недеља, 22.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:20

Тишина прати Леонардовог „Спаситеља света”

Лувр Абу Даби у сарадњи са Центром „Жорж Помпиду” припрема ексклузивну изложбу под називом „Рандеву у Паризу”
Аутор: Мирјана Аксентијевићчетвртак, 22.08.2019. у 21:00
Таписерија из 16. века (Фото М. Аксентијевић)

 

Специјално за „Политику”
Абу Даби – Прави је подвиг стићи до музеја Лувр Абу Даби, смештеног у четврти Садијат, па макар то подразумевало кратку вожњу из најближег суседног емирата – Дубаија током августа, када су дневне температуре у том делу Блиског истока између 45 и 47 степени Целзијуса. Али чим се уђе у предворје импресивно дизајниране зграде, по замисли једног од водећих француских архитеката Жана Нувела, кретање кроз дванаест галерија, пријатно расхлађених, може да потраје и сатима. Поготово када нису гужве, за време групних посета студената и туристичких ходочасника пристиглих из најразличитијих делова света.

Бити поново на овом месту, за релативно кратко време и искористити шансу да се распитамо за Да Винчијевог „Салватора Мундија”, најскупље продату слику на аукцији у елитној кући „Кристи” (за 450 милиона долара), која је требало да буде изложена непосредно по отварању музеја 11. новембра 2017, верујемо да нико од новинара не би пропустио. Портрет „Спаситеља света” (уље на дрвету) који у ренесансној одори држи кристалну куглу у левој руци док подигнутом десном благосиља, под лупом јавности био је небројено пута. Почевши од тога да ли је то оригинално дело Леонарда да Винчија или рад неког од његових следбеника, ко ју је први открио, купио, рестаурирао, препродао све до последње аукцијске продаје ко је уистину прави власник, саудијски принц или музеј Лувр Абу Даби, до коначне потпуне енигме где је и чија је данас.

Да директор музеја, господин Мануел Рабате, баш сада није одсутан, како сазнајемо, можда бисмо од њега и нешто сазнали. Памтимо да је он био један од троје људи (друго двоје су били из државног министарства) који су међу првима јавно саопштили вест да ће Леонардов „Салватор Мунди” моћи да се види поменутог датума. Лувр Абу Даби за сада има изложену само једну Да Винчијеву слику, „La belle ferronnière”, познату и под називом „Непозната жена”, привремено дату из париског Лувра. Када је музеј отворен никада није стајала међу сликама других славних аутора. Увек посебна, сама на празном зиду, можда чека „Салватора Мундија”? По мишљењу неких стручњака, уз „Мона Лизу” чувеног италијанског мајстора, наводно су настале у исто време.

У музеју, какав је овај у Абу Дабију, где може да се види солидан број оригиналних као и реплика грчко-римских препознатљивих скулптура, египатских саркофага и фигура, пар сјајних импозантних таписерија од вуне и свиле, прегршт грнчарије различитих датума и поднебља, слика класичних и модерних аутора до необичних артефаката свих величина, намера да се заједно прикажу неки ретки примерци светих књига старих по неколико векова, заиста завређује посебну пажњу. Изложене једна до друге, отворених корица изузетно добро очуване Библија, Куран, Тора смештене уз свети будистички спис под непробојно стакло широке витрине, под пригушеним светлом у посебном делу галерије где се налазе бројни религиозни садржаји, смислено имају за поруку важност да се прихвати и буде отворен за различитости и друге културе.

Долазак римског папе, током званичне посете Уједињеним Арапским Емиратима, почетком фебруара Лувр је, подсећамо и овом приликом, у високом стилу, спремно дочекао. Поглавар римокатоличке цркве први је видео два ексклузивно набављена артефакта која данас могу да виде и сви други посетиоци Лувра. Реч је о четири странице Плавог Курана, позајмљене из приватне колекције Националног музеја Зајед и статуе „Христа који показује своје ране” од дрвета у природној величини. Фигура Исуса с круном од трња потиче из 16. века, а како пише на постољу, направљена је у Немачкој или Аустрији.

Да ли зато што је смештена у самом углу галерије број четири поред високих колонада, остацима једне римске средњовековне цркве, не привлачи ни приближну пажњу као рецимо малена неолитска статуа с две главе на улазу у музеј. Откривена деведесетих година (с још 32 сличне фигуре) у месту Аин Газал (Јордан) датира, како се процењује, осам хиљада година пре нове ере. Стручњаци сматрају да је тај примерак међу првим у људској историји, али не могу да се сложе око тога да ли су приказане главе божанства или првих потомака с Блиског истока.

Јесењу сезону, како је најављено пре неки дан, музеј почиње, рекли бисмо, заиста сензационалном изложбом под звучним слоганом „Рандеву у Паризу”. Први пут у Абу Дабију, речено је, посетиоци ће имати ретку прилику да виде дела Пикаса, Шагала, Модиљанија, Лемпицке, Бранкушија, Делонеа и других славних мајстора која су стварана у период од 1900. до 1939. имала кључну улогу у модерној уметности Европе 20. века.

Цео пројекат, у који су укључене и пратеће уметничке радионице и панели, припреман је у тесној сарадњи са Центром „Жорж Помпиду” из Париза. „Рандеву у Паризу” почиње у другој половини идућег месеца и трајаће до почетка децембра. Програм садржи презентацију око 80 уметничких дела „јаких и храбрих боја до радикалних облика за она времена”, кажу организатори. И онако, успут, с пуно оптимизма прогнозирају да ће с овом изложбом сигурно бити оборен прошлогодишњи рекордни број посетилаца музеја – више од милион људи колико је прошло кроз Лувр Абу Даби 2018. године.


Коментари6
e6d5d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Deda
Prijatan clanak. Koji nas uzdize i ulepsava zivot - obzirom na svakodnevne mracne i tendeciozne izjave nasih politicara.
Svetlana K.
Ovaj clanak je i nas prozor u svet. Dosta nam je politike i crne hronike. I ko koga i zasto. Politika je imala lepu tradiciju da se saradnici javljaju sa licu mesta. To ima sasvim drugu dimenziju. Autentično...i posebno
Zare
Hoće li više da se zna gde je ta slika ? Zašto se krije, bas mi nije jasno.
Trifa
Kad se ima para onda mogu da se organizuju tako bogate izložbe kao ova sto ju najavljuju za jesen. Usput pametno je sto tako radi ovaj muzej. Doći će im silni stranci. Ne samo da udaju u muzej već i da vide Abu Dabi.A tamo, čujem ima sto šta da se vidi.
Voja
Zna se da je Rimokatolički papa bio u istorijskoj poseti toj zemlji ali da je stigao i do muzeja , e to je novost. Uz zanimljiv prilog šta sve može da se vidi konačno su date i prigodne slike. Tapiserija je moćna. Biblijski motiv ,zar ne

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља