недеља, 22.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:20

Да ли ће Немачка повући у рецесију и остатак Европе

Проблем је у томе што су земље централне и источне Европе због великог обима извоза у Немачку зависне од ситуације у тој земљи
четвртак, 22.08.2019. у 10:39
Рецесија у Немачкој угрозиће привреде Источне Европе (Фото АП - Ф.Џ.)

БЕРЛИН - Централне и источноевропске земље тврде да се полако ослобађају зависности од западноевропских економија, пише Дојче веле у анализи у којој покушава да одговори на питање да ли је њихова домаћа потрошња заиста довољна да ублажи пад у зони евра.

„Узмите као основни састојак недавни завршетак фискалне стимулације Европске централне банке (ЕЦБ), додајте историјски ниске камате и поспите по томе мало америчко-кинеског трговинског сукоба, као и економског утицаја Брегзита и италијанске економске кризе. Помешајте све то и зачините прогнозама о рецесији у Немачкој и отвореним питањем како ЕУ да реагује на све те глобалне економске изазове. Пеците на високој температури, покушајте да избегнете узлет десно-популистичких странака у Европи и на крају све то послужите на пладњу социјалног незадовољства. Тржишта се боре са залогајем тог специјалитета”, наводи се у тексту.

Кривуља приноса САД, која може да се посматра и као лакмус-папир расположења на Вол стриту, како се додаје, променила се први пут након 2007.

„Када краткорочне државне обвезнице доносе више него дугорочне, тада можемо да будемо сигурни да улагачи полазе од тога да ће ускоро да се догоди економски слом, што ће централне банке да присили на дугорочно снижење камата. Многи већ за следећу годину прогнозирају смањење америчке привреде”.

И Немачка је, напомиње се даље, ове године приметила прве знаке рецесије. Исто тако и Велика Британија. Једино се еврозона још како-тако држи изнад граница рецесије.

„Немачка привреда, четврта по величини на свету, смањила се за 0,1 одсто. Тешко је очекивати да ће треће тромесечје да донесе неке промене, а два тромесечја узастопног пада званично се зову рецесија. На извоз отпада готово половина немачке економије, а немачки луксузни аутомобили и софистициране машине још увек су глобални немачки продајни адути”, пише ДВ.

Додаје да су немачки глобални профити последњих година често улагани у земље тзв. Вишеградске групе (Пољска, Мађарска, Словачка, Чешка) које су у међувремену заједнички постале најважнији немачки трговински партнер.

„Европска централна банка неће скоро подизати камате, што је можда лоша вест за штедише, али је добра за улагаче у земље централне и источне Европе где је економски раст био снажнији него на остатку континента. Али, успорени раст на западу Европе већ је утицао на успорени раст и у земљама централне и источне Европе”, констатује немачки радио.

Последњи квартал је први од 2016. у којем је раст успорен у шест земаља тог дела континента: Бугарској, Чешкој, Мађарској, Пољској, Румунији и Словачкој, наводи се у тексту и додаје да је успоравање раста у Пољској и Словачкој израженије него што су то економисти очекивали.

Ситуација је нешто боља у Чешкој, Мађарској и Румунији. Проблем је у томе што су земље централне и источне Европе због великог обима извоза у Немачку зависне од ситуације у тој земљи.

„Двадесет до 30 одсто извоза иде у Немачку”, каже аналитичар Ерсте банке Золтан Арокчалаши. Ипак, он истовремено додаје да су привреде тог дела Европе због појачане домаће потражње у последње време смањиле своју зависност од немачке економије. За то би требало захвалити повећању плата и већој стопи запослености.

Упркос томе, сматра да ће „читав регион централне и источне Европе у наступајућим тромесечјима погодити рецесија”. Томе би требало додати и раст плата узрокован недостатком стручне радне снаге, што је, како тврди БНП Парибас Реал Естате, проблем у читавом региону.

Једна од предности тих економија јесте и сопствена валута која може боље да реагује на осцилације на глобалним тржиштима. То се једино не односи на Словачку која је од 2014. део еврозоне. У Словачкој, чија привреда се у великој мери ослања на аутомобилску индустрију, последице смањења раста у Немачкој су највидљивије.

„Словачка осећа утицај глобалног пада раста и стагнације у Немачкој”, каже аналитичар ВУБ банке Михал Лехута за Ројтерс. Аутомобилска индустрија у Словачкој, с погонима концерна Фолксваген с маркама БМВ, „Ауди” и „Порше”, као и „Пежо”, „Киа” и „Јагуар” „Ланд Ровер”, бележи смањење производње.

Те проблеме на својој кожи не осећају у Пољској и Мађарској. Те земље не зависе у тој мери од немачке аутомобилске индустрије, али је и тамо Немачка присутна као најзначајнији трговински партнер. Али у тим земљама властодршци у рукаву имају опробано средство: повећање јавних издатака. Поготово ако се на уму има чињеница да су у Пољској у октобру општи избори, закључује се у анализи ДВ-а, преноси Танјуг.


Коментари13
5971a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Radovan
Sto se tice te recesije nasi politicari su ono bese u slicnoj situaciji izjavljivali da ce "nas mimoici". Ni sad me ne bi cudilo da isto izjave. No, sada je u opciji i varijanta da ce da cute i da se prave da nisu ni culi za ovo.
slavkoD
Stalno pisem i opet cu da pisem...Nemacki projekat je danasnja Kina.Helmut Smitov zivotni projekat.Na bankovnim racunima u Nemackoj narod ima 6000 milijardi!!Ovo se "propoveda"kako bi Nemacka brze vracala svoje novce iz Brisela,i da se plate nebi povecavale za 5-6%.Cela prica i farsa.
Euskirchen
Voleo bih da ljudi ne uoptrebljavaju nazive "zemlje prvog, drugog i trećeg sveta" u vezi sa ekonomijom. To je bila NATO podela na: saveznike, Varšavski pakt i nesvrstane. To oko zemljoradnje slobodno Vi krenite. Da se vraćam ne bih.
Amir Čamdžić
Koliko je meni poznato ekonomija Njemačke je treća u svetu po snazi iza SAD i Kine, a pre Japana. Japan je četvrti po ekonomskoj snazi.
Amir Čamdžić
Nemačka je i suviše jaka država sa pametnim ljudima i neće se ništa desiti crno da bi Nemačka "potonula".

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља