Ово о климатским променама је надувана ствар. Како у јужној земљиној полулопти где је сада зимски период, толики пожари? Можда су остали без пара па од беса подмећу пожаре? Ти пожари заиста дижу температуру танке атмосфере и тада се заиста топе полови тј. ледници. Пожара је много на свим странама. тако се мења клима.
Саша Микић
Јужна полулопта је широк појам, јер обухвата и тропски и суптропски појас, а ја колико видим кенгури се ваљају по снегу. Пожари настају и ударом грома и то је природна појава, а у новија времена се такви пожари гасе. Ко је гасио велике пожаре када није било толико људи? Тада је свака живуљка настојала да се спасе из пожара, а шуме и биљни покривач је нестајао да би настао нови. У природи је све у циклусима, које је Милутин Миланковић лепо објаснио.
Препоручујем 1
Aleksandra
Jer su im zime suve, nema kisa i zato izbije pozar. Jos na to seljaci, pale stara polja da mogu da sade na prolece, ali vatra se prosiri...
Препоручујем 1

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља