среда, 13.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:18

Фудбал у рају

Аутор: Иван Цветковићсубота, 24.08.2019. у 22:00

Навикли смо да се фудбал, бар оне важне утакмице, игра у пакленој атмосфери. И да се хвалимо да ће гостима ноге да се одсеку кад кроче на наше игралиште, јер ће „пуне трибине лудих навијача” да им приреде прави пакао.

Међутим, дочекасмо да видимо и чудо невиђено – важну фудбалску утакмицу, која као да се играла у рају. Оправдано или не, сад то више није ни важно, Уефа је због понашања навијача против Малатије решила да Партизан без публике буде домаћин Молдеу из Норвешке, последњој препреци за учешће у Лиги Европе.

Руководство „црно-белих” је у Уефиним прописима нашло могућност да у таквим околностима у гледалишту могу да буду полазници школа фудбала. И добили су дозволу за то. Тако се на западној трибини нашло око пет и по хиљада деце, не само из Београда, него и из других градова Србије, укључујући и Косово и Метохију, а и из Републике Српске.

И ти анђели су створили рајску атмосферу на стадиону Партизана. Они нису навијали, они нису мрзели, они нису вређали – они су волели. Показали су како се воли фудбал. Подсетили су нас, маторе, а за њих смо то сви ми, одрасли – неко много, неко мање – да смо сви ми некада волели фудбал онако како га они сада воле. И да би било и лепо и добро и од опште користи да га поново тако волимо.

Партизан се некада дичио својим навијачима, који су му после пораза од Хајдука 1976. са 6:1 у Београду, у тренуцима када се чинило да пуца танка нит наде да ће после 11 година без трофеја „црно-бели” да буду прваци – певали.

У међувремену је, нажалост, њихова места заузела другачија врста навијача, они између којих на трибинама мора да постоји ничија земља, јер „међу се се хоће да поморе”.

И пошто су се негде на издисају једне епохе и рађању друге толико побркали и погубили путокази, почело је да се узима здраво за готово да су певање простачких песмица, ширење транспарената с „високоумним” порукама, „постројавање” играча после утакмице и томе слично пресудни за учинак тима на игралишту.

На прекјучерашњој утакмици се видело да кола која су кренула низбрдо могу да се изгурају на врх и без застрашујућег хука из грла мишићавих момака.

То се може и уз хор звонких дечјих гласова. А они нису терали управу напоље, нису прозивали оне поред њих да су плаћеници, нису лепили овакве или онакве етикете оном чики што није дао гол, овом што није био бржи, трећем што није шутнуо тамо и томе слично.

После овога се некако само по себи намеће питање зар не би било боље када би и даље само деца долазила на утакмице. Барем док и ми остали не досегнемо њихов ниво и схватимо да играчи треба да играју, судије да суде, управа да управља, гледаоци да гледају... Па кад и ми будемо сазрели да правимо рајску атмосферу на утакмицама, да се и нама поново отворе капије стадиона.


Коментари6
e0b0b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mir, mir, mir
Ja sam za to da utakmice mogu da posecuju samo porodice od barem tri clana: otac, majka i dete.
zmago
Bez vezni komentar ,krajnje nelogican i ocigledno zlonameran.
Ljubomir
Zasto je, Zmago, moj komentar nelogican i zlonameran? Felipe je pravilno shvatio - navijaci uporno, ludacki i sumanuto, skacu u prazan bazen, jer im je neki jos veci ludak, koji upravlja njima, to dozvolio, tj obecao da ce da im pusti vodu u bazen. I sve izgleda prelepo, svi formalno zadovoljni, samo su galve slupane i ludaci ne izleceni, a predlozi za izlecenje su poput ovog I. Cvetkovica - naucite da plivate, pa cemo da vam pustimo vodu (kad sazrite). A nije problem u zrelosti, vec ludosti.
Препоручујем 4
Bojan
Mislim da je vaš komentar Zmago i krajnje nelogičan i zlonamerna i bez veze. Kultura navijanja je otišla u toliku krajnost da se čini da je jedini mogući protivotrov da se ode u drugu krajnost. Ovo mi izgleda kao najbolje rešenje.
Препоручујем 7
Прикажи још одговора
Ljubomir
Umesto komentara, jedan stari vic: Dosla inspekcija u ludnicu i vidi sve funkcionise besprekorno, sve je bolesnicima obezbedjeno kao u hotelu sa cetiri zvezdice, tenis, sauna, veliki bazen... Ali, u bazenu nema vode. Bez obzira na to, bolesnici se zalecu, skacu u prazan bazen, razbijaju se, ustaju i ponovo skacu. Zaustavi inspektor jednog bolesnika i pita zasto skace u kada je bazen bez vode, a on mu rece: Obecao nam upravnik kada naucima da plivamo da ce da nam pusti vodu u bazen.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља